Tornjevi ponoći

Alijandrina šoljica je napola prazna. Morgaza priđe da je dopuni. Alijandra je krajičkom oka pogleda i u tim očima na tren sevnu tračak nelagode. Alijandra nije bila sigurna kako bi njihov odnos trebalo da izgleda. To je baš čudno, pošto je Alijandra za vreme njihovog zatočeništva bila veoma nadmena. Osoba koja je Morgaza nekada bila - kraljica - priželjkivala je da posadi Alijandru u neku stolicu i da joj nadugačko i naširoko objasni kako da održava svoje kraljevsko dostojanstvo.

Ali to će morati da nauči sama. Morgaza više nije ono što je nekada bila. Nije baš sigurna šta je, ali naučiče kako da bude služavka. To lagano postaje njena strast. Način da sebi dokaže da je i dalje snažna i da i dalje nešto vredi.

Na neki način, zastrašujuće je što je zabrinuta zbog toga.

„Lorde Perine", obrati mu se Alijandra kada se Morgaza udalji od nje. „Je li istina da nameravaš da pošalješ moje ljude nazad u Džehanu nakon što pronađeš Gila i njegove?"

Morgaza produži pored Masuri - ta Aes Sedai voli da joj se šoljica napuni tek kada lagano kucne noktom po njoj.

„Da“, odgovori Perin. „Svi znamo da nam se nisi pridružila baš u potpunosti svojevoljno. Da te nismo poveli, Šaidoi te nikada ne bi zarobili. Masema je mrtav. Vreme je da te pustim da se vratiš vladanju svojom državom."

„Uz sve dužno poštovanje, moj lorde", reče mu Alijandra. „Zašto primaš moje zemljake u vojsku ako je ne okupljaš za neku buduću namenu?"

„Ne pokušavam da okupim vojsku", odgovori Perin. „To što ih ne odbijam ne znači da nameravam da uvećavam ovu vojsku."

„Milostivi", kaza mu Alijandra, „ali jamačno je pametno zadržati ono što imaš."

„Perine, u pravu je", tiho kaza Berelajn. „Dovoljno je samo pogledati u nebo da bi se znalo kako Poslednja bitka samo što nije otpočela. Zašto da nalažeš njenim odredima da se vrate? Sigurna sam da će gospodaru Zmaju biti potreban svaki vojnik iz svake zemlje koja mu se zavetovala na odanost."

„Može da pošalje nekoga po njih kada to bude rešio", tvrdoglavo se usprotivi Perin.

„Moj lorde", reče mu Alijandra. „Nišam se zavetovala njemu, več tebi. Ako če Geldan poči u Tarmon Gai’don, onda bi to trebalo da čini pod tvojim barjakom."

Perin ustade, na šta se nekoliko ljudi u šatoru lecnu. Da li on to odlazi? Bez reči priđe otvorenoj stranici šatora, pa proturi glavu napolje. „Vile, dolazi ovamo", viknu.

Tkanje Jedne moći sprečavalo je da ljudi van šatora, prisluškuju šta se priča. Morgaza je mogla da vidi Masurina tkanja, zavezana u čvor, kako štite šator. Njihova zamršenost kao da se rugala njenom beznačajnom daru.

Masuri kucnu noktom po šoljici, a Morgaza požuri da je napuni. Ta žena voli da srkuće čaj kada je uznemirena.

Perin se vrati u šator, a za njim dođe zgodan mladić koji je nosio zavežljaj.

„Razmotaj ga", naredi mu Perin.

Mladić to učini, delujući bojažljivo. Na tkanini je bila vučja glava, što je postalo Perinovo znamenje.

„Ja nisam napravio ovaj barjak", poče Perin. „Nikada ga nisam želeo, ali pustio sam da se vijori - zbog tuđih saveta. Pa, razloga za to više nema. Naredio sam da se ta stvar skine, ali to nikada ne potraje." Pogleda Vila. „Vile, hoću da se ovo pronese kroz logor. Izdajem neposredno naređenje. Hoću da se sve i jedan primerak ovog barjaka spali. Razumeš li me?"

Vil preblede. „Ali..."

„Uradi šta ti se kaže", reče mu Perin. „Alijandra, zavetovaćeš se Randu čim ga budemo pronašli. Nećeš jahati pod mojim barjakom zato što ja neću imati barjak. Ja sam kovač i to je sve. Dosta sam trpeo ovu glupost."

„Perine?", zausti Faila. Delovala je iznenađeno. „Je li ovo pametno?"

Budala jedna muška. Trebalo je da o tome makar porazgovara sa svojom ženom, ali muškarci će uvek biti muškarci. Oni vole svoje tajne i svoje planove.

„Ne znam je li pametno - ali to je ono što ću da uradim", odvrati on i sede. „Odlazi, Vile. Hoću da ti barjaci budu spaljeni do mraka. Bez oklevanja, razumeš li me?"

Vil se ukoči, pa se okrenu u mestu i izađe iz šatora a da ništa nije odgovorio. Mladić je delovao kao da je izneveren. Za divno čudo, Morgaza shvati da se i ona oseća slično, makar u nekoj maloj meri. To je glupo. Dešava se ono što je želela - to je ono što bi Perin trebalo da učini. Ali ljudi su prestravljeni - i to s dobrim razlogom. Ono nebo, stvari koje se dešavaju sa svetom... pa, možda se u ovakvo vreme čoveku može i oprostiti što preuzima zapovedništvo.

„Ti si budala, Perine Ajbara", reče mu Masuri. Ona ume da bude neposredna.

„Sine", obrati se Tam Perinu, „momci mnogo polažu u taj barjak."

„Previše", reče Perin.

„Možda. Ali je dobro imati nešto da gledaš. Teško im je palo kada si spustio onaj drugi barjak. Ovo će im biti još teže."

„To je moralo da se uradi", odvrati Perin. „Dvorečani su se previše vezali za njega i počeli su da pričaju da će ostati sa mnom umesto da se vrate svojim porodicama, gde im je mesto. Tame, kada kapije opet prorade, ti ćeš ih povesti tamo." Onda pogleda Berelajn. „Pretpostavljam da se tebe i tvojih ljudi ne mogu otarasiti. Ti ćeš ići sa mnom do Randa."