Tahmasib

„Mihailo!“ povika Bikov i zaćuta. Mihailo Antonovič se osvesti i naglo zakoči.

„Šta ti je!“ besno viknu Jurkovski. „Ispustićeš!“ Izduženi crni kamen se lagano, jedva primetno za oko, kretao prema čudnim belim komadima.

„Aljošenjka!“ pozva Mihailo Antonovič. „Ovde je odista nešto neobično. Da se spustimo malo? Odavde se loše vidi!“

Bikov je ćutao.

„Propustićeš, propustićeš“, rezao je Jurkovski.

„Aljošenjka!“ očajno povika Mihailo Antonovič. „Spustiću se na pet kilometara, a?“

Grčevito je stezao ručice upravljača, trudeći se da ne ispusti blistavi predmet iz vizirnog krsta. Crni komad se kretao lagano i sigurno. Bikov nije odgovarao.

„Pa, spuštaj se, spuštaj“, reče Jurkovski iznenada neobično mirno.

Mihailo Antonovič očajno pogleda u ekran meteoritnog lokatora, koji je mirno svetlucao, i uperi kosmoskaf nadole.

„Aljošenjka“, mrmljao je. „Samo malo, da ne ispustim iz vida. Okolo je sve mirno, prazno.“

Jurkovski je brzo škljocao svojim foto-aparatima i kamerama. Crni kamen je nastupao, nastupao i na kraju pokrio belo kamenje i blistavog pauka među njima.

„Eh“, reče Jurkovski. „Sa tvojim Bikovom… Mihailo Antonovič zakoči.“

„Aljošenjka!“ pozva on. „To je bilo sve.“

Bikov je i dalje ćutao i Mihailo Antonovič tada baci pogled na radio-stanicu.

Prijem je bio isključen.

„Eh, eh, eh“, povika Mihailo Antonovič. „Kako sam to… Sigurno laktom?“

On uključi prijem.

„…hailo, natrag, Mihailo, natrag; Mihailo, natrag!“ monotono je ponavljao Bikov.

„Čujem, čujem, Aljošenjka, sasvim slučajno sam prijem bio isključio.“

„Odmah se vraćajte natrag!“ naredi Bikov.“ Odmah, odmah, Aljošenjka!“ reče Mihailo Antonovič. „Mi smo već sve završili, i sve je u redu…“ Zaćutao je.

Izdužena crna gromada se lagano udaljavala otkrivajući grupu belog kamenja.

Ponovo je na suncu zablistao srebrnasti pauk.

„Šta se to dešava tamo kod vas?“ upita Bikov. „Da li možete da mi objasnite ili ne?“

Jurkovski odgurnu Mihaila Antonoviča i primače se mikrofonu.

„Aleksej!“ povika. „Da li se sećaš bajke o gigantskoj fluktuaciji? Čini mi se da smo dobili šansu: jednu na milijardu!“

„Kakvu sad šansu?“

„Mi smo, izgleda, pronašli…“

„Pazi, pazi, Volođenjka“, promrmlja Mihailo Antonovič, užasnuto posmatrajući ekran. Masa guste, sive prašine kretala se prema njima s boka, a nad prašinom je letelo desetak blistavih kamenih gromada. Jurkovski čak zastenja: sad će prekriti, sabiti i odvući bogzna kud belo kamenje i tog srebrnastog pauka i niko nikad neće saznati šta je to bilo…

„Dole!“ povika. „Mihailo, dole!…“

Kosmoskaf se trže.

„Natrag“, povika Bikov. „Mihailo, naređujem: natrag!“

Jurkovski pruži ruku i isključi prijem radio-stanice.

„Dole, Mišo, dole… Samo dole… I što brže…“

„Šta ti je, Volođenjka! Ne smemo — naređenje! Šta ti je?“ Mihailo Antonovič

pruži ruku prema radio-stanici.

Jurkovski ga uhvati za ruku.

„Pogledaj ekran, Mihailo“, reče on. „Kroz dvadeset minuta će biti kasno…“

Mihailo Antonovič je ćutke pokušavao da dođe do radio-stanice. „Mihailo, ne budi budala… Ovo je jedna jedina šansa na milijardu… Nama to nikad neće oprostiti… Pa, shvati, budalo matora!“

MihaiIo Antonovič najzad uspe da dođe do radio-stanice i uključi prijem. Ponovo začuše kako Bikov teško diše.

„Ne, oni nas ne čuju“, govorio je on nekome.

„Mišo“, promuklo zašapta Jurkovski. „To ti neću nikad u životu oprostiti…

Zaboraviću da si bio moj prijatelj, Mišo. Zaboraviću da smo zajedno bili na Golkondi, Mišo. To je smisao mog života, shvati već jednom… Ovo sam čekao celog svog života… Verovao sam u to… To su Došljaci, Mišo…“ Mihailo Antonovič mu pogleda u lice i zatvori oči: Jurkovskog nije mogao da prepozna.

„Mišo, prašina se kreće, sve je bliže… Pod prašinu, Mišo, molim te, najlepše te molim… Mi ćemo brzo, samo ćemo postaviti radio-sondu i odmah ćemo se vratiti. To je i prosto i bezopasno. I niko ništa neće saznati.“

„No, eto, šta ćeš da radiš s njim!“ uzviknu Bikov.

„Oni su nešto našli“, začu se Žilinov glas.

Mihailo Antonovič brzo poče da govori:

„Ne može. Ne moli. Ne smemo. Pa ja sam obećao. On će poludeti nervirajući se. Ne moli me badava…“ Siva zavesa prašine se već sasvim približila.

„Pusti“, reče Jurkovski. „Sam ću upravljati brodom.“

Ćutke poče da gura Mihaila Antonoviča iz fotelje. To je radio tako divlje i strašno da se Mihailo Antonovič sasvim izgubi.

„No, dobro“, zamrmlja. „No, dobro… No, pričekaj malo…“ Nikako nije mogao da prepozna Jurkovskog. Sve mu je to ličilo na neki jeziv san.

„Mihailo Antonoviču!“ pozva Žilin.

„Da“, slabim glasom odgovori Mihailo Antonovič, ali Jurkovski iz sve snage udari pesnicom po prekidaču radio-stanice. Metalna rukavica kao nožem odseče prekidač.

„Dole!“ zaurla Jurkovski.

Mihailo Antonovič, užasnuvši se, baci kosmoskaf u dvadesetokilometarsku provaliju pod sobom. Drhtao je od užasnih predosećanja.

Prođe minut zatim još jedan…

Jurkovski progovori jasnim glasom:

„Mišo, ja shvatam…“

Ogromne kamene gromade oštrih ivica su na ekranu rasle i lagano se okretale.

Jurkovski naviknutim pokretom navuče na glavu prozračni šlem skafandera.

„Mišo, Mišo, ja shvatam“, začu Žilin glas Jurkovskog.