Tahmasib

„I vi ste takođe dvojica“, reče Ivan. Prstom je pokazivao na čoveka koji je spavao u uglu.

Barman ga pogleda, odmahnu glavom i skupivši prljavo posuđe, ode za šank.

„Kakav orah, a?“ reče Ivan poluglasno. „Kako se bori za čast lokala, a? Trebalo bi s njim da započneš raspravu. Ni u čemu vi jedan drugoga ne biste razumeli. Ja se stalno trudim da nađem sa njim zajednički jezik. Sve u svemu — divan je to čika.“

Jura zatrese glavom.

„Ne“, reče on. „Nije on nikakav divan čika. Samozadovoljan je i glup. I žao mi ga je. Pa, zašto živi čovek? Da celog života crnči samo zato da bi zaradio izvesnu sumu novca? Zaradiće i vratiće se kući. A onda?“

„Džojse!“ uzviknu Ivan. „Imamo jedno pitanje za vas!“

„Idem!“ povika barman.

Pojavio se iza šanka i postavio pred Juru tanjir sa šniclom i flašicu soka od grožđa.

„Na račun lokala“, reče pokazujući na flašicu i sede.

Jura reče:

„Hvala, a zašto?“

„Slušajte, Džojse“, reče Ivan. „Evo, ovaj ruski momčić pita šta ćete raditi kad se obogatite?“

Izvesno vreme Džojs je zaprepašćeno gledao Juru. „Dobro“, reče. „Ja znam kakav odgovor čeka momak. Zbog toga ću postaviti pitanje ja. Momak će odrasti i postaće muškarac. Celog života će da radi… kako ono rekoste… na svom interesantnom poslu. No, na kraju će ostareti i više neće moći da radi. Šta će onda da radi, čime će da se bavi ovaj momčić ovde?“

Ivan se zavali na naslon stolice i sa zadovoljstvom pogleda barmana. Na njegovom licu kao da je bilo napisano: „Kakav orah, a?“ Jura oseti da su mu uši pocrvenele. Spusti viljušku i izgubljeno reče:

„Ja… ne znam, nekako o tome nisam mislio…“

On zaćuta.

Barman ga je ozbiljno i nekako tužno posmatrao. Lagano su prolazile duge sekunde. Jura na kraju očajno progovori: „Potrudiću se da umrem pre nego što više ne budem mogao da radim…“ Obrve barmana se izviše, podigoše se na čelo, i on preplašeno pogleda u Ivana. Potpuno zbunjen, Jura izjavi: „I uopšte, ja smatram da je najvažnije u životu za čoveka — da lepo umre!“

Barman ćutke ustade, lupi dlanom Juru po ramenu i ode za šank. Ivan reče:

„No, bratac, hvala ti. Hvala na takvoj pomoći. Ovako ćeš mi uništiti sav moj ideološki rad.“

„Zašto?“ promrmlja Jura. „Starost… Ne raditi… čovek mora celog života da se bori! Zar nije tako?“

„Sve je to tako“, reče barman. „Eto, na primer, ja, celog života moram da se borim sa porezom.“

„Ah, ne mislim ja na to“, reče Jura odmahnuvši rukom i zabode nos u tanjir.

Ivan popi onaj sok od grožđa na račun lokala i lagano reče:

„Uzgred budi rečeno, Džojse: jedan interesantan detalj. Iako moj saveznik zbog svoje mladosti nije rekao ništa pametno, obratite pažnju, on više voli da umre nego da živi vašom starošću. Njemu, jednostavno, nikad nije dolazila u glavu misao šta će da radi kad ostari. A vi, Džojse, o tome mislite celog života. I ceo život se pripremate za starost. Tako je to, stari moj Džojse.“

Barman zamišljeno počeša svoju ćelu.

„Da…“ reče.

„U tome i jeste razlika, „reče Ivan. „I, ukoliko se ne varam, razlika nije u vašu korist. Zar ne znate da onaj ko čuva bele pare za crne dane nikad ne doživi bele.“

Barman se zamislio, ponovo se počešao po ćeli i, ne rekavši ni jedne reči, nestao kroz vrata koja su se videla iza šanka.

„No“, rekao je Ivan s uživanjem. „Danas sam ga ujeo. Uzgred budi rečeno, odakle si ti, divno dete?“

„Iz Vjazme“, tužno odgovori Jura. On je teško preživljavao svoju životnu nezgodu.

„A šta ćeš ovde?“

„Moram na Reju.“ Pogleda u Ivana i objasni. „Reja, to je jedan od saputnika Saturna.“

„Ah, tako“, reče Ivan. „Interesantno. I šta ćeš na toj Reji?“

„Tamo se dižu neki objekti. A ja sam — vakuum-varilac. Bilo nas je jedanaestoro, i ja sam zaostao od grupe, jer… Jednom rečju, zbog porodičnih stvari. Sad ne znam kako tamo da stignem. U šest ću otići načelniku raketodroma.“

„Majkovu?“

„Ne“, reče Jura. „To jest, ne znam kako se zove. Uglavnom, načelniku raketodroma.“

Ivan ga je s interesovanjem posmatrao.

„Kako se zoveš?“

„Jura… Jurije Borodin.“

„Znaš šta, Borodine“, reče Ivan i tužno zaklima glavom. „Bojim se da ćeš umreti od čekanja. Stvar je u tome što je načelnik raketodroma drug Majkov, a to znam sasvim tačno, odleteo u Moskvu…“ pogledao je na sat, „tačno pre dvanaest minuta.“

To je bio strašan udarac. Jura poniknu.

„Kako to…“ promrmlja. „A meni su rekli…“

„No-no“, reče Ivan. „Ne treba očajavati. Starost još nije stigla. Svaki načelnik, kad odlazi u Moskvu, ostavlja svog zamenika.“

„Istina!“ reče Jura i odmah živnu. „Vi me izvinite: ja moram odmah da idem da telefoniram.“

„Idi, telefoniraj!“ reče Ivan. „Telefon se nalazi iza ugla.“

Jura skoči i potrča ka telefonu.

Kad se Jura vratio, Ivan je stajao na stazi pred ulazom u kafe.

„No?“ upita ga.

„Nemam sreće“, ogorčeno reče Jura. „Načelnik je odista otputovao, a njegov zamenik može da me primi tek sutra uveče.“

„Uveče?“ ponovi Ivan.

„Da, i to posle sedam sati.“

Ivan se zamišljeno zagleda nekud iznad krošanja drveća.

„Uveče“, ponovi još jednom. „Da, to je kasno.“

„Ipak ću morati da odsednem u hotelu“, reče Jura uzdahnuvši. „Idem da vidim imaju li sobu za mene.“