Dve Zemlje

Kako su mogli da budu toliko glupi? Kada su Kortez i njegovi konkvistadori stigli u Južnu Ameriku, oni su sa sobom doneli bolesti na koje Acteki nisu bili imuni — a oni i Španci su bili razdvojeni tek nekoliko hiljada godina, a i to je bilo dovoljno da se na jednom delu planete razviju patogene klice na koje oni koji su živeli na drugom nisu bili imuni. Ponterov svet je bio razdvojen od ovog najmanje dvadeset sedam hiljada godina; sasvim sigurno su se ovde razvile bolesti na koje on nije bio otporan.

„I ... i ...“

Meri se stresla.

I obratno važi, naravno.

Očigledno je ista stvar pala i Rubenu na pamet. Brzo je ustao i otišao na drugi kraj sobe do telefona sa kojeg je Meri malopre razgovarala.

„Halo“, rekao je u slušalicu. „Ja se zovem Ruben K. Montego i ovo je hitan slučaj. Potrebno je da me povezete sa Kanadskim centrom za kontrolu bolesti u Otavi. Da, tačno — ko god da je zadužen za zarazne bolesti tamo...“

Poglavlje 24

Adikor Huldov dooslarm basadlarm bio je na kratko prekinut zbog večernjeg obroka, ali i zbog toga što je sudija Sard očigledno želela da pruži Adikoru priliku da se smiri, da se sabere i da se konsultuje sa nekim oko toga kako bi mogao da popravi štetu koju je sebi naneo svojim ispadom toga dana.

Kada je dooslarm basadlarm ponovo započeo, Adikor je opet sedeo na visokoj stolici za optužene. Pitao se koji li je to genije smislio da optuženi sedi na stolici dok tužilac kruži oko njega. Možda je Džasmel to znala, ona je studirala istoriju, a ovakvi postupci su bili drevni.

Bolbej je stigla do centra dvorane. „Sada bih želela da svi odemo u paviljon sa Arhivom alibija“, rekla je sudiji.

Sudija Sard je bacila pogled na pokazivač vremena na tavanici, očigledno brinući koliko će sve to da traje. „Već si ustanovila da Arhiva alibija naučnika Hulda ne može da pokaže ništa što ima veze sa nestankom Pontera Bodita.“ Namrštila se. „Sigurna sam“, počela je glasom koji nije trepeo prigovor, „da će se i naučnik Huld i ma ko da bude govorio u njegovu korist složiti da je to istina, i da nije neophodno da nas sve vučeš tamo samo da bi to dokazala.“

Bolbej je klimnula glavom s poštovanjem. „Tačno je, sudijo, ali ja ne želim da se otpečati alibi-kocka naučnika Hulda, već ona Pontera Bodita.“

„Ni tu neće moći da se išta vidi o njegovom nestanku“, rekla je Sard, zazvučavši ljutito, „i to iz istog razloga: zbog hiljadu dužina ruku stena koje su blokirale signal.“

„Potpuno tačno, sudijo“, rekla je Bolbej. „Ali ja ne želim da se pogleda nestanak naučnika Bodita, već želim da vam pokažem nešto što se desilo pre 254 meseca.“

„Pre 254 meseca!“ — uzviknula je Sard. „Kako bi išta što se dogodilo tako davno moglo da ima veze sa ovim procesom?“

„Ako mi dozvoliš, sudijo“, počela je Bolbej, „mislim da ćeš se uveriti da ima itekako veze.“

Adikor se lupkao palcem po čelu, razmišljajući. Pre 250 meseci ... to znači nešto više od devetnaest godina. Tada je već poznavao Pontera; obojica su pripadala Generaciji 145 i u isto vreme su počeli da pohađaju Naučnu akademiju. Ali, koji događaj iz tako daleke prošlosti bi mogao —

Adikor je iznenada skočio na noge.

„Poštovani sudijo, protivim se tome!“

Sudija Sard ga je pogledala. „Protiviš?“ — pitala je, zapanjena što čuje tako nešto tokom zakonskog procesa. „Na kojoj osnovi? Bolbej ne predlaže da se otpečati tvoja Arhiva alibija, već ona naučnika Bodita. A budući da je on nestao, otvaranje njegove Arhive je nešto što Bolbej, u svojstvu tabant njegovih najbližih živih srodnika, ima pravo da traži.“

Adikor je bio besan na sebe.

Sard bi možda i odbila Bolbejin zahtev, samo da je on držao jezik za zubima. Ali, sada je, nesumnjivo, zanima šta je to što Adikor želi da sakrije.

„Dobro“, rekla je Sard donevši odluku. Pogledala je u masu posmatrača. „Vi ćete ostati ovde dok ja ne odlučim da li je to nešto što treba da bude javno pokazano.“ Ponovo je pogledala Adikora. „Najbliža porodica naučnika Bodita, naučnik Huld i onaj ko će da govori u njegovu korist, mogu da nam se pridruže, pod uslovom da niko od njih nije Egzibicionista.“

Konačno, ona pogleda i Bolbej. „Dobro, Bolbej. Ali, bolje bi bilo da ne traćiš uzaludno moje vreme.“

Sard, Bolbej, Adikor, Džasmel i Megameg koju je Džasmel držala za ruku, krenuli su kroz hodnik čiji je pod bio prekriven mahovinom koji je vodio do paviljona sa Arhivom alibija. Bolbej nije mogla da odoli a da se ne naruga Adikoru dok su išli. „Nema nikoga ko će da govori u tvoju korist, zar ne?“ — rekla je.

Bar jednom u životu Adikor je uspeo da drži jezik za zubima.

Nije više bilo mnogo ljudi koji su rođeni pre nego što su uvedeni Pratioci: bila je živa još samo nekolicina onih koji su pripadali Generaciji 140 i još manje iz Generacije 139. Za sve ostale, Pratilac je predstavljao deo čovekovog života sve od njegovog rođenja, kada bi bio instaliran prvi dečji implant. Proslava hiljaditog meseca od početka ere Pratilaca biće uskoro održana; velike svečanosti su planirane širom sveta.