Tornjevi ponoći

Perin se namršti. Da li to ludilo progovara iz njega? Ali Grejdi nema miris ludog čoveka.

„To se desilo onog dana", kaza mu Grejdi, „kada smo videli nešto na severu. Moj lorde, znam da to zvuči neverovatno - ali istina je.“

„To mi deluje kao nešto što bi Rand možda uradio", odgovori mu Perin, a boje se zavrtložiše ispred njega, ali on ih progna. „Ako mi ti to kažeš, Grejdi, onda ti verujem. Ali kakve to veze ima s Crnom kulom i tvojom porodicom? Želiš da vidiš slažu li se ostali Aša’mani?“

„O, slažu se“, odgovori mu Grejdi. „Reč jeo... pa, milostivi - ja sam prost čovek. Sora je oduvek bila ta koja razmišlja. Ja radim ono što mora da se uradi - i to je sve. Pa, pridruživanje Crnoj kuli - to je moralo da se uradi. Znao sam šta će se desiti kada su me ispitali. Znao sam da je to u meni. Vidiš, to je bilo i u mom ocu. Ne pričamo o tome, ali bilo je. Crvene su ga pronašle mladog, odmah nakon mog rođenja.

Kada sam prišao gospodaru Zmaju - znao sam šta će mi se desiti. Još nekoliko godina - i više me ne bi bilo. Zašto ih ne bi proveo u borbi? Gospodar Zmaj mi je kazao da sam vojnik, a vojnik ne može da napusti svoj položaj. Zato te nisam ranije molio da se vratim. Bio sam ti potreban."

„To se promenilo?“

„Milostivi, opačina je nestala. Neću da poludim. To znači... pa, oduvek sam imao razloga da se borim. Ali sada imam i razloga da živim."

Gledajući tog čoveka pravo u oči, Perin shvati o čemu on to govori. Kako li mu je samo bilo? Znao je da će na kraju poludeti i da će morati da ga ubiju - i to verovatno njegovi prijatelji, koji bi to smatrali milošću.

To je ono što je Perin sve vreme osećao u Aša’manima - razlog što se drže po strani i zašto tako često deluju smrtno ozbiljno. Svi ostali se bore da bi preživeli. Aša’mani... oni se bore da poginu.

Tako se Rand oseća, pomislio je Perin, gledajući kako se boje opet vrtlože i kako mu se njegov prijatelj prikazuje. Jahao je svog velikog crnog konja kroz neki grad blatnjavih ulica i razgovarao s Ninaevom, koja je jahala pored njega.

Perin odmahnu glavom i rasprši taj prizor. „Otići ćeš kući, Grejdi", obeća mu. „Provešćeš neko vreme s njom pre nego što nastupi kraj."

Grejdi klimnu, bacajući pogled ka nebu dok je sa severa dopirala tiha grmljavina. „Samo želim da razgovaram s njom, znaš? I da vidim malog Gadrena. Neću ga prepoznati."

„Siguran sam da je izrastao u lepo dete, Grejdi."

Grejdi se zasmeja. Bilo je neobično, ali dobro, čuti tog čoveka kako se smeje. „Lep? Gadren? Ne, moj lorde, možda je krupan za svoje godine - ali lep je kao panj. Ipak, volim ga svim srcem." Sa smeškom odmahnu glavom. „Ali trebalo bi da odem da s Niejldom naučim kako se ovo radi. Hvala ti, milostivi."

Perin se nasmeši, posmatrajući ga kako odlazi dok je jedna Devica utrčavala u tabor. Stade da podnosi izveštaj Mudrima, ali dovoljno glasno da bi Perin mogao da je čuje. „Neki stranac jaše putem prema logoru. Razvio je steg mira, ali nosi odeću one Dece Svetla."

Perin klimnu, pa pozva svoju stražu. Dok je žurio prema prednjem delu tabora, odnekud se pojavi Tam i zakorača pored njega. Stigoše taman kada je Beli plašt dospeo do prvih stražarskih položaja. Čovek je jahao jarkobelog škopca i nosio dugo kopljište s belim barjakom. Na njegovoj beloj odeći - verižnjači preko koje je ispod plašta bila navučena dolama - bilo je izvezeno žuto razgranato sunce preko nedara.

Perinu srce potonu u pete. Prepoznao je tog čoveka. Dain Bornhald.

„Došao sam da razgovaram sa zločincem Perinom Ajbarom", glasno izjavi Bornhald, zauzdavši konja.

„Evo me, Borhnalde", odvrati Perin, izlazeći da bi ga ovaj video.

Bornhald ga pogleda. „Jesi ti. Svetlost nam te je dala u ruke."

„Ako vam nije dala i trostruko ili četvorostruko veću vojsku od te što je sada imate“, viknu mu Perin u odgovor, „čisto sumnjam da će ti to nešto značiti."

„Ljudi koji tvrde da su tebi odani u našem su zatočeništvu, Ajbara."

„Pa pusti ih da se vrate u naš tabor, pa ćemo krenuti svojim putem."

Mladi Beli plašt okrenu ata postrance, sve vreme se mršteći. „Ti i ja imamo nezavršenog posla, Prijatelju Mraka."

„Nema potrebe da ovo postane gadno, Bornhalde", reče Perin. „Koliko ja vidim, i dalje možemo da pođemo svako svojim putem."

„Deca će radije poginuti nego propustiti da isprave nepravdu", odbrusi Dain, pa pljunu na zemlju. „Ali ostaviću to gospodaru kapetanu zapovedniku da objasni. On želi da te lično vidi. Naređeno mi je da dođem i da ti kažem kako te čeka pored puta nedaleko odavde. Voleo bi da se sastane s tobom."

„Zar misliš da ću se ušetati u očiglednu zamku?", upita Perin.

Bornhald slegnu ramenima. „Ili dođi, ili nemoj da dođeš. Moj lord kapetan zapovednik je častan čovek i zaklinje se da ćeš se bezbedno vratiti - što je više nego što bih ja obećao jednom Prijatelju Mraka. Možeš da povedeš svoje Aes Sedai, ako ih imaš, da bi se osećao bezbednije." To rekavši, Bornhald okrenu konja i ode galopom.

Perin je zamišljeno stajao, gledajući ga kako odlazi niz put.

„Nije valjda da zaista razmišljaš da odeš, zar ne, sine?" upita ga Tam.