Dve Zemlje

Rano sledećeg jutra, nakon što su se pobrinuli da ih niko ne vidi na putu, Ponter i doktor Montego su se sastali sa Meri u laboratoriji za genetiku univerziteta Lorentijan. Bilo je vreme da se završi analiza Ponterove DNK, i da se konačno dobije odgovor na veliko pitanje.

Sekvenciranje 379 nukleotida je zahtevalo precizan i pažljiv rad. Meri je sedela nagnuta nad svojim belim poput mleka ekranom kompjutera. Postavila je autoradiografski film na desktop i markerom ispisivala slova genetskog alfabeta koja sačinjavaju lanac DNK koji je analizirala: G-G-C, što označava aminoglicinsku kiselinu; T-A-T, što je oznaka za tirozin; A-T-A, što kod mitohondrijalne DNK, nasuprot nuklearnoj DNK, označava metionin; A-A-A, što je oznaka za lizin...

Konačno je završila: svih 379 nukleotida iz jednog specifičnog dela Ponterovog uzorka DNK su identifikovane.

U Merin kompjuter je bio ugrađen mali program za analizu DNK. Ona je otkucala 379 slova koja je upravo napisala na filmu, a zatim zamolila Rubena da ih on ponovo otkuca, da bi bila potpuno sigurna da su tačno uneta.

Kompjuter je odmah prijavio tri razlike između onoga što su Meri i Ruben otkucali, primetivši — to je bio mali inteligentni program — da je Meri slučajno ispustila slovo „t“ na jednom mestu; druge dve greške bile su greške u kucanju koje je načinio Ruben. Kada je bila sigurna da je svih 379 slova pravilno uneto, Meri je naredila programu da uporedi Ponterovu sekvencu lanca DNK sa onom starom koju je dobila iz fosila Neandertalca pronađenog u Rajnskoj oblasti.

„Pa?“ — pitao je Ruben. „Kakva je presuda?“

Meri se zavalila na stolicu, zapanjena. „DNK koju sam uzela od Pontera“, rekla je, „razlikuje se na 7 mesta od DNK koja je nađena u fosilu Neandertalca.“ Podigla je ruku. „Ali neke individualne varijacije i treba očekivati i sasvim je prirodno da je došlo do izvesne genetske promene tokom vremena, ali...“

„Da?“ — pitao je Ruben.

Meri se ispravila. „On jeste Neandertalac.“

„Auu!“ — rekao je Ruben, pogledavši Pontera kao da ga vidi prvi put. „Auu! Pravi živi Neandertalac.“

Ponter je nešto kratko rekao na svom jeziku, a zatim je njegov implant to preveo: „Moje vrste nema?“ — pitao je Hak muškim glasom.

„Ovde?“ — pitala je Meri. „Da, tvoja vrsta je ovde nestala pre najmanje dvadeset sedam hiljada godina.“

Ponter je spustio glavu, očigledno razmišljajući o tome.

I Meri je razmišljala. Sve dok se Ponter nije pojavio, dva najbliža srodnika Homo sapiensa bila su dva člana roda Pan: šimpanze i majmuni bonobo. I jedni i drugi su bili podjednako blisko povezani sa ljudskim bićima, jer su sa ljudima imali zajedničkih oko 98,5 procenata DNK. Meri je bila daleko od toga da je završila proučavanje Ponterove DNK, ali je slutila da on deli barem 99,5 procenata DNK sa njenom vrstom Homo sapiensa.

A onih preostalih 0,5 procenata predstavljalo je svu razliku među njima. Ako je on tipičan Neandertalac, njegov mozak je verovatno veći nego kod normalnog čoveka. I on ima više mišića od bilo kog ljudskog bića koje je Meri ikada srela: Njegove ruke bile su debele poput butina većine muškaraca. Uz to, oči su mu bile neverovatne zlatno-smeđe boje; pitala se da li kod njegove vrste postoji razlika u boji očiju.

Bio je i prilično obrastao dlakama, iako se na prvi pogled činilo da ih je manje zato što su bile svetle. Njegove nadlaktice i, kako je pretpostavljala, leđa i grudi bili su potpuno prekriveni jakim dlakama. Imao je bradu i gustu kosu na glavi, podeljenu tačno na sredini.

Zatim joj je sinulo gde je već pre viđala takav razdeljak. Majmuni bonobo — ti mali majmuni koje ponekad nazivaju „pigmejske šimpanze“ — imaju potpuno istu „frizuru“. Neverovatno, pomislila je Meri, Zatim se zapitala da li svi pripadnici Ponterove vrste imaju isti takav razdeljak, ili je to samo njegov stil.

Ponter je ponovo nešto rekao na svom jeziku, tiho, možda zato što je samo razmišljao naglas, ali implant je ipak preveo te reči na engleski: „Moja vrsta nestala.“

Meri je rekla najnežnije što je mogla: „Žao mi je.“

Ponter je još nešto rekao, a njegov Pratilac preveo: „Ja... nema drugih. Ja ... svi...“ Odmahnuo je glavom i ponovo progovorio. Pratilac je počeo da govori svojim ženskim glasom u svoje ime. „Ne znam reči tako da ne mogu da prevedem ono što Ponter kaže.“

Meri je klimnula glavom, polako i tužno. „Reč koju tražiš“, počela je blago, „je sam.“

Adikor Huldov dooslarm basadlarm održan je u dvorani Saveta sedokosih koja se nalazila na periferiji Centra. Muškarci su mogli da stignu do nje a da ne zađu duboko u žensku teritoriju; žene su mogle da dođu a da u suštini ne napuste svoj prostor. Adikor nije bio siguran kako će to što se ovo preliminarno saslušanje održava tokom Poslednjih pet uticati na njegove šanse, ali izgledalo mu je da sudija, žena po imenu Komel Sard, pripada Generaciji 142, a to je značilo da je odavno zašla u menopauzu.