Tahmasib

Krutikov…“ I Jura je plakao, onako kako u snu plaču čak i odrasli ljudi kad sanjaju nešto tužno…

Kad je Jura došao sebi, video je da se odista nalazi u kabini Tahmasiba i da pored njega stoji lekar u belom mantilu.

„No, odavno je tako trebalo“, reče Žilin tužno se smeškajući.

„Oni su odista poginuli?“ upita Jura. Žilin ćutke kllmnu glavom. „A Aleksej Petrovič?“ Žilin ništa ne odgovori.

Lekar upita:

„Glava te mnogo boli?“

Jura se zamisli.

„Ne“, reče. „Ne boli tako mnogo.“

„To je dobro“, reče lekar. „Odležaćeš jedno pet dana i sve će biti u redu.“

„Neće me poslati na Zemlju?“ upita Jura. On se najednom užasno uplašio da će ga zbog nečeg poslati na Zemlju.

„Ne, zašto?“ začudi se lekar, a Žilin bodro reče:

„Interesovali su se za tebe sa Prstena-2, hoće da te posete.“

„Neka“, reče Jura.

Lekar reče Žilinu da Jura treba na svaka tri sata da dobija miksturu, da će ponovo doći prekosutra i ode. Žilin reče da će uskoro navratiti i ode da isprati lekara. Jura ponovo zatvori oči. Poginuli su, pomisli. Više me niko neće zvatl kadetom i neće moliti da razgovaram sa njim, i niko mi dobrim glasom neće stidljivo čitati svoje memoare o divnim i predvinim ljudima. To se više nikad neće desiti. Možeš sebi da razbiješ glavu, možeš da iscepaš košulju — svejedno, nikad nećeš videti Vladimira Sergejeviča kako stoji pred kupatilom u svom raskošnom halatu s ogromnim peškirom oko vrata niti ćeš videti kako Mihailo Antonovič sipa u tanjire obaveznu ovsenu kašu i pri tome se nežno osmehuje.

Nikad, nikad… Zašto nikad? Kako je to moguće — nikad? Nekakav glupi kamen u nekom glupom Prstenu još glupljeg Saturna. I ljudi, koji moraju da postoje, koji su jednostavno obavezni da postoje, jer je svet bez njih gori, više nema i nikad ih više neće ni biti.

Jura se kao kroz maglu seti da su oni tamo nešto pronašli. Ali to je bilo nevažno, to nije bilo glavno, iako su oni smatrali da je to najvažnije… I, razume se, svi koji ih ne znaju takođe će smatrati da je to bilo najvažnije. To je uvek tako. Ako ne znaš onoga koji je izvršio podvig, za tebe je najvažniji — podvig. A ako znaš — šta ti je onda podvig? Makar ga uopšte i ne bilo, samo da bude čovek. Podvig je dobra stvar, ali čovek mora da živi.

Jura pomisli da će za nekoliko dana videti svoje momke. Oni će, razume se, početi da se raspituju kako je bilo, i tako dalje. Oni neće pitati za samog Jurkovskog niti za samog Krutikova, oni će pitati šta su Jurkovski i Krutikov otkrili. Oni će goreti od znatiželje. Njih će najviše od svega interesovati šta su Jurkovski i Krutikov o svom otkriću uspeli da kažu. Oni će se diviti hrabrosti Jurkovskog i Krutikova, njihovom samopožrtvovanju i uzvikivaće sa zavišću: „No, to su bili ljudi!“ I diviće se najviše tome što su oni poginuli na bojnom polju. Jura se čak uzbudi od uvrede i zlobe. Ali, on je već znao šta će im odgovoriti. Da ne bi dreknuo: „Budale jedne!“ da ne zaplače, da ne pođe da se tuče, on će im reći: „Pričekajte. Ima jedna priča.“ I počeće ovako: „Na ostrvu Honsju, u kanjonu planine Titigatake, u neprolaznoj šumi su otkrili pećinu…“

Ušao je Žilin, seo kraj Jurinih nogu i lupio ga dlanom po kolenu. Žilin je na sebi imao kariranu košulju sa zasukanim rukavima. Lice mu je bilo opušteno i umorno. Bio je neobrijan. ‘A kako je Bikov?’ najednom pomisli Jura i upita:

„Vanja, a kako je Aleksej Petrovič?“

Žilin ništa ne odgovori…

EPILOG

Autobus se nečujno dokotrljao do niske, bele ograde i zaustavio se pred gomilom ljudi koji su dočekivali putnike. Žilin je sedeo kraj prozora i gledao vesela, od mraza crvena lica, smetove snega koji su svetlucali pred zgradom aerodroma, drveće pokriveno injem. Otvoriše se vrata, leden vazduh ulete u autobus. Putnici pođoše ka izlazu, menjajući šaljive pozdrave sa stjuardesom. Gomila je bila bučna — kraj vrata su se grlili, stezali ruke, ljubili. Žilin potraži poznata lica, nikoga ne nađe i s olakšanjem odahnu. Pogleda u Bikova. Bikov je nepokretno sedeo, opustivši lice u krzneni okovratnik svoje grenlandske jakne.

Stjuardesa uze iz mreže svoj koferčiš i veselo reče:

„Hajdete, drugovi! Stigli smo! Autobus dalje ne ide!“ Bikov teško ustade i, ne izvlačeći ruke iz džepova, krete kroz prazan autobus prema izlazu; Žilin sa tašnom Jurkovskog je išao za njim. Gomile više nije bilo. Ljudi su u grupama išli prema zgradi aerodroma smejući se i razgovarajući. Bikov stade na sneg, zaustavi se turobno gledajući u sunce i krete prema zgradi. Sneg mu je škripao pod nogama. Sa strane se kretala izdužena plavičasta senka. Zatim Žilin ugleda Daugea.

Dauge im je brzo koračao u susret, jako se oslanjajući na debeli, lakirani štap.

Mali, utopljen, s tamnim, izboranim licem. U ruci je, u debeloj rukavici, držao jedan buketić uvelih nezaboravaka. Gledajući ispred sebe, on priđe Bikovu, gurnu mu buketić u ruku, zagrli ga i priljubi glavu uz njegovu jaknu. Bikov ga zagrli i progunđa:

„Mogao si i kod kuće da sediš, vidiš kakav je mraz…“

On uze Daugea pod ruku i oni lagano kretoše prema zgradi aerodroma — ogromni Bikov i mali, zgrbljeni Dauge. Žilin je išao pored njih.