Dve Zemlje

Znači, ovo je budućnost. Ali ne, nije ni to. I da se dogodilo da su ljudi iznenada prestali da postoje iz nekog neobjašnjivog razloga, Gliksini ne bi bili ti koji bi se pojavili i zauzeli njihovo mesto. Gliksini su bili izumrli; to da ponovo ožive bilo je verovatno koliko i da dinosaurusi ponovo ožive.

A ako je ovo bila ne samo Zemlja, već i isti onaj deo Zemlje iz kojeg je došao, gde su onda ona velika jata golubova-selica, pitao se. Nije video ni jednog otkako je stigao. Možda su ih ovi smradovi koji izazivaju mučninu oterali.

Ali ne. Ne.

Ovo nije bila ni budućnost ni prošlost. Ovo je bila sadašnjost — paralelni svet, svet u kojem na neki neobjašnjiv način, uprkos svojoj urođenoj gluposti, Gliksini nisu izumrli.

„Pontere“, rekao je Ruben.

Ponter je podigao pogled, s izrazom izgubljenosti na licu, kao da je upravo prekinut u sanjarenju.

„Da?“ — rekao je.

„Pontere, odvešćemo te na neko drugo mesto. Nisam siguran gde. Pa, za početak, otići ćemo odavde. Ti ćeš da budeš sa mnom.“

Ponter je malo nagnuo glavu, nesumnjivo slušajući Hakov prevod. Na momente je delovao zbunjeno; verovatno Hak nije bio potpuno siguran kako da prevede neke reči koje je Ruben upotrebio.

„Da“, rekao je Ponter konačno. „Da. Ići odavde.“

Ruben je pokazao Ponteru da krene napred.

„Ja otvaram vrata“, rekao je Ponter na engleskom, očigledno uživajući u tome, dok je otvarao vrata sobe. „Ja prolazim kroz vrata“, rekao je, proprativši ove reči odgovarajućim postupkom. Zatim je sačekao da Luiz i Ruben izađu. „Ja zatvaram vrata“, rekao je, zatvarajući vrata za sobom, a onda se široko osmehnuo. A kada se Ponter široko osmehne, to iznosi otprilike jednu stopu od jednog do drugog ugla usta. „Ponter napolju!“

Poglavlje 19

Sledeći uputstva doktora Singa, Ruben Montego, Luiz Benoa i Ponter su bezbedno stigli do Rubenovih kola koja su bila parkirana u garaži za osoblje bolnice. Ruben je imao ford eksplorer boje vina, kome je, mestimično, šljunak sa prilaznog puta rudniku oštetio lak. Ponter je seo na zadnje sedište i spustio se dole, prekrivši glavu novinama Sadberi star. Luiz — koja je došla pešice do bolnice — sela je napred pored Rubena. Prihvatila je njegov poziv da se pridruži njemu i Ponteru u njegovoj kući na večeri; Ruben joj je rekao da će je kasnije odvesti do njene kuće.

Vozili su se dalje dok je radio tiho svirao; pesma koju su upravo slušali bila je „It's Raining Men“ Geri Halivel „Dobro“, počeo je Ruben pogledavši u Luiz, „hajde, ubedi me. Zašto misliš da je Ponter došao iz paralelnog univerzuma?“

Luiz je za trenutak dotakla jezikom svoje pune usne. Bože, pomislio je Ruben, zaista je divna. Onda je rekla: „Kako stojiš s fizikom?“

„Ja?“ — pitao je Ruben. „Uglavnom znam ono što sam učio u srednjoj školi. Oh, i da, kupio sam primerak Kratke istorije vremena Stivena Hokinga kada je on bio u Sadberiju, ali nisam daleko odmakao.“

„U redu“, rekla je Luiz, dok je Ruben skretao nadesno. „Dozvoli mi da ti postavim jedno pitanje. Ako ispališ jedan jedini foton svetlosti na pregradu sa dva vertikalna proreza i postaviš jedan list fotografskog papira iza pregrade, tako da se na njemu pokažu interferencijalne šeme, šta će se dogoditi?“

„Ne znam“, odgovorio je iskreno Ruben.

„Dakle“, počela je Luiz, „jedno tumačenje je da se taj jedan jedini foton pretvara u talas energije i kada udari u pregradu s prorezima, svaki od njih stvara novi talasni front, i tako se dobija klasična interferencijalna šema talasastog oblika, gde najviše i najniže tačke ili povećavaju jedna drugu ili se međusobno poništavaju.“

Slušajući ovo, Ruben je počeo da se nečega neodređeno priseća. „Dobro.“

„Pa, kao što sam rekla, to je jedno tumačenje. Drugo je da se univerzum tada zapravo cepa, i tako na kratko postoje dva univerzuma. U jednom, taj foton — koji je još uvek jedinstven — prolazi kroz prorez na levoj strani, a u drugom univerzumu, isti taj foton prolazi kroz prorez na desnoj strani. I zbog toga što je potpuno svejedno kroz koji je prorez foton prošao u ovom ili u onom drugom univerzumu, ta dva univerzuma se ponovo spajaju u jedan, tako da dobijena interferencijalna šema predstavlja rezultat ponovnog spajanja univerzuma.“

Ruben je klimnuo glavom, ali samo zato što mu se činilo da to treba da učini.

„I tako“, nastavila je Luiz, „mi imamo osnovu u eksperimentalnoj fizici za mogućnost da verujemo u postojanje paralelnog univerzuma. Te interferencijalne šeme se zaista pokazuju, čak i kada pošalješ jedan foton kroz dva proreza. Ali šta se dešava ako se dva univerzuma ne spoje ponovo u jedan? Šta ako posle razdvajanja oni nastave da idu svaki svojim putem?“

„Da?“ — pitao je Ruben, pokušavajući da razume ono što ona govori.