Sin čovečji

Ona je neverovatno okretna. Lomatajući se po stenama da bi je uhvatio, isprd sebe stalno vidi to njeno zlatno-zeleno vitko telo; dahće, znoj ga obliva, kašlje od naprezanja. Na trenutke je gubi iz vida, da bi je ubrzo potom ugledao na nekom neočekivanom mestu. Tako iskrsava, pokazujući mu jedanput svoje male grudi, drugi put svoju skladnu, neveliku stražnjicu. Sledeći je ovako ona mu izgleda gotovo kao žena iz njegovog doba, mada ga svaki čas nešto podseti na jaz koji postoji između njih: njeno glatko i ravno lice, skerletne oči, ruke sa mnogobrojnim prstima koje podsećaju na pauka. On zna, zahvaljujući pogledu kojim ju je pogledao dok mu je moć opažanja bila pojačana, da njena unutrašnjost izgleda jezivo strano: nizovi pregrada pravouganog oblika, povezanih bisernim uskim kanalima – sve to ima manje sličnosti nego što ga ima njegov organizam u poredenju sa organizmom jastoga. Pa ipak, on je želi. I imaće je.

Ispinje se na vrh najvećeg kamena. Gde je ona? Osvrće se na sve strane – unaokolo nema nikoga. Na vrhu stene nalazi se udubina, krater ispunjen kišnicom; iznad površine vode lelujaju se nekakve crne trake, stvarajući pri tom šištav zvuk. On se naginje preko ivice i počinje da zuri u vodu, misleći da je Ninamen možda, da bi se sakrila, uronila u bazen; no, uspeva da vidi samo odraz svog lika, i to ne na površini vode, nego negde u njenoj kristalnoj dubini. Deluje zgrčeno i nezgrapno – Neandertalac obuzet požudom. »Ninamen?« zove je. Zvuk njegovog glasa stvara mehuriće u vodi, nakon čega odraz njegovog lika nestaje.

Ninamen se kikoće. Vidi je deset metara iznad sebe, kako udobno lebdi u vazduhu: stomaka okrenutog prema dole, raširenih ruku i nogu. Može da pseti strujanje ne-krvi kroz njene ne-vene, kao što, iz ovog položaja, može da oseti dah pobede nad silom gravitacije.

»Dođi dole«, zove je on.

»Ne još. Pričaj mi o svom vremenu.«

»Šta želiš da znaš?«

»Sve. Od početka. Da li umirete? Da li volite? Da li stavljate njegovo telo u njeno? Da li se svađate? Da li sanjate? Da li praštate? Da li –«

»Stani«, prekine je. »Pokušaću da ti pokažem. Gledaj: ovako je bilo u ovom vremenu.«

On joj otvara svoju dušu. Oećajući se kao muzejska izložba, on joj pruža pogd na automobile, košulje, cipele, restorane, neraspremljene krevete, hotelske holove, avione, palme u saksijama, telefone, auto-puteve, zrele banane, atomske eksplozije, elektrane, zoološke vrtove, zubarske bušilice, poslovne zgrade, saobraćajne gužve, olimpijske bazene, streljane, i novine. Daje joj na uvid filmove, kosačice trave, pržene odreske, i sneg. Pokazuje joj crkvene tornjeve. Pokazuje joj parade. Pastu za zube. Lansiranje rakete.

Ona se užasno zaljulja u vazduhu i poče da pada.