Piknik pored puta

— Takav nam je posao — zavlačenje — rekao je Red. — Posao nam je mutan.

— Pa dobro — rekao je Promukli. — A gde je kamera?

— Au, majku mu! — uzviknuo je Redrik. Obrisao je rukom lice, osećajući kako mu obrazi crvene. — Kriv sam — rekao je. — Zaboravio sam je.

— Tamo? — upitao je Promukli, neodređeno pokazujući cigarom.

— Ne sećam se... Verovatno tamo... — Redrik je zatvorio oči i zabacio se na naslon kauča. — Ne. Ne sećam se.

— Šteta — rekao je Promukli. — Pa jeste li barem videli tu stvar?

— Ma nismo — razdraženo reče Redrik. — U tome i jeste stvar. Uopšte nismo stigli do kaupera.

Barbridž je upao u «pihtije» i ja sam morao odmah nazad sa njim... Da sam je video, sigurno ne bih zaboravio!...

— Hju, pogledaj ovo! — odjednom je uplašeno prošaputao Mršavi. — Šta je ovo?

On je sedeo, pružajući pred sobom kažiprst desne ruke. Oko prsta mu se vrteo onaj beli metalni obruč, a Mršavi ga je gledao, izbečivši oči.

— Nikako se ne zaustavlja! — glasno je rekao Mršavi, gledajući okruglim očima čas prsten, čas Promuklog.

— Kako to misliš — ne zaustavlja se? — oprezno je upitao Promukli i malo se odmakao.

— Stavio sam ga na prst i zavrteo jednom — prosto onako... a on se već čitav minut ne zaustavlja!

Mršavi je odjednom skočio i, držeći ispruženi prst pred sobom, otrčao iza zavese. Obruč se, srebrnasto pobleskujući, ravnomerno obrtao pred njim kao propeler.

— I šta ste nam to doneli? — upitao je Promukli.

— Đavo bi ga znao! — rekao je Redrik. — Pojma nisam imao... Da sam znao — zacenio bih ga mnogo više.

Promukli ga je neko vreme gledao, a onda je ustao i takođe nestao iza zavese. Tamo odmah zabubnjaše glasovi. Redrik je izvadio cigaretu, zapalio, uzeo sa poda neki časopis i stao ga rasejano listati. Časopis je bio pun slika fantastičnih lepotica, ali sad mu je nekako bilo muka od njih. Redrik je bacio časopis i pogledao po sobi tražeći nešto da popije. Onda je iz unutrašnjeg džepa izvadio svežanj novčanica i prebrojao ih. Sve je bilo u redu, ali, da ne bi zaspao, uzeo je da broji i drugi svežanj. Taman kad ga je vraćao u džep, Promukli je ušao u sobu.

— Imate vi sreće, moj dečače — rekao je, sedajući opet preko puta Redrika. — Znate li šta je to perpetuum-mobile?

— Kod nas se to nije učilo u školi — odgovori Redrik.

— Nije ni važno — rekao je Promukli. Izvadio je još jedan svežanj novčanica. — Ovo je cena prvog primerka — rekao je, skidajući traku sa svežnja. — Za svaki sledeći primerak tog vašeg prstena dobićete po dva ovakva. Razumete, moj dečače? Po dva. Ali uz uslov da niko osim nas ne sazna za te prstene. Jesmo li se dogovorili?

Redrik je ćutke stavio svežanj novčanica u džep i ustao.

— Idem — rekao je. — Kad i gde sledeći put?

Promukli je takođe ustao.

— Javićemo vam — rekao je. — Čekajte telefonski poziv svakog petka od devet do devet i trideset. Preneće vam pozdrav od Fila Hjua i ugovoriće sastanak.

Redrik je klimnuo glavom i uputio se ka vratima. Promukli je pošao za njim i stavio mu ruku na rame.

— Hteo bih da shvatite — rekao je — da je sve to lepo i krasno, a ovaj prsten je prosto fantastična stvar, ali pre svega su nam potrebne dve stvari: fotografije i pun kontejner. Donesite nam našu kameru, ali sa snimcima, i naš porculanski kontejner, ali pun, ne prazan, i više nikad nećete morati u Zonu...

Redrik je mrdnuo ramenom i stresao njegovu ruku, a onda je otvorio vrata i izišao. Išao je bez osvrtanja po mekom tepihu i sve osećao na potiljku netremičan pogled plavih anđeoskih očiju.

Nije ni čekao lift; spustio se peške sa osmog sprata.

Izašavši iz «Metropola» uzeo je taksi i uputio se na drugi kraj grada. Šofer mu nije bio poznat, neki novajlija, nosati bubuljičavi klinac, jedan od onih što su poslednjih godina nahrupili u Harmont u potrazi za opasnostima, bogatstvom, slavom, nekakvom novom religijom; nahrupili su ovamo kao lavina i onda ostali tu kao taksisti, konobari, građevinski radnici, izbacivači — pohlepni, netalentovani, mučeni nejasnim žudnjama, svime na svetu nezadovoljni, strašno razočarani i ubeđeni da su ih ovde, opet, obmanuli. Polovina od njih muvala se po gradu mesec-dva, a onda se psujući vraćala kućama, raznoseći svoje veliko razočaranje na sve strane sveta; pojedinci bi postajali stalkeri i brzo bi stradali ne stižući da se snađu i ništa ne razumevši a ostali su provodili večeri po kafanama, tukli se zbog razlika u mišljenju, zbog devojaka i prosto onako, iz pijanstva i obesti, dovodeći na ivicu nerava policiju, komandaturu i starosedeoce.