Tahmasib

„O, oni!“ ona sa nipodaštavanjem odmahnu rukom. „Znam šta će oni reći. Ne, mene interesuje šta ćeš reći ti! I ne sada, kada su napolju sunce i ljudi, već noću, kad dođe nesanica i kad su oko tebe samo tvoji vražji talmudi, i nepotrebno kamenje s nepotrebnih planeta, i telefon koji ćuti, i više ništa: napred nema ništa…“

„Da, dešava se“, reče Dauge. „To se svima dešava.“

Najednom je sve to zamislio — i telefon koji ćuti, i ono ništa ispred sebe — ali ne i talmude i kamenje već flašice sa vodicama za kozmetiku, mrtav bljesak zlatnog nakita i neumoljivo ogledalo. Ja sam svinja, pomisli optužujući samoga sebe.

Samouverena i ravnodušna svinja. A njoj je potrebna pomoć!

„Da li ćeš mi dozvoliti da danas dođem k tebi?“ upita je.

„Ne.“ Ustala je. „Danas imam goste.“

Dauge odgurnu čašu, koju nije ni dotakao, i takođe ustade. Uzela ga je pod ruku i izišli su u hol. On se trudio da ne hramlje.

„Kuda ćeš sad?“ upita je.

Zaustavila se pred ogledalom i popravila frizuru, na kojoj uopšte nije imalo šta da se popravlja.

„Kuda?“ ponovila je pitanje. „Nekuda. Jer ja još nemam pedeset i za sada moj svet još uvek pripada meni.“

Spustili su se niz stepenice na trg obasjan suncem.

„Mogao bih da te odvezem…“ reče Dauge.

„Hvala, imam svoja kola.“

Bez žurbe je stavio šlem na glavu, proverio da mu slučajno odnekud ne duva u uši, i zakopčao mantil.

„Do viđenja, stari“, rekla je ona.

„Do viđenja“, rekao je on, nežno se smeškajući. „Izvini ako sam bio surov… Ti si mi danas mnogo pomogla…“

Ona ga pogleda ništa ne shvatajući, sleže ramenima i pođe ka svojim kolima.

Dauge je posmatrao kako korača njišući se u kukovima, zadivljujuće vitka, gorda i jadna. Imala je divan hod, i još je bila zgodna, čak jako zgodna. Za njom su se osvrtali. Dauge pomisli sa setnom zlobom: Eto. To je ceo njen život. Zaviti telo u skupe i lepe haljine i privlačiti poglede. Mnogo ima takvih, i žilavi su.

Griša Bikov je sedeo u kolima, nalakćen na volan, i čitao debelu knjigu. Radio je bio uključen i dugme je bilo okrenuto do kraja. Griša je voleo jake zvuke.

Dauge je ušao u kola, isključio radio i izvesno vreme sedeo ćutke. Griša je ostavio knjigu i upalio motor. Dauge je rekao gledajući ispred sebe:

„Život daje čoveku, imenjače, tri radosti. Prijatelja, ljubav i rad. Svaka od tih radosti odvojeno — ne vredi mnogo. Ali, kako se one retko nalaze zajedno!“

„Bez ljubavi se, razume se, može“, zamišljeno je rekao Griša.

Dauge ga brzo pogleda.

„Da, može se“, složio se. „Ali to samo znači da će čovek imati jednu radost manje, a njih je svega tri.“

Griša oćuta. Činilo mu se da je nepošteno da stupa u spor koji je beznadežan za protivnika.

„U institut“, rekao je Dauge. „I potrudi se da stignemo do jedan. Da ne zakasnimo.“

„Ne, brzo ću.“

Kola su izašla na put.

„Čika-Griša, da vam ne duva?“ upita Griša Bikov. Dauge šmrknu i reče:

„Da, brate. Da zatvorimo prozore…“

MIRZA-ČARLE: RUSKI MOMAK

Dežurna za prevoz putnika je sažaljevala Juru Borodina. Ničim nije mogla da mu pomogne. Redovna putnička linija sa sistemom Saturna nije postojala. Nije postojala čak ni redovna teretna linija. Teretnjaci-automati su leteli svega dva tri puta godišnje, a brodovi sa posadom — još ređe. Dežurna je dva puta postavljala pitanje elektronskom dispečeru, prelistala je neki debeli priručnik, nekoliko puta telefonirala nekome, ali sve je bilo uzalud.

Jura je verovatno izgledao veoma nesrećno, jer mu ona na kraju sažaljivo reče:

„Ne treba očajavati, golubiću. To je veoma daleka planeta. I šta ćete uopšte tako daleko?“

„Zaostao sam od svoje grupe“, izgubljeno odgovori Jura. „Najlepše vam hvala.

Idem. Možda još negde…“

Okrenuo se i pošao ka izlazu opustivši glavu, posmatrajući izlizani plastični pod pod svojim nogama.

„Stanite, golubiću“, viknu mu dežurna. Jura se, odmah okrete i pođe natrag.

„Znate, golubiću“, reče dežurna neodlučno, „ponekad postoje i specijalni letovi.“

„Odista?“ s nadom upita Jura.

„Da, ali o njima se u upravi ne zna.“

„A da li mogu da me povedu na taj specijalni let?“

„Ne znam, golubiću. Ja čak ne znam ni gde možete da saznate za takav specijalni let. Možda kod načelnika raketodroma?“ Upitno ga je pogledala.

„Kod načelnika me sigurno neće pustiti“, tužno je rekao Jura.

„A vi pokušajte.“

„Hvala“, reče Jura. „Do viđenja. Pokušaću.“

Izišao je iz uprave transporta i osvrnuo se oko sebe.

Sa desne strane, nad zelenim krošnjama drveća, u beličasto, vrelo nebo dizala se zgrada hotela. Sa leve strane na suncu je bleštala ogromna staklena kupola. Tu kupolu Jura je video još sa aerodroma. Sa aerodroma se videla samo ta kupola i zlatna igla hotela. Jura je, naravno, upitao šta je to, i kratko su mu odgovorili: „SEUK.“ A šta je to SEUK, nije znao.