Tahmasib

„Tebe!“ reče Mihailo Antonovič glasom koji je drhtao od uzbuđenja. „Svojim ušima nisam mogao da verujem! Generalni inspektor MUKS-a prikriva sve te bezobrazluke.

Ali ni to još nije sve — on dovodi sobom na opservatoriju nekakve svoje tajanstvene ljubimce, smešta ih tamo, a obične ljude zbog kojekakvih sitnica vraća na Zemlju. Svuda je postavio svoje ljubimce tipa Šeršenja! Ja to više nisam mogao da izdržim. Rekao sam mu: ‘Izvinite, golubiću, ali da li vam je jasno šta uopšte govorite?’„

Mihailo Antonovič ponovo uzdahnu i zaćuta. Bikov nastavi da korača po kajut-kompaniji.

„Tako“, reče Jurkovski. „Čime se onda završio vaš razgovor?“

Mihailo Antonovič ponosito reče:

„Više nisam odista mogao da ga slušam. Nisam mogao da ga slušam kako se baca blatom na tebe, Volođenjka, i na kolektiv naše najbolje daleke opservatorije.

Ustao sam, pozdravio se i otišao. Nadam se da ga je posle toga bilo sramota.“

Jurkovski je sedeo oborivši glavu. Bikov mu s osmejkom dobaci:

„Dobro i u slozi žive kod tebe na bazama, generalni inspektore. Odlično žive ljudi, nema šta.“

„Ja bih, da sam na tvome mestu, Volođenjka, preduzeo odgovarajuće korake“, reče Mihailo Antonovič.

„Bazanova treba vratiti na Zemlju bez prava da ubuduće radi na vanzemaljskim bazama. Takvi ljudi su veoma opasni, Volođenjka, to i sam znaš…“

Jurkovski reče ne dižući glavu:

„Dobro. Hvala, Mihailo. Moraću nešto da preduzmem.“

Žilin tiho reče:

„A možda je jednostavno premoren?“

„Kome je lakše od toga?“ upita Bikov.

„Da“, reče Jurkovski i teško uzdahnu. „Bazanova ćemo morati da uklonimo.“

U hodniku se začu brzo udaranje potkovica.

„Jura se vraća“, reče Žilin.

„Da ručamo“, reče Bikov. „Ti ćeš s nama da ručaš, Vladimire?“

„Ne. Ručaću kod Šeršenja. Ima još dosta stvari o kojima moramo da se dogovorimo.“

Žilin je bio okrenut vratima i prvi pogleda Juru. Iskolačio je oči i podigao obrve. Tada se i ostali okrenuše prema Juri.

„Šta to znači, stažisto?“ upita Bikov.

„Šta je to s tobom, Jura?“ uzviknu Mihailo Antonovič.

Jura je zaista izgledao jadno. Levo oko mu je bilo zatvoreno ogromnom modricom, nos mu je bio deformisan, usne su mu bile otekle i pocrnele. Levu ruku je držao savijenu u laktu, prsti desne su mu bili ulepljeni flasterima. Na prednjoj strani bluze videle su se na brzu ruku oprane mrke fleke.

„Potukao sam se“, namrgođeno odgovori Jura.

„S kim ste se to potukli, stažisto?“

„Tukao sam se sa Svirskim.“

„Ko je to?“

„To je jedan mladi astrofizičar u opservatoriji“, objasni Jurkovski. „Zašto ste se tukli, kadete?“

„Uvredio je devojku“, reče Jura. Gledao je pravo u oči Žilinu. „Zatražio sam od njega da joj se izvini.“

„I?“

„Pa, potukli smo se.“

Žilin jedva primetno odobravajući klimnu glavom. Jurkovski ustade, prošeta se po prostoriji i zaustavi se pred Jurom strpavši ruke u džepove halata.

„Ja to tumačim ovako, kadete“, reče ledenim glasom. „Vi ste na opservatoriji priredili odvratnu tuču.“

„Ne“, reče Jura. „Vi ste se potukli i pretukli ste saradnika opservatorije.“

„Da“, reče Jura. „Ali drugačije nisam ni mogao da postupim. Ja sam morao da ga nateram da se izvini.“

„Jesi li ga naterao?“ brzo upita Žilin.

Jura se malo kolebao, a onda odgovori:

„Izvinio se. Kasnije.“

Jurkovski ljutito upita:

„Do đavola, kakve to veze ima, Ivane?“

„Izvinite, Vladimire Sergejeviču“, mirno reče Ivan.

Jurkovski se ponovo okrete Juri.

„Svejedno, to je tuča“, reče. „Tako to barem izgleda. Slušajte, kadete, ja verujem da ste to uradili iz najboljih pobuda, ali — moraćete da se izvinite.“

„Kome?“ odmah upita Jura.

„Pre svega, Svirskom.“

„I još?“

„A onda i direktoru opservatorije.“

„Ne!“ reče Jura.

„Moraćete!“

„Neću.“

„Šta to znači — neću?! Vi ste započeli tuču na njegovoj opservatoriji. To je odvratno. I vi još odbijate da se izvinite?“

„Podlacu se neću izvinjavati“, mirnim glasom odgovori Jura.

„Ćuti, stažisto!“ zaurla Bikov.

Nastade tišina. Mihailo Antonovič je tužno uzdisao i odmahivao glavom. Jurkovski je i dalje zabezeknuto gledao Juru.

Žilin se najednom odvoji od zida, priđe Juri i stavi mu ruku na rame.

„Izvinite, Aleksej Petroviču“, reče. „Meni se čini da Borodinu treba pružiti mogućnost da ispriča sve po redu.“

„A ko mu brani?“ ljutito reče Bikov. Videlo se da je nezadovoljan svim što se dešavalo oko njega.

„Pričaj, Jura“, reče Žilin.

„Šta da pričam?“ tiho započe Jura. A onda najednom poče da viče: „To treba videti! I čuti! Te budale treba odmah najuriti odavde! Vi govorite opservatorija, opservatorija! A to je jazbina! Ovde ljudi plaču, da li me shvatate? Plaču!“

„Mirnije, kadete“, reče Jurkovski.

„Ne mogu mirno! Vi govorite — izvinite se. Neću da se izvinjavam inkvizitoru!

Svinji, koja huška te budale jednu protiv druge i protiv devojke! Gde su vam oči, generalni inspektore? Celu tu jazbinu treba odmah vratiti na Zemlju, jer će, inače, početi da idu četvoronoške, počeće da ujedaju!“

„Smiri se i ispričaj sve po redu!“ reče Žilin.