Tornjevi ponoći

„Ajbara ume da hoda Svetom snova“, reče joj Moridin. „Pozajmiću ti još jednu alatku, čoveka s dve duše. Ali on je moj, baš kao što je taj klin moj. Baš kao što si ti moja. Razumeš li?“

Ona klimnu. Nije mogla drugo. Prostorija kao da se odjednom zamrači. Taj njegov glas... zvučao je, samo slabašno, poput glasa Velikog gospodara.

„Ali reći ću ti sledeće“, nastavi Moridin, pa pruži desnu ruku i uhvati je za bradu. „Velikom gospodaru će biti drago ako uspeš. Veoma drago. Ono što ti je darovano sa škrtošću biće nagomilano na tebe sa slavom."

Ona obliznu suve usne. Ispred nje, Moridinov pogled se izgubi u daljini. „Moridine?“, kolebljivo ga upita.

On nije obraćao pažnju na nju, već joj pusti bradu i priđe zidu. S jednog stola je uzeo obimnu knjigu s koricama od blede kože. Okrenu neku stranicu i jedan trenutak provede iščitavajući je. Tek joj je onda mahnuo da priđe.

Ona oprezno to učini. Bila je zatečena kada je pročitala šta je na njoj.

Unutrašnja tmino! „Kakva je ovo knjiga?", napokon joj pođe za rukom da izusti. „Odakle ova proročanstva?"

„Odavno su mi poznata", tiho joj odgovori Moridin, i dalje izučavajući ono što je u knjizi. „Ali ne mnogim drugima, čak ni Izabranim. Žene i muškarci koji su iznedrili ova proročanstva bili su izdvojeni i sami. Svetlost ne sme da sazna za ove reči. Mi znamo njihova proročanstva, ali oni nikada neće saznati naša."

„Ali ovo...", kaza ona opet iščitavajući odlomak. „Ovde piše da će Ajbara umreti!"

„Svako proročanstvo može da se tumači na mnogo načina", odgovori joj Moridin. „Ali da. Ovo Proricanje kaže da će Ajbara umreti od naše ruke. Grendal, donećeš mi glavu tog vuka. A kada to budeš učinila, sve što budeš tražila biće tvoje." On glasno sklopi knjigu. „Ali pazi šta ti kažem - ako pretrpiš neuspeh, izgubićeš ono što si stekla. I mnogo više od toga."

Mahnu rukom i otvori joj prolaz; njena slabašna sposobnost da dodirne Istinsku moć - to joj nije bilo oduzeto - omogućilo joj je da vidi izvrnuta tkanja kako se zarivaju u vazduh i kidaju ga, cepajući rupu u tkanju Šare. Vazduh sa zamreška. Znala je da će je prolaz odvesti u njenu skrivenu pećinu.

Ona ode bez reči. Nije imala poverenja u sebe da joj glas neće podrhtavati.

6 Ispitivačke namere

Morgaza Trakand, nekadašnja kraljica Andora, služila je čaj. Išla je od jednog do drugog u velikom paviljonu koji je Perin uzeo iz Maldena. Strane su mogle da mu se smotaju, i nije imao šatorski pod.

Ma koliko taj šator bio veliki, jedva da je imao mesta za sve koji su želeli da prisustvuju sastanku. Naravno, tu su bili Perin i Faila. Sedeli su na tlu, a pored njih zlatooki Elijas i Tam al’Tor, jednostavni seljak širokih pleća i spokojnog držanja. Je li taj čovek zaista otac Ponovorođenog Zmaja? Naravno, Morgaza je jednom videla Randa al’Tora i mladić je tada takođe izgledao kao seljak.

Pored Tama je sedeo Perinov suvonjavi pisar Seban Balver. Koliko Perin zna o njegovoj prošlosti? Džur Grejdi je takođe bio tu, u crnom kaputu sa srebrnim mačem na okovratniku. Njegovo preplanulo seljačko lice još je bilo bledo i ispijeno od bolesti koju je nedavno pretrpeo. Niejld - drugi Aša’man - nije bio prisutan. Još se nije oporavio od zmijskih ujeda.

Sve tri Aes Sedai bile su tu. Seonid i Masura sedele su s Mudrima, a Anura je, pored Berelajn, povremeno krajičkom oka gledala šest Mudrih. Galen je sedeo Berelajni s druge strane. Preko puta njih sedeli su Alijandra i Arganda.

Ti zapovednici su Morgazu podsetili na Gareta Brina. Odavno ga nije videla - ne otkad ga je izgnala iz razloga koji joj i dalje nisu najjasniji. Vrlo malo stvari iz tog dela njenog života sada ima smisla za nju. Je li zaista bila toliko zatreskana u jednog muškarca da je prognala Aemlin i Elorijen?

Bilo kako bilo, to vreme je prošlo. Sada Morgaza veoma pažljivo obilazi prostoriju i stara se da su ljudima pehari puni.

„Trebalo vam je više vremena nego što sam očekivao", reče Perin.

„Odredio si nam dužnost, Perine Ajbara", odgovori mu Nevarin. „Obavili smo je. Bilo nam je potrebno onoliko vremena koliko je bilo nužno da se to završi kako treba. Zacelo ne želiš da nagovestiš kako je trebalo da postupimo drugačije." Ta Mudra s kosom boje peska sedela je tačno ispred Seonid i Masuri.

„Batali, Nevarin", progunđa Perin razmotavajući kartu na tlu ispred sebe; iscrtao ju je Balver na osnovu uputstava Geldanaca. „Nisam to dovodio u pitanje. Samo sam pitao je li bilo nekih nevolja prilikom spaljivanja."

„Sela više nema", odgovori Nevarin. „A svaka biljka koju smo pronašli s makar naznakom Pustoši takođe je spaljena. Dobro je što smo to učinili. Vi mokrozemci silno biste se namučili s nečim tako smrtonosnim kao što je Pustoš."

„Mislim", kaza Faila, „da bi se iznenadila."