Tornjevi ponoći

Asunava zaćuta. Galad sklopi oči, osećajući breme predvodništva. Svaki trenutak koji provede u odugovlačenju poboljšava položaj njegovih ljudi i njihove izglede u pregovorima. On otvori oči. „Asunava, Poslednja bitka se bliži. Nemamo vremena za zadevice. Ponovorođeni Zmaj tumara zemljom."

„Jeres!“, odbrusi Asunava.

„Da“, saglasi se Galad. „Ali takođe istina."

Asunava stisnu zube, ali izgledalo je kao da razmatra taj predlog.

„Galade", tiho mu kaza Bornhald. „Ne čini ovo. Borićemo se. Svetlost će nas zaštititi!"

„Ubićemo neke dobre ljude ako se budemo borili, Dete Bornhalde", odgovori mu Galad ne okrećući se. „Svaki zamah naših mačeva biće udarac zadat u ime Mračnoga. Deca su jedini pravi temeljac koji je ovom svetu preostao. Potrebni smo. Ako je moj život ono što je nužno da bi se postiglo jedinstvo - neka tako i bude. Ubeđen sam da bi ti postupio isto." Pogleda Asunavu pravo u oči.

„Držite ga“, prasnu Asunava, delujući nezadovoljno. „I recite legijama da obustave pripreme za napad. Obavestite ih da sam zarobio lažnog lorda kapetana zapovednika i da ću ga ispitati kako bih utvrdio razmere njegovih zločina." A onda se pokoleba. „Ali takođe prenesite glas da neće biti ni kažnjeni ni ispitivani oni koji su ga sledili." Asunava okrenu konja i odjaha.

Galad obrnu mač i pruži ga Bornhaldu. „Vrati se našim ljudima; reci im šta se ovde dogodilo i nemoj im dozvoliti da se bore ili da pokušaju da me spasu. To je naređenje."

Bornhald ga pogleda u oči, pa lagano prihvati mač. Na kraju, stade u stav mirno i pozdravi. „Da, moj lorde kapetane zapovedniče."

Čim su se njih dvojica okrenuli da odjašu, nečije ruke grubo zgrabiše Galada i svukoše ga iz sedla. On zastenja kada tresnu na tle, a od ranjenog ramena bol mu sevnu preko nedara. Pokuša da ustane na noge, ali nekoliko Ispitivača sjaha i opet ga obori.

Jedan čizmom pribi Galada uz tle, nakon čega se začu siktaj noža iz kanija. Presekoše mu remenje koje mu je nosilo oklop, a onda mu rasekoše i odeću.

„Nećeš više da nosiš uniformu jednog Deteta Svetla, ti Prijatelju Mraka", reče mu jedan Ispitivač na uvo.

„Ja nisam Prijatelj Mraka", odvrati Galad, lica pribijenog uz travnato tle. „Nikada neću izgovoriti tu laž. Ja hodam u Svetlosti."

Zbog toga zaradi udarac nogom u slabine, pa još jedan i još jedan. Stenjući, on se skupi na zemlji - ali udarci nastaviše da pljušte.

Naposletku ga obavi mrak.

Stvorenje koje je nekada bilo Padan Fejn hodalo je niz padinu. Usahli korov rastao je mestimično, nalik na retku bradu na licu nekog prosjaka.

Nebo se črnelo. Besnela je oluja. To mu se dopadalo, mada mrzi onoga ko ju je izazvao.

Mržnja. To je dokaz da je i dalje živ - to je jedino osećanje koje mu je preostalo. Jedino osećanje. Više ništa drugo ne može da postoji.

Izgarajuće. Ushićujuće. Prelepo. Toplo. Nasilno. Mržnja. Predivno. To je oluja koja mu daje snagu; to je cilj koji ga tera napred. Al’Tor će umreti - i to od njegove ruke. A nakon toga, možda i Mračni. Predivno...

Stvorenje koje je nekada bilo Padan Fejn vrhovima prstiju dodirnu svoj prelepi bodež, opipavajući ivice šara utisnutih u tananu zlatnu žicu obmotanu oko drške, koja se završavala velikim rubinom. To oružje je nosio u desnici tako da mu se sečivo pružalo između kažiprsta i srednjeg prsta, koji su zbog toga bili sa strane isečeni na desetine puta.

Krv je s vrha bodeža kapala na korov. Grimizne tačke đa ga razvesele. Dole crveno, dole crno. Savršeno. Je li njegova mržnja izazvala tu oluju? Mora da je tako. Da.

Kapi krvi padale su pored tamnih tačaka na uvelom lišću i peteljkama dok je on sve više zalazio u Pustoš, krećući se ka severu.

On je lud. To je dobro. Kada prihvatiš ludilo - kada ga prigrliš i ispijaš kao da je sunčeva svetlost, voda ili čak vazduh - ono postane deo tebe. Kao šaka ili oko. Gledaš ludilom. Ludilom možeš i da obuhvatiš stvari. Predivno je. Oslobađajuće.

Napokon je slobodan.

Stvorenje koje je nekada bilo Mordet stiže do dna brda, ne osvrćući se da pogleda veliku purpurnu gomilu koju je ostavilo na vrhu. Da bi se crvi ubili na pravi način, mora se napraviti veliki nered - ali ponešto mora da se izvede kako treba. Jednostavno je tako.

Magla je počela da ga prati, dižući se s da. Je li ta magla njegovo ludilo, ili je njegova mržnja? Tako mu je poznata. Vrtloži mu se oko gležnjeva i palaca mu za petama.

Nešto proviri iza obližnje padine, pa se hitro povuče. Crvi umiru glasno. Crvi sve čine glasno. Čopor crva može da uništi čitavu legiju. Kada ih čuješ, brzo beži u suprotnom smeru. Ali u tom slučaju može biti pametno da pošalješ izviđače da procene u kom se pravcu čopor kreće, da ne bi samo nastavio dalje i opet naleteo na njega, samo negde drugde.

I zato se stvorenje koje je bilo Padan Fejn nije iznenadilo kada je zamaklo za padinu i zateklo skupinu bojažljivih Troloka, koje je predvodio jedan Mirdraal.

On se nasmeši. Prijatelji moji. Prošlo je predugo vremena.