Tornjevi ponoći

Morgaza krajičkom oka baci pogled na Failu, koja je Mudru gledala pravo u oči. Faila je sedela kao kraljica, opet odevena prikladno svom položaju, u lepu odeću od zelene i ljubičaste tkanine s naborima sa strane i suknjama razdeljenim za jahanje. Za divno čudo, Failin smisao za vodstvo kao da je osnažio s vremenom koje je provela sa Šaidoima.

Morgaza i Faila su se brzo vratile na to da budu sluškinja i gospodarica. Zapravo, Morgazin život je bio iznenađujuće sličan onom u taboru Šaidoa. Istina, ponešto je drugačije; na primer, malo je verovatno da će Morgaza ovde biti šibana. To ne menja činjenicu da su - na neko vreme - ona i ostale četiri žene bile ravnopravne. Ali više ne.

Morgaza stade pored lorda Galena i napuni mu pehar, služeći se istim veštinama koje je razvila dok je posluživala Sevanu. Povremeno izgleda kao da je neophodno da sluge budu tiše od izviđača. Ona ne sme da bude primećena i ne sme da ometa. Jesu li se njene sluge tako ponašale dok su posluživale nju?

„Pa“, kaza Arganda, „ako se iko pitao kuda smo otišli, dim od te vatre je uočljiv pokazatelj."

„Imamo previše ljudi da bismo pomišljali na skrivanje", kaza Seonid. U poslednje vreme, njoj i Masuri je dozvoljeno da govore a da ih Mudre ne prekorevaju, mada je Zelena i dalje gledala Aijelke pre nego što bi progovorila. Morgazu je to dovodilo do besnila. Sestre iz Kule naterane da budu učenice gomile divljakuša? Priča se da je to učinjeno po naređenju Randa al’Tora, ali kako ma koji čovek - pa čak i Ponovorođeni Zmaj - može da sprovede u delo tako nešto?

Mučilo ju je to što se te dve Aes Sedai naizgled više ne bune protiv svog položaja. Životne okolnosti umeju dramatično da promene čoveka. Morgazu su tome naučili najpre Gebril, a potom Valda. Aijelsko zatočeništvo bilo je tek još jedan korak u tom smeru.

Svako od tih iskustava vodilo ju je dalje od kraljice, što je nekada bila. Sada više ne žudi za lepim stvarima ili svojim prestolom. Samo želi nekakvu postojanost. Čini joj se da je to nešto dragocenije od zlata.

„Nije bitno“, odgovori Perin i lupnu prstom po karti. „Dakle, dogovorili smo se? Za sada ćemo ići za Gilom i ostalima peške i slaćemo izviđače kroz kapije da ih pronađu, ako to bude moguće. Uz malo sreće, sustići ćemo ih pre nego što stignu do Lugarda. Arganda, šta kažeš - koliko ima do grada?“

„Zavisi od blata", odgovori žilavi vojnik. „Postoji razlog zašto ovo doba godine nazivamo ’blatište’. Pametni ljudi ne putuju za vreme prolećnog otapanja."

„Pamet je za one koji imaju vremena za nju", progunđa Perin, prstima odmeravajući razdaljine na karti.

Morgaza priđe da napuni Anuri šoljicu. Sipanje čaja je daleko složeniji postupak nego što je ikada pretpostavljala. Mora da zna čiju šoljicu da uzme i dopuni, a čiju da dopuni dok je ta osoba drži. Mora da zna koliko da napuni šoljicu da se čaj ne prosipa i kako da sipa a da porcelan ne zvecka i da se čaj ne proliva. Zna kada ne sme da bude uočljiva a kada da bude malčice upadljiva dok puni šoljice, za slučaj da je nekoga propustila, zaboravila ili pogrešno protumačila njihove potrebe.

Pažljivo uze Perinovu šoljicu s tla pored njega. On voli da maše rukama dok priča, pa bi mogao da joj izbije šoljicu iz ruke ako nije pažljiva. Sve u svemu, posluživanje čaja je izvanredna umetnost - čitav jedan svet za koji se kraljica Morgaza nikada nije potrudila da ga primeti.

Ona napuni Perinu šolju i opet je spusti pored njega. Perin je postavio i druga pitanja u vezi s kartom - o obližnjim gradovima i mestima gde mogu da kupe potrepštine. Prilično obećava kao vođa, iako je veoma neiskusan. Malo saveta od Morgaze...

Ona saseče tu misao u korenu. Perin Ajbara je pobunjenik. Dve Reke su deo Andora, a on je sebe proglasio njihovim gospodarom i razvio onaj barjak s vučjom glavom. Bar je zastava Maneterena spuštena. Njeno razvijanje bilo je ravno objavi rata.

Morgaza se više ne kostreši svaki put kada ga neko nazove lordom, ali takođe nema namere da mu nudi nikakvu pomoć. Ne dok ne utvrdi kako da ga vrati pod okrilje andorske krune.

Sem toga, nevoljno priznade Morgaza u sebi, Faila je dovoljno oštroumna da mu da iste savete koje bih mu i ja dala.

Faila zapravo savršeno dopunjava Perina. Tamo gde je on neposredan i nalik na konjaničko koplje u jurišu, ona je istančana kao konjički luk. Spoj te dve osobine - sa Failinim vezama sa saldejskim prestolom - zapravo brine Morgazu. Da, spustio je barjak Maneterena, ali i ranije je izdavao naredbe da se skine onaj vučji barjak. Često je zabrana da se nešto čini najbolji način da se čovek osigura da do toga dođe.