Dve Zemlje

Adikorov tužilac Daklar Bolbej stupila je u veliku četvrtastu prostoriju. Ventilatori su pokretali vazduh tako da struji sa severne strane dvorane ka južnoj na kojoj je sedela sudija Sard, sa svojim izboranim mudrim licem na kojem se ništa nije moglo pročitati i posmatrala šta se dešava. Pokretanje vazduha je imalo dva cilja: do sudije su tako dopirali feromoni optuženog koji su često mogli da pruže isto onoliko podataka koliko i izgovorene reči, a s druge strane, time je sprečavano da njeni feromoni — koji bi mogli da odaju koji argumenti na nju ostavljaju utisak — stignu do tužioca i optuženog koji su bili smešteni na severnoj strani dvorane.

Adikor je mnogo puta sreo Klast i uvek se dobro slagao s njom; uostalom, Ponter je bio njen muški partner. Ali činilo mu se da Bolbej, koja je bila Klastin ženski partner, ne poseduje ništa od Klastine topline i duhovitosti.

Bolbej je nosila tamno-narandžaste pantalone i tamno-narandžastu bluzu; pravilo je bilo da tužilac uvek nosi odeću narandžaste boje. Adikor je bio obučen u plavo, boju optuženog. Stotine posmatrača — muškarci i žene su bili zastupljeni u istoj meri — sedelo je na obe strane dvorane. Očigledno su smatrali da vredi videti dooslarm basadlarm nekoga ko je optužen za ubistvo. Džasmel Ket je bila tu, kao i njena mlađa sestra Megameg Bek. Lurt, Adikorov ženski partner, bila je takođe prisutna. Ona ga je čvrsto zagrlila kada je ušla. Pored Lurt je sedeo Adikorov sin Dab, koji je bio isto godište kao i mala Megameg.

I naravno, gotovo svi Egzibicionisti iz Saldaka su bili prisutni; nijedno dešavanje trenutno nije bilo zanimljivije od ovog saslušanja. Uprkos položaju u kojem se nalazio, Adikoru je bilo drago što može da vidi Hausta uživo, s obzirom koliko ga je često gledao na svom voajeru. Prepoznao je i Lulazmu, koja je bila Ponterov omiljeni Egzibicionista, kao i Gauta i Taloka i Repeta i još nekolicinu drugih. Egzibicioniste je bilo lako primetiti — oni su morali da nose odeću srebrne boje, stavljajući tako do znanja svima oko sebe da ono što njihovi implati emituju može svako da posmatra.

Adikor je sedeo na visokoj stolici; bilo je dosta mesta iza i ispred nje, tako da je Bolbej mogla da kruži oko njega dok govori, i ona je to i činila, i to veoma teatralno. „Pa, reci nam, naučniče Huld, da li je tvoj eksperiment uspeo? Da li si uspešno faktorisao željeni broj?“

Adikor je odmahnuo glavom. „Ne.“

„Znači, to što ste radili duboko ispod površine zemlje nije bilo od pomoći“, rekla je Bolbej. „Čija je bila ideja da se taj eksperiment faktorisanja obavi toliko duboko pod zemljom?“ Bolbej je imala glas koji je bio prilično dubok s obzirom da je bila žena.

„Ponter i ja smo se složili oko toga.“

„Da, da, ali ko je to prvi predložio? Ti ili naučnik Bodit?“

„Nisam siguran.“

„To si bio ti, zar ne?“

Adikor je slegao ramenima. „Možda i jesam.“

Bolbej se sada nalazila ispred njega; Adikor nije želeo da prizna njeno prisustvo pogledavši je.

„Dakle, naučniče Huld, reci nam zašto si izabrao tu lokaciju.“

„Nisam rekao da sam je ja izabrao. Rekao sam da sam to možda bio ja.“

„Dobro, reci nam onda, zašto je ta lokacija odabrana za vaš rad?“

Adikor se namrštio, razmatrajući koliko pojedinosti treba da iznese. „Zemlju“, počeo je konačno, „neprestano bombarduju kosmički zraci.“

„A oni su...?“

„Jonizujuće zračenje koje stiže iz kosmosa. Niz protona, nukleotida helijuma i drugih nukleotida. Kada se sudare sa nukleotidima koji se nalaze u našoj atmosferi, oni proizvode sekundarnu radijaciju — uglavnom pi-mezone i mi-mezone, elektrone i dutar zrake.“

„Da li su oni opasni?“

„Nisu, bar ne u malim količinama koje proizvode kosmički zraci. Ali oni mogu da utiču na osetljive instrumente tako da smo mi želeli da postavimo našu opremu negde gde je ona zaštićena od njih. A rudnik nikla Debral se nalazio u blizini.“

„Zar niste mogli da koristite neko drugo mesto?“

„Verovatno jesmo. Ali Debral je jedinstven ne samo zbog svoje dubine — to je najdublji rudnik na svetu — već i zbog niske sekundarne radijacije stena. Uranijum i drugi radioaktivni elementi koji su prisutni u mnogim drugim rudnicima emituju naelektrisane čestice koje bi mogle da utiču na naše instrumente.“

„Znači da ste tamo dole bili dobro zaštićeni?“

„Da, od svega sem od neutrina.“ Adikor ugleda izraz lica sudije Sard i objasni: „To su minijaturne čestice koje prolaze kroz čvrstu materiju; ništa ne može da predstavlja štit od njih.“

„Da li ste tamo dole bili zaštićeni i od nečeg drugog?“ — pitala je Bolbej.

„Ne razumem“, rekao je Adikor.

„Hiljadu dužina ruku stena između vas i površine zemlje. Nema radijacije — čak ni čestica kosmičkih zraka koje su prevalile ogromne razdaljine; ništa nije moglo da dopre do vas.“

„Tačno.“

„I nikakvo zračenje nije moglo da stigne do površine sa mesta gde ste vi bili, zar ne?“

„Šta hoćeš da kažeš?“

„Hoću da kažem“, rekla je Bolbej, „da signali koje su emitovali tvoj Pratilac i Pratilac naučnika Bodita nisu mogli da dopru do površine zemlje.“