Tornjevi ponoći

Jedan od Čubajnovih gardista priđe, pa poče nešto da priča i pokazuje ka vratima. Čubajn je delovao ljuto zbog toga što nisu oni otkrili obijenu bravu. Garda Kule ne služi da ispituje zločine - sestrama to nije potrebno, a one su svejedno daleko bolje u takvim istragama. Ali Gavin vidi kako Čubajn žarko želi da može da zaustavi ta ubistva. Čuvanje Kule i njenih žitelja deo je njegove dužnosti.

Dakle, on i Gavin imaju isti cilj - ali Čubajn se ponaša kao da je to nadmetanje između njih. Mada njegovu stranu u suštini jeste porazio Brin sa svojima prilikom podele Kule, pomislio je Gavin. A što se njega tiče, ja sam jedan od Brinovih miljenika.

Gavin nije Zaštitnik, ali jeste prijatelj sa Amirlin. Obeduje s Brinom. Kako li to izgleda Čubajnu, naročito sada kada je Gavinu dato ovlašćenje da istražuje ubistva?

Svetlosti!, pomisli Gavin kada ga Čubajn mrsko pogleda. On misli kako pokušavam da zauzmem njegovo mesto. Misli da ja želim da postanem visoki zapovednik Garde Kule!

Ta pomisao je besmislena. Gavin može da bude prvi princ mača - trebalo bi da bude prvi princ mača - predvodnik andorskih vojski i kraljičin čuvar. On je sin Morgaze Trakand, jedne od najuticajnijih i najmoćnijih vladarki u istoriji Andora. On nema nikakve želje da tom čoveku preotme položaj.

Ali to Čubajnu zacelo ne izgleda tako. Osramoćen zbog seanšanskog razornog napada, on mora da se oseća kao da mu je nameštenje u opasnosti.

„Kapetane", obrati mu se Gavin, „možemo li da razgovaramo nasamo?"

Čubajn sumnjičavo pogleda Gavina, pa klimnu prema hodniku. Njih dvojica se povukoše. Bojažljive sluge su čekale napolju, spremne da očiste krv.

Čubajn prekrsti ruke i odmeri Gavina od glave do pete. „Šta hoćeš od mene, moj lorde?"

Često naglašava stalež. Samo spokojno, pomislio je Gavin. I dalje se stidi zbog načina kako je upao u Brinov tabor. On nije takav čovek. Život sa Omladincima i zbunjenost pa sramota zbog događaja za vreme i nakon slamanja Kule promenili su ga u velikoj meri. On ne može da nastavi tim putem.

„Kapetane", obrati mu se Gavin, „zahvalan sam na tome što si mi dozvolio da pregledam ovu prostoriju."

„Nisam imao mnogo izbora."

„To shvatam - ali svejedno sam ti zahvalan. Meni je od velike važnosti da Amirlin vidi kako sam od pomoći. Ako otkrijem nešto što je sestrama promaklo, to bi mi veoma značilo."

„Da", odgovori mu Čubajn, mrko ga gledajući. „Uveren sam da bi."

„Možda će me onda naposletku prihvatiti za svog Zaštitnika."

Čubajn trepnu. „Svog... Zaštitnika?"

„Da. Nekada se činilo sigurnim da će me prihvatiti, ali sada... pa, ako budem pomogao sa ovom istragom, možda će to stišati bes koji oseća prema meni." Diže ruku i uhvati Čubajna za rame. „Zapamtiću tvoju pomoć. Zoveš me lordom, ali meni je moja titula sada beznačajna. Sve što želim jeste da budem Egvenin Zaštitnik i da je čuvam."

Čubajn nabra veđe, a onda klimnu i kao da se opusti. „Čuo sam te dok si pričao. Tražiš belege kapija. Zašto?“

„Mislim da ovo nije delo Crnog ađaha“, odgovori Gavin. „Mislim da je ovde posredi Sivi čovek, ili nekakav drugi ubica. Možda neki Prijatelj Mraka među osobljem? Mislim, pogledaj kako su ove žene ubijene. Noževima."

Čubajn klimnu. „Bilo je i tragova borbe. To su pomenule sestre koje su sprovodile istragu. Knjige su srušene sa stola. Misle da je to učinila žena koja se koprcala dok je umirala."

„Zanimljivo", reče Gavin. „Da sam ja Crna sestra, koristio bih Jednu moć, bez obzira na to što bi druge mogle da je osete. Žene u Kuli sve vreme usmeravaju; to ne bi bilo sumnjivo. Sputao bih svoju žrtvu tkanjima, ubio je pomoću Moći, a onda pobegao pre nego što iko pomisli da je to čudno. Ne bi bilo nikakvog koprcanja."

„Možda", reče mu Čubajn. „Ali Amirlin je izgleda uverena da je ovo delo Crnih sestara."

„Razgovaraču s njom i videti zašto", reče Gavin. „Ali za sada bi možda trebalo da napomeneš onima koje sprovode istragu kako bi bilo pametno da razgovaraju sa slugama. Mislim, s obzirom na ovo o čemu smo pričali."

„Da... mislim da ću to možda i uraditi." Čovek klimnu, delujući manje ugroženo.

Njih dvojica se odmaknuše jedan od drugoga, a Čubajn mahnu slugama da uđu i počnu sa čišćenjem. Slit zamišljeno izađe iz prostorije. Nosio je nešto stisnuto između prstiju. „Crna svila", kaza. „Nema načina da se sazna potiče li od napadača."

Čubajn uze tkaninu. „Neobično."

„Malo je verovatno da bi jedna Crna sestra stavljala do znanja ko je i šta je time što nosi crninu", primeti Gavin. „Ali nekom običnom ubici tamne boje bi mogle biti potrebne za skrivanje."

Čubajn umota niti u maramicu i stavi ih u džep. „Odneću ovo Siejni Sedai." Zvučao je zadivljeno.

Gavin klimnu Slitu, pa njih dvojica odoše.