Tahmasib

Mihailo Antonovič je bio srećan. On je nežno pritiskao poluge komandi, s uživanjem osećajući kako raketa poslušno osluškuje svaki pokret njegovih prstiju. Kako je to divno — upravljati brodom bez kiberšturmana, bez sve one elektronike, bionike i kibernetike, uzdati se samo u sebe, predavati se potpunoj i bezgraničnoj uverenosti u sebe i znati da se između tebe i broda nalazi samo ovaj mekani, udobni upravljač i da ne moraš već naviknutim naporom volje da teraš od sebe pomisao da pod tvojim nogama klokoće, iako mirna, ipak užasna snaga, koja je u stanju da pretvori u prašinu celu planetu. Mihailo Antonovič je imao bogatu uobrazilju, u duši je uvek bio pomalo nazadan, i spori kosmoskaf s njegovim slabim motorima mu je izgledao ugodan i domaći u poređenju sa fotonskim čudovištem Tahmasibom i drugim sličnim čudovištima s kojima je imao posla za dvadeset i pet godina svog navigatorskog rada.

Osim toga, on se, kao i uvek, oduševljavao dijamantskim prelivima Prstena, koji su svetlucali u svim duginim bojama. Mihailo Antonovič je oduvek osećao slabost prema Saturnu i njegovim Prstenovima. Prsten je bio izuzetno lep. On je bio mnogo lepši nego što je to Mihailo Antonovič mogao da ispriča, a ipak, svaki put kada bi ga video, on je želeo o njemu da priča.

„Kako je samo lepo“, reče najzad. „Kako se sve preliva. Ja možda ne mogu…“

„Prikoči, Mišo“, reče Jurkovski.

Mihailo Antonovič prikoči.

„Postoje mesečari“, reče on. „A moja slabost je…“

„Prikoči još jednom“, reče Jurkovski.

Mihailo Antonovič zaćuta i prikoči još jednom. Jurkovski je škljocao foto-aparatima i kamerama. Mihailo Antonovič poćuta, a onda pozva u mikrofon:

„Aljošenjka, slušaš li nas?“

„Slušam“, basom odgovori Bikov.

„Aljošenjka“, brzo poče Mihailo Antonovič, „kod nas je sve u redu. Jednostavno sam hteo da ti kažem kako je ovde divno. Sunce se presijava na kamenju… i prašina se sija… Kakva si junačina, Aljošenjka, što si nas pustio. Na kraju, samo da vidimo… Ah, kad bi video kako se ovde jedan kamen presijava!“ Od suviška osećanja je ućutao.

Bikov malo sačeka, a onda upita:

„Nameravate li još dugo da idete prema Saturnu?“

„Dugo, dugo!“ ljutito reče Jurkovski. „Mogao bi, Aleksej, da uzmeš nešto drugo da radiš. S nama se ovde neće ništa desiti.“

Bikov reče:

„Radimo to radi profilakse. I Ivan i ja.“

„Ti se ne uznemiravaj, Aljošenjka“, reče Mihailo Antonovič. „Lutajućeg kamenja nema, sve je veoma mirno, bezbedno.“

„To je dobro što nema lutajućeg kamenja“, reče Bikov. „Ali budite oprezni.“

„Prikoči, Mihailo“, naredi Jurkovski.

„Šta je to?“ upita Bikov.

„Turbulencija“, odgovori Mihailo Antonovič.

„A“, reče Bikov i ućuta.

Petnaestak minuta je prošlo u tišini. Kosmoskaf se udaljio od ivice Prstena već na tri stotine kilometara. Mihailo Antonovič je povlačio upravljačem i borio se sa željom da razvije veću brzinu, tako da se komadi koji su leteli pod njima sliju u jednu traku koja svetluca. To bi bilo veoma lepo. Mihailo Antonovič je voleo takve stvari kad je bio mlađi.

Jurkovski najednom reče šapatom.

„Zaustavi.“

Mihailo Antonovič prikoči.

„Zaustavi, kad kažem!“ prosikta Jurkovski.

Kosmoskaf poče nepomično da visi. Mihailo Antonovič se okrete i pogleda Jurkovskog. Jurkovski je zabio svoje lice u binoktar kao da je hteo da probije oklop kosmoskafa i baci pogled napolje.“Šta je tamo?“ upita Mihailo Antonovič.

„Šta je to kod vas?“ upita Bikov. Jurkovski ništa ne odgovori.

„Mihailo!“ povika iznenada. „Po kretanju Prstena… Vidiš li pod nama onaj izduženi, crni kamen? Leti tačno nad njim… Tačno nad njim, ne zaobilazeći ga…“

Mihailo Antonovič baci pogled na ekran. Pronađe izduženi, crni kamen i poče da upravlja kosmoskaf u tom pravcu trudeći se da kamen ne ispusti iz vizirnog krsta.

„Šta je to kod vas?“ opet upita Bikov.

„Nekakav komad“, reče Mihailo Antonovič. „Crn i izdužen.“

„Udaljuje se“, reče Jurkovski kroz zube. „Sporije za jedan metar!“ povika.

Mihailo Antonovič smanji brzinu.

„Ne, tako neće ništa ispasti“, reče Jurkovski. „Mišo, vidi, da li vidiš onaj crni komad kamena?“ govorio je brzo, šapatom.

„Vidim.“

„Pravo po kursu, dva stepena desno od njega se vidi nekoliko kamenčića…“

„Vidim“, reče Mihailo Antonovič. „Tamo se nešto sija.“

„Da, da… Pravo prema tom kamenju… Ne izgubi ga samo… Ili mi nešto nije u redu s očima?“

Mihailo Antonovič uhvati blistavu tačku u vizirni krst i dade maksimalno povećanje teleprojektoru. Ugledao je pet okruglih, čudno istovetnih belih kamenova, a među njima — nešto se sijalo, nešto što je ličilo na srebrnastu senku raširenog pauka. Kao da se kamenje razilazilo, a pauk ih hvatao svojim raširenim golim nogama.

„Kako je lepo!“ uskliknu Mihailo Antonovič.

„Pa šta je to tamo kod vas?“ zaurla Bikov.

„Pričekaj, pričekaj, Aleksej“, promrmlja Jurkovski. „Sad bi se trebalo spustiti…“

„Počinje“, reče Bikov. „Mihailo! Ni za metar niže!“

Mihailo Antonovič je, uzbuđen, i sam to ne zapažajući, već jurio s kosmoskafom nadole. To je bilo tako divno i nerazumljivo — pet jednakih belih gromada i bela, srebrnasta senka potpuno neobičnih obrisa među njima.