Tahmasib

„Možeš i ti“, reče Bikov. „Uopšte, svi mogu sve. Tog jutra Bikov je pročitao poslednji časopis. Dugo mu je i pažljivo razgledao korice, pa čak i cenu. Zatim je uzdahnuo, odneo ga u svoju kabinu, a kad se vratio, Jura je shvatio da je

‘momak iseckao štapić do kraja’. Bikov je sada bio ljubazan, govorljiv i svima je sve dozvoljavao.“

„Poći ću i ja s vama“, reče Bikov.

Utroje su ušli u komandno odeljenje. Mihailo Antonovič ih zapanjeno pogleda sa svog uzvišenja, nasmeši se i mahnu rukom.

„Nećemo da ti smetamo“, reče Bikov. „Potrebna nam je radio-stanica.“

„Samo pazite, deco“, upozori ih Mihailo Antonovič, „kroz pola sata počinje bestežinsko stanje.“

Po zahtevu Jurkovskog, Tahmasib se kretao ka stanici Prsten-1, veštačkom satelitu Saturna, koji se kretao u blizini Prstena.

„A bez toga ne može?“ upita Jurkovski.

„Vidiš li, Volođenjka“, s izrazom krivca odgovori Mihailo Antonovič. „Veoma je tesno u Tahmasibu ovde. Stalno moram da manevrišem.“

Prošli su pored Žilina, koji je nešto pregledao u kombajnu kontrole, i zaustavili se ispred radio-stanice. Bikov poče da manipuliše dugmadima. U

zvučniku zapucketa i zapišta.

„Muzika sfera“, prokomentarisa Žilin. „Uključite dešifrator, Aleksej Petroviču.“

„Da, stvarno“, reče Bikov. „Ja sam zbog nečeg zaključio da su to smetnje.“

„Radista“, prezrivo reče Jurkovski.

Zvučnik najednom zaurla neprirodnim glasom:

„…minuta slušajte koncert Aleksandra Blumberga, prenos sa Zemlje.

Ponavljam…“

Glas je ‘otplovio’ i zamenilo ga je neko hrkanje. Zatim je neko rekao: „…šta ne mogu da pomognem. Moraćete, drugovi, da sačekate.“

„A ako pošaljemo svoj čamac?“

„Tada ćete čekati manje, ali ćete ipak čekati.“ Bikov uključi automat i kazaljka poče da se kreće po skali zaustavljajući se na svakoj stanici koja je radila.

„…osamdeset hektara selenskih baterija za staklene bašte, četrdeset kilometara bakarne žice, šest stotih, dvadeset kilometara…“ „Butera nema, šećera nema, ostalo je još sto paketa Herkulesa, keks i kafa. Da i cigareta takođe nema…“

„…And hear me? I’m, not going to stand this impudence… Hear me? I’m…“[2]

„Ku-dva, ku-dva, ništa nisam shvatio… I kakva mu je to radio-stanica?… Ku-dva, ku-dva, dajem podatke. Jedan, dva, tri…“ „Nedostaješ nam.

Kada ćeš se najzad vratiti? I zašto ne pišeš? Ljubim. Tvoja Ana. Tačka.“ „…Čen, ne plaši se, to je tako jednostavno. Uzimaš obrnuti integral po hiperboloidu do ha…“ „Sedmi, sedmi, za vas je očišćen treći sektor. Sedmi, spuštajte se na treći sektor…“ „Saša, govorka se da je neki generalni inspektor stigao. Čak kažu da je to lično Jurkovski…“

„Dosta“, reče Jurkovski. „Traži Titan. Smutljivci“, progunđa. „Već znaju…“

„Interesantno“, zamišljeno reče Bikov. „Sve u svemu u sistemu Saturna ima oko sto pedeset ljudi, a toliko galame…“

Radio-stanica je pucketala i pištala. Bikov dotera talasnu dužinu i poče da govori u mikrofon:

„Titane, Titane. Ovde Tahmasib. Titane, Titane…“

„Titan sluša“, odgovori ženski glas.

„Generalni inspektor Jurkovski poziva direktora sistema.“ Bikov veselo pogleda Jurkovskog. „Pravilno govorim, zar ne, Volođa?“ upita. Jurkovski blagonaklono klimnu glavom.

„Ako, alo, Tahmasibe!“ Ženski glas je postao uzbuđeniji. „Pričekajte trenutak, dajem vam vezu sa direktorom.“

„Čekamo“, reče Bikov i primače mikrofon Jurkovskom.

Jurkovski se nakašlja.

„Lizočka!“ zaurla neko u zvučniku. „Daj mi direktora, golubice! Što pre!“

„Oslobodite liniju“, strogo reče ženski glas. „Direktor je zauzet!“

„Kako to — zauzet?“ uvređeno reče glas. „Ferenc, jesi li to ti? Ponovo preko reda?“

„Oslobodite liniju“, strogo reče Jurkovski.

„Svima — osloboditi liniju“, začu se lagan, promukao muški glas. „Direktor sluša generalnog inspektora Jurkovskog.“

„Uh, boga mu, pazi…“ preplašeno reče neko. Jurkovski samozadovoljno pogleda Bikova.

„Zajceve“, reče. „Zdravo, Zajceve.“

„Zdravo, Volođa“, promrmlja direktor, „kakvim poslom?“

„Ja… hm-hm… pomalo, eto, inspektorišem. Stigao sam juče. Pravo na Dionu.

Šeršenja sam smenio. Detalji kasnije. Znači, uradićemo. . hm-hm… ovako. Kao zamenu Šeršenju pošalji Milera, i potrudi se da Šeršenja što pre pošalješ na Zemlju. Šeršenja i još jednog: preziva se Kravec. Od mlađih, ali to je zaslužio.

Lično prekontroliši da li su otišli. I uzmi u obzir i to da nisam zadovoljan tobom. S time si. . hm-hm… i sam mogao da iziđeš na kraj, i to mnogo ranije.

Dalje.“ Jurkovski zaćuta, dok je u eteru vladala tišina poštovanja. „Izabrao sam sledeću maršrutu, sad idemo prema Prstenu-1. Tamo ću se zadržati dva-tri dana, a posle ću doći tebi, na Titan. Naredi da tamo pripreme gorivo za Tahmasib. I, na kraju, još nešto.“ Jurkovski opet zaćuta. „Na mom brodu nalazi se jedan mladić.

To je vakuum-varilac. Jedan iz grupe dobrovoljaca koji tamo kod tebe rade na Reji. Budi tako dobar, posavetuj me gde da ga iskrcam da bi ga što pre prebacili na Reju.“ Jurkovski još jednom zaćuta. U eteru je još uvek vladala tišina.

„Dakle, slušam te“, reče Jurkovski.

„Trenutak“, reče direktor. „Sada upravo traže podatke. Ti si, znači, na Tahmasibu?“

„Da“, reče Jurkovski. „Pored mene je Aleksej.“