Tahmasib

„Vidite li, Higinse“, reče Barabaš. „Ja sam sada bio kod upravnika. Upravnik me je po deseti put uveravao da ovde oružje imate samo vi, policajci.“

„To je verovatno.“

„Znači, onda je u Majera pucao neko od vaših potčinjenih?“

„Ne bih rekao“, reče Higins. „Tom je bio sa mnom u sauni, a Konrad… Zašto bi Konrad pucao u inženjera?“

„Znači, oružje ima još neko?“

„Ja ga nisam video, mister Barabaš, to drugo oružje. Kad bih ga video, oduzeo bih ga. Zbog toga što je oružje zabranjeno. Ali ja ga nisam video.“

Beli je najednom sve postalo svejedno.

„Dobro“, reče ravnodušno. „Na kraju krajeva, paziti da se svi pridržavaju postojećih zakona — ta stvar je vaša, a ne moja. Moja je stvar da informišem MUKS o tome kako vi izlazite na kraj sa vašim obavezama.“

Okrenuo se i izišao.

Spustio se liftom na drugi sprat i prošao kroz salon. U salonu nije bilo nikoga.

Kraj zidova su žućkastim sijalicama svetlucali automati. Da se napijem, pomisli Bela. Napiti se kao svinja, leći u krevet i odspavati dva dana. A posle ustati i ponovo se napiti. Prođe kroz salon i pođe dugim, širokim hodnikom. Hodnik se nazivao Brodvej i pružao se od salona do kupatila. Tu su se takođe nalazili plakati koji su napominjali da su ‘interesi kompanije — tvoji interesi’, visili su programi bioskopa za sledeću dekadu, bilteni berze, tablice lutrije, visile su tablice za utakmice u bezbolu i basketbolu koje su se održavale na Zemlji i za takmičenja u boksu i slobodnom rvanju koja su se održavala ovde, na Bambergi.

Na Brodvej su izlazila vrata oba bioskopa i biblioteke. Sportska sala i crkva su bile sprat niže. Uveče je po Brodveju bilo nemoguće probiti se i sve je bilo osvetljeno raznobojnim svetlostima besmislenih reklama. Uostalom, i ne baš tako besmislenim — one su svake večeri napominjale radniku šta ga čeka na Zemiji kad se vrati kući s punim džepovima para.

Sad je Brodvej bio prazan i polumračan. Bela skrete u jedan od hodnika. S leve i desne strane su se nalazila istovetna vrata. To su bile kabine za stanovanje.

Sve je mirisalo na duvan i kolonjsku vodu. U jednoj sobi Bela ugleda čoveka koji je ležao na krevetu i uđe. Lice čovekovo bilo je pokriveno flasterom. Jedino oko koje se videlo tužno je posmatralo nisku tavanicu.

„Šta je s tobom, Džošua?“ upita Bela prilazeći. Tužno Džošuino oko okrete se k njemu.

„Ležim“, reče Džošua. „Trebalo bi da budem, u rudniku, a ja ležim. I svakog trenutka gubim gomilu novca. Bojim se i da izračunam koliko gubim.“

„Ko te je tukao?“

„Odakle da znam?“ odgovori Džošua. „Napio sam se juče, tako da se ničega ne sećam. Đavo me naveo… Čitavih mesec dana sam izdržao. A sad sam propio dnevnu zaradu, ležim i ležaću ovako.“ Ponovo se tužno zagleda u tavanicu.

„Da“, reče Bela.

No, šta da uradiš s njim, pomisli. Ubeđivati ga da je štetno piti — to zna i on sam. Kad ustane, ostajaće u rudniku i po petnaest časova dnevno da bi nadoknadio ono što je izgubio. A posle će se vratiti na Zemlju i imaće progresivnu paralizu i nikad neće imati decu ili će mu žena rađati samo kretene.

„Da li znaš da je opasno raditi više od šest časova dnevno u oknu?“ upita Bela.

„Idite, znate kud“, tiho reče Džošua. „To vas se ne tiče. Nećete vi da radite.“

Bela uzdahnu i reče:

„No pa šta, oporavljaj se.“

„Hvala, mister komesaru“, progunđa Džošua. „Ne brinite se vi o tome. Bolje bi bilo da se pobrinete da zatvore salon. Da pronađu i pokažnjavaju one koji peku rakiju.“

„Dobro“, reče Bela. „Pokušaću.“

Eto, mislio je, polazeći u svoje prostorije. A pokušaj da zatvoriš salon i — on će sam urlati na mitingu da se komunisti opet trpaju u stvari koje ih se ne tiču. Nema izlaza iz tog kruga. Nikakvog izlaza.

Uđe u svoju sobu i vide da u njoj sedi inženjer Semjuel Livington. Inženjer je čitao stare novine i jeo sendviče. Na stolu ispred njega se nalazila šahovska tabla s postavljenim figurama. Bela se pozdravi i umorno sede za sto.

„Da odigramo?“ predloži inženjer.

„Sad, samo da pogledam šta su mi poslali.“

Bela otvori pošiljke. U tri su se nalazile knjige, a u četvrtoj pisma od majke i nekoliko razglednica s panoramom Nove Pešte. Na stolu je ležao još jedan koverat roza boje. Bela je znao šta se u njemu nalazi, ali ga ipak otvori: „Mister komesaru! Gubi se u vražju mater. Ne muti vodu dok si čitav. Dobronamerni ljudi.“ Bela uzdahnu i ostavi cedulju.

„Počni“, reče.

„Inženjer pomeri pešaka.“

„Ponovo neprijatnosti?“ upita.

„Da.“

Ćutke je odigrao odbranu Karo-Kan. Inženjer je dobio izvesno poziciono preimućstvo. Bela uze sendvič i poče zamišljeno da žvaće gledajući na ploču.

„Znate li, Bela“, reče inženjer, „kad vas prvi put budem video veselog, ja ću reći da sam izgubio ideološki rat.“

„Videćete još“, reče Bela, bez neke nade u glasu. „Ne“, reče inženjer. „Vi ste propali. Pogledajte oko sebe i videćete da ste propali.“

„Ja?“ upita Bela. „Ili mi?“

„Svi vi sa vašim komunizmom. U našem svetu ljudi ne mogu da budu idealisti.“

„No, to su nam za poslednjih sto godina govorili najmanje dvadesetak puta.“