Tornjevi ponoći

Barlet ga pozdravi prinoseći ruku nedrima. „Moj lorde kapetane zapovedniče, močvara se završava i šuma proređuje otprilike milju odavde. Nakon toga je prazna čistina ka severu."

Hvala Svetlosti!, pomisli Galad. Klimnu Barletu, a ovaj se žurno vrati kroz drveće.

Galad baci pogled niz povorku. Njegovi ljudi su bili blatnjavi, znojavi i iznureni, ali svejedno su, opet u oklopima i odlučnih izraza lica, bili veličanstven prizor. Sledili su ga kroz tu kaljugu i baruštinu. Dobri su to ljudi.

„Prenesi vest ostalim lordovima kapetanima, Trome", kaza Galad. „Neka to obznane svojim legijama. Za manje od sat vremena, izaći ćemo odavde."

Stariji čovek se nasmeši, pokazujući olakšanje istovetno onome koje je Galad osećao. Galad produži dalje, stiskajući zube zbog bola u nozi. Rana je bila dobro povezana i bilo je malo opasnosti od toga da će se pogoršati. Jeste bolna, ali bol može da se istrpi.

Napokon se ratosiljao ove močvare! Moraće pažljivo odmeriti kuda da sada pođu, pošto će morati da se drže podalje od gradova, većih puteva ili imanja uticajnih velmoža. U mislima mu je pogled leteo preko mapa - koje je naučio napamet pre svog desetog imendana.

Time se bavio u trenutku kada su se žute krošnje proredile, a slaba sunčeva svetlost probila kroz granje. Ubrzo je ugledao Barleta kako ga čeka pored poslednjih stabala. Šuma se naglo okončala, uredno skoro kao linija na karti.

Galad uzdahnu od olakšanja, uživajući u tome što je opet na brisanom prostoru. Izađe iz šume. Ogromna vojna sila tek tada se pojavi, uspinjući se preko jednog grebena neposredno s njegove desne strane.

Oklopi su zveketali a konji rzali dok se na hiljade vojnika razmeštalo povrh grebena. Neki od njih bili su Deca u oklopnim prsnicima i verižnjačama, s kupastim kalpacima savršeno uglačanim. Njihovi besprekorni kaputi bez rukava i plaštovi blistali su, razgranata sunca se belasala na nedrima, a koplja su im bila uzdignuta pod konac. Veći broj vojnika otpadao je na pešadiju, i to ne u beloj odeći Dece, već u običnim smeđim kožnim oklopima. Bili su to Amadičani, koje su verovatno prikupili Seanšani. Mnogi od njih imali su lukove.

Galad se zatetura i ustuknu, hvatajući se za mač - ali smesta shvati da je u klopci. Ne malo Dece nosilo je odeću ukrašenu štapom Šake Svetla - Ispitivača. Ako su obična Deca plamen koji spaljuje zlo, Ispitivači su razuzdana lomača.

Galad ih na brzinu prebroji. Tri do četiri hiljade Dece i najmanje još šest do osam hiljada pešadije, od toga pola lukonoša. Deset hiljada odmornih vojnika. On se obeshrabri i klonu.

Trom, Bornhald i Bajar žurno izađoše iz šume iza Galada, praćeni odredom druge Dece. Trom tiho opsova.

„Dakle“, kaza Galad, okrećući se da pogleda onog izviđača, Barleta, „ti si izdajnik?"

„Ti si izdajnik, Dete Damodrede" odgovori izviđač, kamenog izraza lica.

„Da“, reče mu Galad, „pretpostavljam da se može i tako gledati na stvari." Taj put kroz močvaru predložili su njegovi izviđači. Galadu je sada bilo jasno da je to bilo samo odlaganje i način da Asunava stigne pred Galada. To usiljeno probijanje kroz baruštine takođe je iznurilo Galadove ljude, dok je Asunavino ljudstvo odmorno i spremno za bitku.

Mač uz siktaj izlete iz kanija.

Galad smesta diže ruku, ne okrećući se. „Mir, Dete Bajare." Nije bilo nikakve sumnje da se Bajar latio oružja, verovatno da bi sasekao Barleta.

Možda se nešto može spasti iz svega toga. Galad hitro donese odluku. „Dete Bajare i Dete Bornhalde, pođite sa mnom. Trome, ti i ostali lordovi kapetani izvedite ljudstvo na polje i razvrstajte ga.“

Velika skupina ljudi pojahala je sa čela Asunavine vojske niz padinu. Mnogi među njima nosili su na sebi znamenje ispitivačkog štapa. Mogli su iz zasede brzo ubiti Galada i ljude s njim. Umesto toga su poslali pregovarače. To je dobar znak.

Galad uzjaha konja, suzdržavajući se da se ne lecne zbog bolne rane na nozi. Bajar i Bornhald takođe uzjahaše, pa pođoše za njim na poljanu. Gusta uvela trava prigušivala je bat kopita. Asunava je bio među skupinom koja se približavala. Imao je guste prosede obrve i bio toliko mršav da je izgledao kao lutka od suvog granja, s tkaninom zategnutom preko kako bi oponašala kožu.

Asunava se nije smešio. On se retko kada smeši.

Galad zauzda konja ispred visokog inkvizitora. Asunava je bio okružen malom stražom svojih Ispitivača, ali takođe ga je pratilo pet lordova kapetana. Galad je za kratko vreme koliko je proveo među Decom upoznao svakoga od njih - ili služio pod njim.

Asunava se nagnu napred u sedlu, streljajući ga upalim očima. „Tvoji pobunjenici obrazuju bojne redove. Naredi im da se predaju, ili će moje lukonoše pustiti strele. “

„Zacelo nećeš zanemariti pravila zvaničnog sukobljavanja?" upita Galad. „Pustio bi strele na ljude koji obrazuju bojne redove? Gde ti je čast?“

„Prijatelji Mraka ne zaslužuju čast“, prasnu Asunava. „Niti zaslužuju milost."