Tornjevi ponoći

Skrovište nije bilo palata, letnjikovac ili drevna tvrđava. Bila je to pećina na jednom ostrvu za koje niko ne mari, u delu Aritskog okeana gde niko nikada ne zalazi. Koliko ona zna, nigde u blizini nema ničeg zanimljivog ili vrednog pažnje.

Smeštaj je tu stvarno grozan. Za to mesto, koje ima svega tri odaje, stara se šestoro njenih lošijih mezimaca. Ulaz je zatvorila kamenom, tako da je kapija jedini način da se uđe i izađe. Sveža voda navire iz jednog prirodnog kladenca, a hranu je ranije uskladištila, dok vazduh dopire kroz pukotine u kamenu. Tu je memljivo i bedno.

Drugim rečima, to je upravo onakvo mesto gde je niko ne bi tražio, niti očekivao da će je tu naći. Svi znaju da Grendal ne može da podnese nedostatak raskoši. To jeste istina. Ali najbolje u vezi s predvidljivošću jeste to što ti predvidljivost na kraju omogućava da učiniš ono neočekivano.

Nažalost, ništa od toga se ne odnosi na Velikog gospodara. Dok se opuštala na divanu postavljenom žutom i plavom svilom, Grendal je gledala otvorenu kapiju pred sobom. Glasnik je bio jedan čovek neuglednog lika i preplanule kože, u crno- crvenoj odeći. Nije ni progovorio - njegovo prisustvo jeste poruka. Jedna od njenih mezimica - prelepa crnokosa žena krupnih smeđih očiju, nekada tairenska visoka gospa - zurila je u kapiju. Delovala je prestravljeno. Grendal se upravo tako osećala.

Sklopila je drvene korice knjige Obasjana u snegu, pa je ustala. Na sebi je imala haljinu od tanke crne svile protkane trakama strejta. Prošla je kroz kapiju pazeći da deluje samouvereno. Moridin je stajao u svojoj palati od crnog kamena. U toj prostoriji nije bilo nameštaja: samo založeno ognjište. Veliki gospodaru! Vatra po tako toplom danu? Zadržala je staloženost i nije počela da se znoji.

On se okrenu prema njoj, a crne mrlje saa zaigraše mu u očima. „Znaš zašto sam te pozvao.“ To nije bilo pitanje.

„Znam.“

„Aran’gar je mrtva i izgubljena za nas - i to pošto je Veliki gospodar poslednji put preselio njenu dušu. Čovek bi pomislio da su ti ovakve stvari prešle u naviku, Grendal."

„Živim da bih služila, Nae’blise“, odgovori ona. Samouverenost! Mora da deluje samouvereno.

On se pokoleba, premda tek na tren. Dobro. „Zacelo ne želiš da kažeš da je Aran’gar postala izdajica."

„Šta?“, upita Grendal. „Ne, naravno da ne.“

„Kako je onda to što si ti učinila služenje?"

Grendal zalepi sebi na lice izraz zabrinutosti i zbunjenosti. „Pa, sledila sam zapovest koju sam dobila. Zar nisam ovde da bih bila pohvaljena?"

„Daleko od toga“, zajedljivo odgovori Moridin. „Tvoja neiskrena zbunjenost mene neće zavarati, ženo.“

„Nije neiskrena", odvrati Grendal, pripremajući svoju laž. „Premda nisam očekivala da Veliki gospodar bude srećan zbog toga što je ostao bez jednog Izabranog, dobitak je očigledno vredan te cene."

„Kakav dobitak?", procedi Moridin. „Dopustila si da te iznenade i da pri tome nastrada jedan od Izabranih! Trebalo je da se upravo na tebe možemo osloniti da izbegavaš Al’Tora."

On ne zna da je ona vezala Aran’gar i ostavila je da umre; misli da je to bila greška. Dobro. „Iznenađena?", upita ona, zvučeći zgroženo. „Mislim, stvarno... Moridine, kako možeš pomisliti da sam dopustila da me on slučajno pronađe!"

„To si učinila namerno!"

„Naravno", odvrati Grendal. „Samo što ga nisam za ruku dovela do Natrinove humke. Lijus Terin nikada nije mogao da vidi činjenice ispred nosa. Moridine, zar ne shvataš? Kako će se Lijus Terin nositi sa onim što je učinio? Uništio je čitavu tvrđavu - jedan grad u malom, sa stotinama žitelja? Usmrtio je nevine ljude da bi ostvario svoj cilj! Hoće li mu to lako pasti?"

Moridin se pokoleba. Ne, nije razmišljao o tome. Ona se nasmeši u sebi. Al’Torov čin za njega ima savršenog smisla. To je bio najlogičniji, te stoga i najrazumniji put do cilja. Ali što se Al’Tora tiče... njegov um je pun sanjarenja o časti i vrlini. Taj događaj mu neće prijati, a to što pred Moridinom o njemu priča kao o Lijusu Terinu samo će pojačati taj utisak. Ti postupci će rastrzati Al'Tora, pokidati mu dušu, raskrvariti srce. Imaće košmare i nositi breme griže savesti na plećima kao da je jaram teško natovarenih kola.

Nejasno se sećala kako je to bilo kada je načinila onih prvih nekoliko koraka prema Senci. Je li ikada osećala taj glupi bol? Nažalost - da. Ali to ne važi za sve Izabrane. Semirhag je od samog početka bila iskvarena do srži. Ali ostali su išli različitim putevima do Senke, uključujući Išamaela.

Prepoznala je sećanja na to tako daleko vreme u Moridinovim očima. Nekada nije bila sigurna ko je taj čovek, ali sada jeste. Lice je drugačije, ali duša je ista. Da, on dobro zna kako se Al’Tor oseća.