Dve Zemlje

„Pa“, rekla je Luiz, „zamisli da se univerzum podelio na dva univerzuma pre nekoliko desetina hiljada godina, kada su još postojale dve vrste ljudskih bića koje su živele jedna pored druge: naši preci Kromanjonci“ (Ruben je primetio da je ovu reč izgovorila na francuskom), „i Ponterovi preci, drevni Neandertalci. Ne znam do kada su ove dve vrste postojale istovremeno, ali — “

„Do pre od sto hiljada do dvadeset sedam hiljada godina“, rekao je Ruben.

Luizin izraz lica kazivao je da je zadivljena njegovim odgovorom i očigledno iznenađena što zna ovaj podatak.

Ruben je slegao ramenima. „Došla nam je genetičarka iz Toronta po imenu Meri Von. Ona mi je to rekla.“

„Aha. Dobro, dakle, u nekom trenutku u tom periodu, možda je došlo do cepanja i dva univerzuma su nastavila da se potpuno razdvajaju. U jednom su naši preci postali dominantna vrsta, a u drugom Neandertalci koji su stvorili svoju civilizaciju i jezik.“

Ruben je osetio kako mu se zavrtelo u glavi. „Ali... ali, kako su ova dva univerzuma ponovo došla u vezu jedan s drugim?“

„Je ne sais pas[prim. prev. fr. jez. je ne sais pas — ne znam]“, rekla je Luiz, odmahnuvši glavom. Izašli su iz Sadberija, i krenuli seoskim putem koji je vodio do gradića Lajvlija u čijoj blizini se nalazio rudnik.

„Pontere“, rekao je Ruben, „sada već možeš da sedneš uspravno; nema više onoliko mnogo automobila oko nas.“

Ponter se nije ni pomakao.

Ruben je shvatio da je ono što je izgovorio bilo previše komplikovano za Haka. „Pontere, gore“, rekao je.

Začuo je šuštanje novina i ugledao u retrovizoru Ponterovu veliku glavu. „Gore“, objavio je Ponter.

„Večeras“, rekao je Ruben, „bićeš u mojoj kući. Jasno?“

Nakon kratkog ćutanja, u kojem je verovatno slušao Hakov prevod, Ponter je rekao: „Da.“

Hak je progovorio: „Ponter mora da dobije hranu.“

„Da“, rekao je Ruben. „Da, hrana stiže uskoro.“

Nastavili su ka Rubenovoj kući i stigli su do nje dvadesetak minuta kasnije. Bila je to moderna dvospratnica oko koje se pružalo nekoliko ari placa koja se nalazila u okolini Lajvlija. Ponter, Luiz i Ruben su ušli unutra. Ponter je fascinirano posmatrao kako Ruben otključava ulazna vrata, a zatim ih zaključava i stavlja lanac s druge strane kada su ušli unutra.

Ponter se nasmešio. „Kul[prim. prev. engl. jez. cool — hladno]“, rekao je oduševljeno.

U prvom trenutku je Ruben pomislio da Ponter hvali unutrašnje uređenje kuće, ali je zatim shvatio da je mislio bukvalno. Bilo je očigledno da je prilično zadovoljan što je Rubenova kuća ohlađena pomoću klima-uređaja. „Pa“, počeo je Ruben, smešeći se Luiz i i Ponteru, „dobro došli u moj skromni dom. Osećajte se kao kod kuće.“

Luiz se osvrnula oko sebe. „Ti nisi oženjen?“ — pitala je.

Rubena je iznenadilo ovo pitanje. Prvo — po njega najbolje tumačenje — bilo je da ona proverava da li je on slobodan. Drugo — koje je bilo verovatnije — bilo je da je iznenada shvatila da je otišla na selo sa čovekom kojeg jedva poznaje i da je sada sama u kući s njim i Neandertalcem. Treće je bilo najverovatnije — to je Ruben shvatio pogledavši svoju dnevnu sobu u neredu, sa časopisima razbacanim na sve strane i tanjirom sa ostacima pice na stočiću — a to je da Ruben, očigledno, živi sam; naime, nijedna žena ne bi trpela ovakav nered.

„Ne“, rekao je Ruben. „Bio sam, ali ...“

Luiz je klimnula glavom. „Imaš ukusa“, rekla je, gledajući nameštaj u sobi koji je predstavljao mešavinu karipskog i kanadskog stila.

„Moja žena je imala“, rekao je Ruben. „Nisam ništa promenio otkako smo se razišli.“

„Aha“, rekla je Luiz. „Mogu li da ti pomognem u pripremanju večere?“

„Ne, mislio sam da samo spremim biftek. Imam roštilj u dvorištu.“

„Ja sam vegetarijanac“, rekla je Luiz.

„Oh, pa, mogu da ti spremim nešto povrća, i, recimo, krompir?“

„To bi bilo odlično“, rekla je Luiz.

„Dobro“, rekao je Ruben. „Ti pravi Ponteru društvo.“

Otišao je u kupatilo da opere ruke.

Dok je radio u dvorištu iza kuće, Ruben je video Luiz i Pontera kako živo razgovaraju. Razgovor je postajao sve življi jer je očigledno Hak učio sve više novih reči. Konačno, kada je meso bilo gotovo, Ruben je pokucao na staklena vrata da bi privukao Luizinu i Ponterovu pažnju i mahnuo im da izađu napolje.

Tenutak kasnije, oni su to i učinili. „Doktore Montego! — uzviknula je Luiz, oduševljeno, „Ponter je fizičar!“

„Jeste?“ — upitao je Ruben.

„Da, zaista jeste. Nisam još shvatila sve pojedinosti, ali je on definitivno fizičar; mislim da se bavi kvantnom fizikom.“

„Kako si to zaključila?“ — pitao je Ruben.

„Rekao mi je da on misli o tome kako stvari rade i ja sam ga pitala — pretpostavljajući da bi mogao da bude inženjer — da li on misli na velike stvari, a on je odgovorio da ne, već da misli na male stvari, na stvari koje su previše male da bi mogle da se vide. I onda sam nacrtala neke dijagrame iz osnova fizike i on ih je prepoznao i rekao je da je to ono čime se bavi.“