Tornjevi ponoći

Kapija nestade, ostavljajući Grendal u tami.

Srce joj je užasnom brzinom kucalo dok je tako ležala, skoro zaslepljena bleskom. Otvorila je najbržu kapiju koju je mogla - kapiju koja je vodila tek nedaleko odatle. Ležala je u prljavom rastinju povrh grebena iza zamka.

Preplavi je talas nečega pogrešnog, mreškanja vazduha, talasanja Šare. To se zove kobni vrisak - trenutak kada sve što je stvoreno urla od bola.

Sva uzdrhtala, udahnu i izdahnu. Ali mora da vidi. Mora da zna. Ustade i shvati da je uganula levi gležanj. Nekako došepa do ivice šume i pogleda naniže.

Natrinova humka - čitav dvor - jednostavno je nestala. Spržena iz Šare. Nije mogla da vidi Al'Tora na njegovom udaljenom grebenu, ali znala je gde se on nalazi.

„Ti", procedi. „Ti si postao daleko opasniji nego što sam pretpostavila."

Na stotine prelepih muškaraca i žena, najlepših koje je prikupila - više ih nema. Njeno uporište, na desetine predmeta Moći, njen najveći saveznik među Izabranima. Više ih nema. To je neizmerna nesreća.

Ne, pomislila je. Živa sam. Predvidela je njegove postupke, makar samo za nekoliko trenutaka. Sada će on misliti da je mrtva.

Odjednom se oseti bezbedno kao nikada otkad je pobegla iz zatvora Velikog gospodara. Sem što je, naravno, upravo izazvala smrt jednog od Izabranih. To neće biti po volji Velikom gospodaru.

Šepajući, spusti se sa grebena, već razmišljajući o svom sledećem potezu. Moraće da ga povuče veoma, veoma pažljivo.

Galad Damodred, lord kapetan zapovednik Dece Svetla, istrgnu čizmu iz do gležanja dubokog blata, zbog čega se začu gnjecav zvuk.

Bajtmiji su zujali po vlažnom vazduhu. Dok je vodio konja ka suvljem tlu, svaki dah je pretio da će ga naterati da povrati zbog smrada mulja i ustajale vode. Iza njega je gacala duga i vijugava povorka od po četiri čoveka u redu, a svi do jednog su bili kaljavi, znojavi i iznureni koliko i on.

Nalazili su se na granici Geldana i Altare, u močvari u kojoj su hrastovi ustukli pred lovorom i paukolikim kedrovima, čije se korenje širilo nalik na vretenaste prste. Smrdljivi vazduh bio je usijan - uprkos hladu i tmurnom nebu - i težak od vlage. Bilo je to kao da diše nekakvu ogavnu supu. Galad se kuvao pod svojim oklopnim prsnikom i verižnjačom, a sve ga je svrbelo od prljavštine i slanog znoja. Kupasti kalpak visio mu je sa sedla.

Ma koliko se on sam bedno osećao, taj put jeste najbolji. Asunava neće očekivati da tuda prođu. Galad nadlanicom obrisa znoj s veđa i pokuša da hoda podignute glave kako bi ohrabrio one koji ga slede. Sedam hiljada ljudi. Deca koja su odabrala njega a ne seanšanske zavojevače.

Mrkozelena mahovina visila je s granja, nalik na meso potrgano s trulih leševa. Tu i tamo bolesno sivilo i zelenilo bivalo je narušeno sićušnim, jarkim ružičastim ili ljubičastim cvetovima, koji su se gnezdili oko potočića. Njihova iznenadna boja bila je neočekivana, kao da ju je neko poprskao po tlu.

Neobično je bilo zateći lepotu na takvom jednom mestu. Hoće li on moći da otkrije Svetlost i u okolnostima u kojima se nalazi? Pribojavao se da to neće biti tako lako.

On povuče Stamenog napred. Čuo je zabrinute razgovore iza sebe, povremeno prekidane psovkama. To mesto u kom su, sa smradom i bubama što ne prestaju da grizu, iscrpeće i najbolje ljude sve do njihovih krajnjih granica.

Oni koji slede Galada uznemireni su zbog onoga u šta se svet pretvara. Svet u kom je nebo neprestano tmurno, dobri ljudi ginu zbog čudnih uvrtanja Šare, svet u kom je Valda - lord kapetan zapovednik pre Galada - bio ubica i silovatelj.

Galad odmahnu glavom. Poslednja bitka otpočeće uskoro.

Zveckanje verižnjače najavi da se neko kreće uz povorku. Galad se osvrnu preko ramena i vide Daina Bornhalda kako mu prilazi, pozdravlja i nastavlja da hoda rame uz rame s njim. „Damodrede", tiho mu se obrati Dain, dok su čizmama gacali po blatu, „možda bi trebalo da se vratimo."

„To nas vodi samo u prošlost", odgovori mu Galad, gledajući niz stazu ispred sebe. „Mnogo sam razmišljao o ovome, Dete Bornhalde. Ovo nebo, to što zemlja kopni, to što mrtvi hode... Više nema vremena da tražimo saveznike i da se borimo protiv Seanšana. Moramo da se zaputimo u Poslednju bitku.“

„Ali ova močvara", zausti Bornhald, pa skrenu pogled kada velika zmija skliznu kroz rastinje. „Naše karte kažu da je dosad već trebalo da izađemo iz nje.“

„Onda smo zacelo blizu ivice."

„Možda", odgovori Dain, dok mu je znoj klizio sa čela niz mršavo lice, na kom su se mišići trzali. Srećom, ostao je bez žestokog pića pre nekoliko dana. „Sem ako karta nije pogrešna."

Galad na to ništa nije odgovorio. Nekada valjane karte u današnje vreme ispadaju netačne. Čistine se pretvaraju u krševita brda, sela nestaju, pašnjaci su jednog dana obradiva zemlja, a već sledećeg prekriveni divljom lozom i gljivama. Lako je moguće da se močvara zaista proširila.

„Ljudi su iznureni", reče mu Bornhald. „To su dobri ljudi - znaš da jesu. Ali počinju da se žale." Lecnu se, kao da očekuje ukor od Galada.