Tornjevi ponoći

„Pokazujem ti Amirlin", odgovori Egvena, „zato što odbijaš da je prihvatiš. Kada to budeš učinio, možda ćemo moći da pređemo na nešto drugo."

„Svetlosti! Naučila si da pričaš kao jedna od njih."

„To je zato što jesam jedna od njih", odgovori mu ona. „Odale su te reči koje si odabrao da izgovoriš. Amirlin ne mogu da služe oni koji odbijaju da prihvate njenu vlast."

„Prihvatam te", reče joj Gavin. „Egvena, zaista te prihvatam. Ali zar ti nije važno da imaš ljude koji znaju tebe, a ne samo titulu?"

„Sve dok znaju da poslušnosti mora biti.“ Izraz lica joj se ublaži. „Još nisi spreman, Gavine. Žao mi je.“

On stisnu zube. Nemoj da planeš, pomislio je. „U redu. Onda - u vezi sa ubistvima. Shvatili smo da nijedna od ubijenih žena nije imala Zaštitnika."

„Da, dobila sam izveštaj o tome", odgovori mu Egvena.

„Bez obzira na to", nastavi on, „to mi je navelo misli na jedno važnije pitanje. Nemamo dovoljno Zaštitnika."

Egvena se namršti.

„Egvena, pripremamo se za Poslednju bitku", reče joj Gavin. „A još ima sestara bez Zaštitnika. Mnogo sestara. Neke su imale jednog, ali nakon njegove smrti nikada nisu uzele drugog. Druge nikada nisu želele da imaju Zaštitnike. Mislim da to ne možeš da priuštiš."

„A šta bi ti da uradim?" upita ona i prekrsti ruke. „Da naredim ženama da uzmu Zaštitnike?"

„Da."

Ona se zasmeja. „Gavine, Amirlin nema takvu moć."

„Neka onda Dvorana to učini."

„Ne znaš šta pričaš. Odabir i prihvatanje Zaštitnika jeste veoma lična i osetljiva odluka. Nijedna žena ne bi trebalo da bude primorana na to."

„Pa“, odgovori Gavin, ne prihvatajući da bude zastrašen, „odluka da se pođe u rat takođe je lična i osetljiva - ali ljudi se na sve strane pozivaju da ratuju. Osećanja ponekad nisu važna koliko je važno preživljavanje.

Zaštitnici čuvaju sestre u životu, a ubrzo će sve Aes Sedai biti od ključne važnosti. Troloka će biti legije i legije. Svaka sestra će na bojnom polju biti vrednija od stotinu vojnika, a svaka sestra koja bude Lečila spasiće na desetine života. Aes Sedai su dobro koje pripada čitavom čovečanstvu. Ti ne smeš da priuštiš da one budu bez zaštite."

Egvena ustuknu, možda zbog žara u njegovim rečima. A onda, potpuno neočekivano, klimnu glavom. „Gavine, možda u tim rečima ima... mudrosti."

„Iznesi to pred Dvoranu", kaza joj Gavin. „Egvena, odluka neke sestre da ne veže za sebe Zaštitnika zapravo je sebičnost. Ta veza čoveka čini boljim vojnikom, a biće nam potrebna svaka moguća prednost. To će takođe pomoći u sprečavanju onih ubistava."

„Videću šta može da se uradi u vezi s tim", reče mu Egvena.

„Da li bi htela da mi dopustiš uvid u izveštaje koje dobijaš od sestara?", upita Gavin. „Mislim, u vezi sa ubistvima?"

„Gavine", odgovori mu ona, „dopustila sam ti da učestvuješ u istrazi jer sam mislila kako bi bilo dobro da se stvari sagledaju s drugačijeg gledišta.

Ako bih ti dala njihove izveštaje, to bi samo uticalo na tebe da izvedeš iste zaključke kao one.“

„Bar mi jedno reci“, na to joj kaza on. „Jesu li sestre iskazale zabrinutost da ovo možda nije delo Crnog ađaha? Da je ubica možda Sivi čovek ili Prijatelj Mraka?"

„Ne, nisu“, odgovori Egvena, „jer znamo da ubica to nije."

„Ali sinoć su vrata bila obijena. A žene su ubijene noževima, a ne pomoću Jedne moći. Nema nikakvih tragova kapija ili..."

„Ubici je dostupna Jedna moć", reče mu Egvena veoma pažljivo. „A možda ne koriste kapije."

Gavin je pogleda iskosa. To mu zazvuča kao odgovor žene koja zaobilazi svoj zavet što joj zabranjuje da laže. „Imaš tajne", optuži je on. „Ne samo preda mnom - već pred čitavom Kulom."

„Tajne su ponekad nužne, Gavine."

„Zar ne možeš da mi ih poveriš?" Oklevao je. „Egvena, zabrinut sam da će ubica krenuti i na tebe. Ti nemaš Zaštitnika."

„Nesumnjivo da će ona s vremenom doći po mene." Igrala se nečim na svom stolu, što je ličilo na stari kožni remen, kakav se koristio za kažnjavanje zločinaca. Čudno.

Ona? „Molim te, Egvena", stade da je preklinje. „Šta se dešava?"

Ona ga odmeri, pa uzdahnu. „U redu. Ovo sam kazala ženama koje sprovode istragu. Možda bi trebalo da kažem i tebi. Jedna od Izgubljenih je u Beloj kuli."

On spusti šaku na balčak. „Šta? Gde? Držiš li je u zarobljeništvu?"

„Ne", odgovori Egvena. „Ona je ubica."

„Ti to znaš?"

„Znam da je Mesana ovde; snevala sam da je tako. Krije se među nama. A sada su četiri Aes Sedai mrtve? To je ona, Gavine. To je jedino što ima smisla."

On proguta sva svoja pitanja. O Snevanju zna veoma malo, ali ona ima taj Talenat. Kaže se da liči na Proricanje.

„Nisam kazala čitavoj Kuli", nastavi Egvena. „Zabrinuta sam da će one, ako saznaju da je jedna od sestara među njima u potaji zapravo Izgubljena, opet početi s podelama, kao pod Elaidom. Sve ćemo sumnjičiti jedna drugu.

I ovako je dovoljno loše, kada misle da Crne sestre Putuju u Kulu i ubijaju, ali tako barem ne sumnjiče jedna drugu. Možda će Mesana misliti da ne znam za nju. Ali eto, to je tajna koju su molio da znaš. Ne lovimo neku Crnu sestru, već jednu od Izgubljenih."