Tahmasib

„Raditi“, odmahnula je glavom. „Raditi… Pogledaj na šta ličiš.“

Dauge se osmehnu.

„Zato se ti uopšte nisi promenila. Udata?“

„Odakle ti takva ideja?“ pobuni se ona.

„Ja sam takođe ostao neženja.“

„Ne čudi me.“

„Zašto?“

„Ti nisi za brak.“

Dauge se nekako neprirodno nasmeja.

„Ne napadaj me“, reče on. „Ja sam hteo samo da porazgovaramo.“

„Ranije si umeo da budeš interesantniji.“

„Zar sam ti već dosadio? Razgovaramo tek pet minuta.“

„Ne, zašto?“ učtivo je rekla. „Ja te slušam sa velikim zadovoljstvom.“

Zaćutali su. Dauge je slamkom mešao tečnost u čaši.

„A Volođu pratim uvek“, reče ona. „Imam drugove u upravi i uvek znam kada ćete poleteti. I odakle. I uvek vas pratim.“ Izvukla je slamku iz čaše, izmrvila je prstima i bacila u pepeljaru. „On je jedini čovek koji mi je blizak u vašem sumanutom svetu. On me ne trpi, ali ipak — on je jedini čovek koji mi je blizak.“ Podigla je čašu i popila nekoliko gutljaja. „Sumanuti, ludi svet. Glupo doba“, reče umorno. „Ljudi su potpuno zaboravili kako se živi. Rad, rad, rad…

Sav smisao života je u radu. Svi stalno nešto traže, nešto grade. Zašto? Ja shvatam, to je sve bilo potrebno ranije, kad ničega nije bilo dovoljno. Kad je to bila ekonomska borba. Kad je još trebalo dokazivati da mi možemo da radimo ne samo isto već i bolje od njih. Dokazali smo. A borba se nastavila. Nekakva potajna, nevidljiva. Ja je ne shvatam. Možda ti to shvataš, Grigorije?“

„Shvatam“, reče Dauge.

„Ti si uvek sve shvatao. Ti si uvek shvatao svet u kome živiš. I ti, i Volođa, i taj dosadni Bikov. Ponekad mislim da ste svi vi jako ograničeni ljudi. Vi jednostavno niste u stanju da postavite pitanje ‘zašto’?“ Ponovo je popila nekoliko gutljaja. „Znaš, nedavno sam se upoznala s jednim učiteljem iz škole.

On uči decu strašnim stvarima. On ih uči da je mnogo interesantnije raditi nego zabavljati se. I — deca mu veruju. Da li shvataš? Pa to je strašno! Ja sam razgovarala sa njegovim učenicima. Učinilo mi se da me oni preziru. Zašto? Zbog toga što hoću da proživim svoj jedini život onako kako ja to hoću? Zbog toga što želim da uživam u stvarima koje volim?“

Dauge je odlično zamislio taj razgovor Marije Jurkovske s petnaestogodišnjim dečacima i devojčicama iz rejonske škole. Kako da to shvatiš, pomislio je. Kako možeš da shvatiš, mislio je on, kako nedeljama i mesecima udaraš glavom o zid, ispisuješ gomile papira i desetine kilometara prelaziš po kabinetu ili pustinji i stalno ti se pri tome čini da rešenja nema, i da si ti običan glupi crv, i ti čak više ne veruješ da to mora tako, a onda nastupa onaj divan trenutak kad na kraju otkrivaš kapijicu u zidu, i još jedan zid ostaje za tobom, i ti si ponovo bog, i vasiona ti je ponovo na dlanu. Uostalom, to čak ne mora ni da se shvati.

To treba osetiti. Rekao je:

„Oni takođe hoće da prožive svoj život onako kako to žele. A vi hoćete dve različite stvari.“

Resko mu se usprotivila:

„A šta ako sam u pravu ja?“

„Ne“, reče Dauge. „U pravu su oni. Oni ne postavijaju pitanje ‘zašto’?“

„A možda oni jednostavno nisu u stanju da široko misle?“

Dauge se osmehnu. Šta ti znaš o širini misii, pomisli on.

„Ti piješ hladnu vodu kad je vrućina“, reče on strpljivo, „i ne pitaš ‘zašto’.

Jednostavno piješ, i osećaš se dobro…“

Prekinula ga je:

„Da, meni je dobro. I dajte mi da pijem moju hladnu vodu, a oni neka piju svoju!“

„Neka“, mirno se složi Dauge. On sa čuđenjem i radošću oseti da njegova nepodnošljiva tuga lagano nestaje. „Mi i nismo govorili o tome. Tebe interesuje ko je u pravu. Dobro. Čovek — on više nije životinja. Priroda mu je dala razum.

A razum neizbežno mora da se razvija. A ti gasiš, uništavaš u sebi razum.

Namerno ga uništavaš. Ti si tome posvetiila ceo svoj život. A postoji još mnogo ljudi na Planeti koji uništavaju svoj razum. Oni se zovu malograđani.“

„Hvala.“

„Nisam hteo da te uvredim“, reče Dauge. „Ali, meni se učinilo da ti hoćeš da vređaš nas. Širina pogleda… Kakvu vi možete imati širinu pogleda?“

Ispila je do kraja svoju čašu.

„Ti danas lepo govoriš“, primetila je zlobno se smeškajući. „Sve tako divno objašnjavaš. Budi onda dobar, pa mi, molim te, objasni još jednu stvar. Ceo život si radio. Ceo život si razvijao svoj razum, preletao si preko običnih zemaljskih zadovoljstava.“

„Nikad nisam preskakao preko običnih ovozemaljskih zadovoljstava“, reče Dauge.

„Ja sam čak bio i danguba.“

„Nećemo se svađati“, reče ona. „Po mome mišljenju, preletao si. A ja sam celog života uništavala svoj razum. Ja sam se celog života bavila time što sam gajila svoje instinkte. A ko je od nas sada srećniji?“

„Razume se, ja“, reče Dauge. Ona ga veselo pogleda i nasmeja se.

„Ne“, reče. „Ja. U najgorem slučaju — oboje smo nesrećni. Netalentovana kukavica

— tako me, ukoliko se ne varam, zove Volođa? — ili trudoljubivi mrav — kraj je isti: starost, usamljenost, praznina. Ja ništa nisam dobila, a ti si sve izgubio. U čemu je razlika?“

„Pitaj Grišu Bikova“, mirno reče Dauge.