Dve Zemlje

Meri se setila svog putovanja u Nemačku. Mrzela je što ne može da se izrazi, što ne može da pročita uputstvo u telefonskoj govornici, niti da naruči hranu u restoranu ili da pita gde je neka ulica. Koliko mora da je strašno za Pontera — naučnika, intelektualca! — što je prinuđen da komunicira na nivou deteta.

Mogla je po njegovim izrazima lica da shvati šta oseća: smešio se, mrštio, podizao svoje spojene plave.obrve, smejao se; nije ga videla kako plače, ali je pretpostavljala da i to može da čini. Njegov Pratilac još nije znao dovoljan broj reči da bi mogli da razgovaraju o tome kako se oseća; bilo je lakše da pričaju o kvantnoj fizici nego o osećanjima.

Meri je saosećajno klimnula glavom. „Da“, rekla je, „sigurno ti je veoma čudno što ne možeš da komuniciraš.“

Ponter je kucnuo prstom po glavi, možda je razumeo, a možda nije. Osvrtao se oko sebe i posmatrao Rubenovu dnevnu sobu, i činilo se kao da misli da nešto nedostaje. „U vašim sobama nema — “ Namrštio se, očigledno frustriran što ne može da kaže ono što želi, jer ni on ni njegov implant ne znaju odgovarajuću reč. Konačno je otišao do ivice velike ugrađene police za knjige, prepune kriminalističkih romana, DVD-a i figurica sa Jamajke. Okrenuo se leđima ivici i počeo da ih trlja o nju.

Meri je u početku bila iznenađena, a zatim je shvatila šta radi: Ponter je koristio ivicu police kao stub za češanje. Slika zadovoljnog medveda Balua iz Diznijevog crtanog filma Knjiga o džungli pade joj na pamet. Pokušala je da prikrije osmeh. I nju su često svrbela leđa — i, upravo joj je palo na pamet, prošlo je dugo vremena otkako je imala nekoga da je počeše. Ako su Ponterova leđa bila prekrivena dlakama, verovatno su ga često svrbela. Bilo je očigledno da u kućama u njegovom svetu postoji neka naprava za češanje.

Zapitala se da li bi bilo pristojno da mu ponudi da mu počeše leđa; a onda se zapanjila što joj je ovo uopšte palo na pamet. Pretpostavljala je da više nikada neće poželeti da dodirne nekog muškarca niti da neki muškarac dodirne nju. Nije bilo ničeg seksualnog u češanju leđa, ali, s druge strane, čitajući literaturu koju joj je Kejša dala, samo je potvrdila ono što je već znala: ničeg seksualnog nije bilo ni u činu silovanja. Uz to, nije imala pojma kakvo je uobičajeno ponašanje između muškarca i žene u Ponterovom svetu: mogla bi da ga uvredi ili ...

Saberi se, devojko!

Nema sumnje da ona nije bila privlačna Ponteru ništa više nego što je on bio njoj. Ponter je češao leđa još nekoliko trenutaka; a zatim se udaljio od velike police. Pokazao je rukom Meri ka polici, kao da je poziva da i ona učini isto.

Meri se brinula da ne ošteti drvo ili da nešto ne obori s police, ali se smirila pomislivši da je sve uspelo da preživi Ponterovo žestoko pomeranje.

„Hvala“, rekla je Meri. Prešla je preko sobe, obišla stakleni stočić za kafu i naslonila se leđima na ivicu police. Počela je da se pomera; prijalo joj je, iako je kopča njenog prslučeta stalno zapinjala o ivicu dok je prelazila preko nje.

„Dobro, da?“ — pitao je Ponter.

Meri se nasmešila. „Da.“

U tom trenutku je zazvonio telefon. Ponter je pogledao u njega, a isto je učinila i Meri.

„Nije za mene, ne“, rekao je Ponter.

Meri se nasmejala i krenula ka stočiću na kome se nalazio aparat. Podigla je slušalicu. „Kuća Montega.“

„Da li je profesorka Meri Von slučajno tu?“ — začuo se muški glas. „Na telefonu.“

„Odlično! Ja se zovem Sandžit i ja sam producent na discovery.ca, noćnom naučnom programu koji se emituje na kanalu Diskaveri Kanada.“

„Auu!“, rekla je Meri. „To je odličan program.“

„Hvala. Pratimo priču o tom Neandertalcu koji se pojavio u Sadberiju. Iskreno, u početku nismo verovali, ali, upravo smo dobili agencijske izveštaje da ste vi potvrdili da je uzorak njegove DNK autentičan.“

„Da“, rekla je Meri. „On zaista ima neandertalsku DNK.“

„A šta je sa samim čovekom? On nije prevarant?“

„Ne“, rekla je Meri. „On je pravi.“

„Pa, onda, želeli bismo da sutra budete gost u našoj emisiji. Naš vlasnik je CTV, tako da možemo da pošaljemo nekoga iz naše lokalne filijale da uradi intervju sa vama tamo i Džejom Ingramom, jednim od naših voditelja ovde u Torontu.“

„Hmm“, rekla je Meri, „dobro, pristajem.“

„Odlično“, rekla je Sandžit. „Voleo bih da vam kažem o čemu ćemo da razgovaramo.“

Meri se okrenula i pogledala kroz prozor dnevne sobe; mogla je da vidi Luiz i Rubena kako spremaju roštilj. „Dobro.“

„Prvo, da najpre proverim da li imam sve podatke o vama. Vi ste profesor na univerzitetu Jork, zar ne?“

„Da, profesor genetike.“

„A vaš doktorat je iz...?“

„Molekularne biologije.“

„Godine 1996 ste išli u Nemačku da biste uradili analizu DNK uzetu sa fosila Neandertalca, da li je to tačno?“

Meri je bacila pogled na Pontera, da bi proverila da li je uvređen zato što ona razgovara telefonom. On joj se nasmešio, tako da je ona nastavila. „Da.“

„Recite mi nešto više o tome“, rekao je Sandžit.