Tahmasib

Bikov je ćutao. Lice mu je bilo namrgođeno i tmurno. „Bićemo oprezni“, reče Jurkovski. „Letećemo na visini od dvadeset-trideset kilometara nad srednjom linijom, ne niže. Napraviću nekoliko snimaka, malo ću pogledati i kroz dva sata ćemo se vratiti.“

„Aljoša“, molećivo reče Mihailo Antonovič. „Pa kamenje u Prstenu skoro i ne postoji. A nije to ni tako strašno. Malo više pažnje…“

Bikov je ćutke posmatrao Jurkovskog. ‘No, šta da radim sa njim?’ mislio je. ‘Šta da radim sa ovom starom ludom? Mihailo ima bolesno srce. Ovo mu je poslednji let. Refleksi su mu oslabili, a kosmoskafima se ručno upravlja. A ja ne umem da upravljam kosmoskafima. Žilin takođe ne ume. A mladog pilota puštati sa njim — ne smem ni to. Oni će nagovoriti jedan drugoga da se spuste u Prsten. Zašto ja, stara budala, nisam naučio da upravljam kosmoskafom?’

„Aljoša“, reče Jurkovski. „Molim te. Jer ja više sigurno neću nikad više videti Prstenove Saturna. Ja sam star, Aljoša.“

Bikov ustade i nikoga ne gledajući izađe iz kajut-kompanije. Jurkovski pokri lice rukama.

„Ah, nesreća božja!“ reče. „Zašto ja imam tako odvratnu reputaciju? A, Miša?“

„Neoprezan si, jako, Volođenjka“, reče Mihailo Antonovič. „Sam si kriv za sve.“

„A zašto da budem oprezan?“ upita Jurkovski. „Reci mi, zašto? Da bih doživeo potpunu duhovnu i telesnu nemoć? Da sačekam trenutak kad će mi život dojaditi i kad ću umreti od dosade u krevetu? Smešno je, Miša, drhtati nad sopstvenim životom.“

Mihailo Antonovič odmahnu glavom.

„Kakav si ti, Volođenjka“, reče tiho. „I kako nećeš da shvatiš, golubiću, ti ćeš

umreti i — tačka. A posle tebe će ljudi ostati, prijatelji. Znaš li kako će njima biti? A ti misliš samo o sebi, Volođenjka, samo i stalno o sebi.“

„Eh, Mišo“, reče Jurkovski, „ne želim s tobom da se svađam. Reci mi bolje — da li će Aleksej pristati ili neće?“

„Pa, ukoliko se ne varam, on je već pristao“, reče Mihailo Antonovič. „Zar to ne vidiš? Ja ga barem poznajem, petnaest godina smo na istom brodu.“

Jurkovski ponovo poče da juri iz ugla u ugao.

„A tebi se, Mihailo, odista leti?“ povika. „Ili se isto tako samo… hm-hm…

‘slažeš’?“

„Leti mi se“, reče Mihailo Antonovič i pocrvene. „Za oproštaj…“

Jura je pakovao kofer. On nikad nije umeo da spakuje stvari kako treba, a sad je uza sve to još i žurio, da se ne bi videlo koliko mu se ne ide sa Tahmasiba.

Ivan je stajao kraj njega i Jura je osećao tugu, misleći na to da će sada da se oprosti s njim i da se više nikada neće videti. Trpao je u kofer veš, sveske sa beleškama, knjige — među njima se nalazila i knjiga Put puteva, o kojoj je Bikov rekao: „Kada ova knjiga počne da ti se dopada, onda možeš da smatraš da si postao čovek.“ Ivan je, zviždeći nešto, veselim očima posmatrao Juru.

Jura najzad zatvori kofer, tužno se osvrte po kabini i reče:

„No, ovo je, izgleda, sve.“

„Pa, kad je gotovo, onda možemo i da se oprostimo“, reče Žilin.

Uze od Jure njegov laki kofer i pođoše kružnim hodnikom, pored tegova koji su lebdeli u vazduhu, pored kupatila, kuhinje, iz koje je dopirao miris ovsene kaše. Najzad uđoše u kajut-kompaniju. U njoj se nalazio samo Jurkovski. On je sedeo za praznim stolom obuhvativši glavu dlanovima, a pred njim se nalazio list papira.

„Vladimire Sergejeviču“, reče Jura. Jurkovski podiže glavu. „A, kadet“, reče tužno se osmehnuvši. „Pa šta ćemo, da se oprostimo.“

Stegoše jedan drugome ruku.

„Veliko vam hvala za sve“, reče Jura.

„No, no“, reče Jurkovski. „Ne zahvaljuj se, brate, mnogo. Ti i sam znaš da nisam hteo da te povedem s nama. I pogrešio sam. Šta da ti poželim na rastanku? Radi što više, Jura. Radi rukama, radi glavom. Naročito ne zaboravljaj kako se to radi glavom. I pamti da su pravi ljudi oni koji misle na mnoge stvari odjednom.

Ne dozvoli da ti se mozak zaparloži“ Jurkovski ga pogleda već poznatim izrazom lica: kao da je očekivao da će se odmah promeniti nabolje. „No, idi, šta sad još

čekaš?“

Jura se nevešto pokloni i iziđe iz kajut-kompanije. Kraj ulaza u komandno odeljenje osvrte se. Jurkovski ga je zamišljeno posmatrao, ali ga, prema svemu, nije video. Jura se pope u komandno odeljenje. Mihailo Antonovič i Bikov su razgovarali kraj pulta za upravljanje. Kada Jura uđe, oni zaćutaše i pogledaše ga.

„Tako“, reče Bikov. „Ti si, Jurije, spreman. Ivane, ti ćeš ga, znači, ispratiti…“

„Do viđenja“, reče Jura. „Hvala.“

Bikov mu ćutke pruži ogromnu šaku.

„Veliko vam hvala, Aleksej Petroviču“, ponovi Jura. „I vama takođe, Mihailo Antonoviču.“

„Nema na čemu, nema na čemu, Jura“, progovori Mihailo Antonovič. „Srećan rad. I svakako mi napiši pisamce. Adresu nisi izgubio?“

Jura se ćutke lupi po džepu bluze.

„No, odlično. Divno. Napiši, a ako hoćeš — dođi. I, zbilja, kada se vratiš na Zemlju, dođi. Kad nas je veselo. Mnogo omladine. Moje memoare ćeš pročitati.

Jura se slabo osmehnu.“

„Do viđenja“, reče.

Mihailo Antonovič mu mahnu rukom, a Bikov zagude:

„Srećna plazma, stažisto.“

Jura i Žilin izađoše iz komandnog odeljenja. Poslednji put se za Jurom otvoriše i zatvoriše vrata kesona.

„Do viđenja, Tahmasibe“, reče Jura tužno.