Tornjevi ponoći

„Shvatam." Galad mahnu Bornhaldu. Vojnik izdade naređenja, a Deca u belim dolamama pođoše napred i isukaše oružje.

„Šta... šta to radite?", upita Gil.

„Razdvajamo tvoje ljude", odgovori Galad. „Popričaćemo sa svakim od njih ponaosob i videti jesu li im priče u saglasju. Brine me mogućnost da ti ipak nisi bio... otvoren s nama. Na kraju krajeva, meni izgleda da ste vi logorski sledbenici jedne velike vojske. Ako je to slučaj, onda bih veoma voleo da znam čija je to vojska, a naročito gde se nalazi."

Gilu se čelo orosilo znojem dok su Galadovi vojnici hitro razdvojili zatočenike. Galad je neko vreme stajao tu i gledao Gila. Na kraju Bornhald i Bajar pritrčaše, sa šakama na balčacima.

„Moj lorde kapetane zapovedniče", žurno reče Bornhald.

Galad se okrenu od Gila. „Da?"

„Moguće je da se ovde nešto dešava", reče Bornhald. Pocrveneo je od besa. Pored njega, Bajaru su oči bile razrogačene i skoro mahnite. „Neki zatvorenici su progovorili. Onako je kako si se ti pribojavao. U blizini je velika vojska. Sukobili su se sa Aijelima - oni tamo u belim odorama zapravo su Aijeli." „I?"

Bajar pljunu u stranu.

„Jesi li ikada čuo za čoveka zvanog Perin Zlatooki?"

„Ne. Zar je trebalo?"

„Da", odgovori Bornhald. „On mi je ubio oca."

5 Pismena

Gavin je žurio niz hodnike Bele kule, a nogama u čizmama silovito je gazio debeli plavi tepih prostrt preko grimiznih i belih podnih pločica. Stajaće svetiljke sa ogledalima rasipale su svetlost oko sebe, kao stražari u nizu.

Slit je tiho hodao pored njega. Uprkos sjaju svetiljaka, Slitovo lice delovalo je kao da je napola skriveno senkom. Možda je to bilo zbog dvodnevne brade na njegovom licu - što je za jednog Zaštitnika bilo krajnje neobično - ili duge kose, koja jeste bila čista, ali je makaze nisu videle. A možda je reč bila i o njegovim crtama. Bile su nejednake, kao nedovršeni crtež, lice mu je bilo oštro, u bradi jamica, kukasti nos nekom prilikom polomljen, a jagodice istaknute.

Kretao se gipko kao svaki Zaštitnik, ali delovao je nekako iskonskije od većine njih. Umesto kao lovac koji se kreće kroz šumu, on je bio poput nemog senovitog grabljivca kojeg plen ne vidi sve dok očnjaci ne sevnu.

Stigoše do raskrsnice gde je nekoliko Čubajnovih gardista držalo stražu duž jednog hodnika. Mačevi su im bili za bokovima, a bele dolame su im bile izobražene Plamenom Tar Valona. Jedan diže ruku.

„Dopušteno mi je da uđem“, kaza Gavin. „Amirlin...“

„Sestre još nisu završile“, neprijateljski odbrusi stražar.

Gavin stisnu zube, ali ništa nije mogao da uradi u vezi s tim. On i Slit se udaljiše nekoliko koraka i stadoše da čekaju sve dok - napokon - iz sobe pod stražom ne izađoše tri Aes Sedai. Delovale su uznemireno. Odoše, a za njima su dva vojnika nosila nešto umotano u belu tkaninu. Telo.

Naposletku, dvojica gardista nevoljno se skloniše u stranu i propustiše Gavina i Slita. Oni požuriše niz hodnik i uđoše u malu čitaonicu. Gavin se pokoleba ispred vrata; osvrnuvši se, baci pogled niz hodnik. Video je neke Prihvaćene kako gvirkaju iza jednog ugla i došaptavaju se. Sa ovim poslednjim ubistvom mučki su umorene čak četiri sestre. Egveni su ruke bile pune posla, jer je pokušavala da zauzda ađahe da se ne vrate međusobnom nepoverenju. Sve je upozorila da budu na oprezu i naložila sestrama da nikuda ne idu same. Crni ađah dobro poznaje Belu kulu, pošto su njegove članice tu godinama živele. Pomoću kapija one mogu da se ušunjaju u hodnike i počine ubistvo.

To je makar zvanično objašnjenje za te smrti. Gavin nije bio potpuno ubeđen u to. Žurno uđe u prostoriju, a Slit pođe za njim. Unutra je bio lično Čubajn. Zgodni čovek krajičkom oka pogleda Gavina i neznatno se namršti. „Lorde Trakande.“

„Kapetane", odgovori Gavin, posmatrajući prostoriju. Bila je otprilike tri kvadratna koraka velika, s jednim stolom uza suprotni zid i ugljenim gorionikom, koji nije bio zapaljen. Bronzana podna svetiljka gorela je u jednom uglu, a okrugli tepih pokrivao je skoro čitav pod. Taj tepih je ispod stola bio umrljan nekakvom tamnom tečnošću.

„Trakande, zar zaista misliš da ćeš otkriti nešto što je sestrama promaklo?", upita Čubajn i prekrsti ruke.

„Tražim druge stvari", odgovori Gavin i pođe napred. Kleknu da pogleda tepih.

Čubajn frknu, pa izađe u hodnik. Garda Kule držače stražu sve dok sluge ne dođu da očiste prostoriju. Gavin ima veoma malo vremena.

Slit priđe jednom od stražara koji je stajao odmah s unutrašnje strane dovratka. Prema njemu nisu bili onako neprijateljski raspoloženi kao prema Gavinu. Nije mu još pošlo za rukom da prokljuvi zašto se prema njemu tako ponašaju.

„Bila je sama?", upita Slit tog čoveka promuklim glasom.

„Da“, odgovori stražar, odmahujući glavom. „Nije trebalo da zanemari Amirlinin savet."

„Ko je ona bila?"

„Kateri Nepvue, iz Belog ađaha. Sestra je već dvadeset godina."