Dve Zemlje

Adikor je širom otvorio usta od neverice. „Ja ... ja nikada to nisam rekao. Rekao sam jednom Egzibicionisti da ću dati komentar samo o ulozi softvera i hardvera zato što su oni predstavljali moju odgovornost.“

„Tačno tako! Od trenutka kada je on nestao, ti si umanjivao Ponterov doprinos.“

„Dosta Bolbej!“ — prekinula ju je oštro Sard. „Ponašaj se prema naučniku Huldu s dužnim poštovanjem.“

„Poštovanjem?“ — prezrivo je rekla Bolbej. „Kao što je ono koje je on ukazivao Ponteru otkako je nestao?“

Adikoru se vrtelo u glavi. „Možemo da pristupimo mojoj Arhivi alibija, ili arhivi tog Egzibicioniste“, rekao je, gledajući u Sard, kao da su dugogodišnji saveznici. „Sudija će moći da čuje tačne reči koje sam izgovorio.“

Bolbej je odmahnula rukom, odbacujući taj predlog kao da predstavlja najveću ludost. „Nije uopšte važno koje si reči tačno upotrebio; ono što je važno je da nam one pokazuju šta si osećao. A ono što si ti osećao je olakšanje što je tvoj suparnik nestao.“

„Ne“, rekao je Adikor oštro.

„Upozoravam te ponovo, Bolbej“, rekla je Sard, oštro.

„Olakšanje što više nećeš morati da budeš u njegovoj senci“, nastavila je Bolbej.

„Ne!“ — uzviknuo je Adikor, dok mu se u glasu osećao bes.

„Olakšanje“, nastavila je Bolbej glasnije, „da sada možeš da počneš da tvrdiš da si ti jedini doprinosio u svemu što ste zajedno radili.“

„Dosta, Bolbej!“ — povikala je Sard, udarivši šakom u naslon za ruke na stolici.

„Olakšanje“, vikala je Bolbej, „što je tvoj suparnik mrtav!“

Adikor je ustao i okrenuo se da bi se suočio sa Bolbej. Skupio je prste u pesnicu i ispružio ruku.

„Naučniče Huld!“ Glas sudije Sard odjeknuo je dvoranom.

Adikor se sledio. Srce mu je udaralo kao ludo. Primetio je da se Bolbej mudro okrenula i da stoji nasuprot strujanju vazduha tako da do njega nisu više stizali njeni feromoni. On pogleda u svoju stisnutu pesnicu, pesnicu kojom je mogao da smrska Bolbej lobanju, pesnicu kojom je mogao da joj smrvi grudni koš, polomi rebra i iskida srce jednim jedinim dobrim udarcem. Činilo mu se da je to nešto što mu je nepoznato, nešto što više nije deo njegovog tela. Adikor je spustio ruku, ali još je bilo toliko besa u njemu i toliko ogorčenosti da još nekoliko otkucaja nije uspeo da ispravi prste. Okrenuo se ka sudiji Sard, s molbom u glasu: „Ja ... sudijo, sigurno shvataš, ja ... ja nisam mogao...“ Odmahnuo je glavom. „Čula si šta mi je rekla. Niko ne bi mogao ...“

Ljubičaste oči sudije Sard bile su širom otvorene dok je gledala u Adikora. „Nikada nisam videla takvo ponašanje, za vreme zakonskog procesa ili van njega“, rekla je. „Naučniče Huld, šta nije u redu s tobom?“

Adikor je i dalje ključao od besa. Bio je ubeđen da Bolbej sasvim sigurno zna šta se onda dogodilo. Ona je bila Klastin ženski partner, a Ponter je bio sa Klast, čak i tada... ali., ali... da li je to razlog zbog čega ga Bolbej ovako osvetoljubivo progoni, pitao se. Da li je to njen motiv? Morala je da zna da Ponter to ne bi želeo.

Adikor je prošao kroz brojne terapije zbog svog problema s kontrolisanjem besa. Dragi Ponter je shvatao da se radi o bolesti i o hemijskom disbalansu i taj divni čovek je bio uz njega i podržavao ga je tokom lečenja. A sada... sada ga je Bolbej isprovocirala, poterala preko ivice, tako da su svi mogli da vide....

„Časni sudijo“, rekao je Adikor, očajnički se trudeći da deluje mirno. Da li treba da išta objašnjava? Da li uopšte može da to učini? Adikor je pognuo glavu. „Izvinjavam se zbog svog ispada.“

U glasu sudije Sard se i dalje osećalo zaprepašćenje. „Da li imaš da izneseš još dokaza koji potkrepljuju tvoju otužbu, Daklar Bolbej?“

Bolbej, koja je očigledno postigla upravo ono što je želela, sada je ponovo predstavljala oličenje razuma. „Ako mogu da dodam, sudijo, ima još jedna stvar ...“

Poglavlje 23

Na kraju sastanka održanog u konferencijskoj sali kompanije Inko, Ruben Montego je pozvao sve kod sebe na roštilj. Ponter mu je uputio širok osmeh; on je, očigledno, uživao u obroku prethodne večeri. Luiz je takođe prihvatila poziv, objašnjavajući da, budući da je NOS uništena, ionako nema šta drugo da radi. I Meri je pristala; činilo joj se da bi moglo da bude zabavno, a i da je bolje nego da provede još jedno veče sama, buljeći u plafon svoje hotelske sobe. Ali profesorka Mah je odbila. Morala je da se vrati u Otavu; imala je zakazan sastanak u 10 sati uveče u ulici Saseks drajv broj 24 na kojem je trebalo da podnese izveštaj Premijeru.

Priča o Ponteru je sada potresala medije, i brojni novinari su, po rečima ljudi iz obezbeđenja kompanije Inko, sada čekali ispred kapije rudnika Krejton. Ruben i Luiz su brzo smislili plan, koji su odmah i sproveli u delo.

Meri je dobila iznajmljena kola od kompanije Inko — crveni dodž neon — (kada ga je uzimala, Meri je pitala službenika agencije za iznajmljivanje da li automobil troši bezolovni benzin, ali ju je on samo potpuno bezizražajno pogledao).