Tahmasib

Košulja mu je bila raskopčana. U holu se čuo žamor i šuštanje novina. Na velikom ekranu, koji je zauzimao pola zida, prikazivan je nekakav film: nekoliko ljudi je, zavaljeno u fotelje, posmatralo film, držeći kraj ušiju kutijice fonodemonstratora. Debeli stranac istočnjačkog tipa muvao se kraj bifea-automata.

Kraj ulaza u bar Dauge se najednom zaustavi.

„Da svratimo i popijemo nešto, imenjače“, reče. Griša ga pogleda začuđeno i sa žaljenjem.

„Zašto, čika-Griša?“ upita. „Zašto? Ne treba.“

„Misliš da ne treba?“ zamišljeno upita Dauge.

„Razume se da ne treba. Ničemu ne vodi, časna reč.“ Dauge ga pogleda iskrvivši glavu.

„Da možda ne zamišljaš“, ljutito reče, „da sam se opustio zbog toga što nisam pošao sa njima? Pa šta, zar ne mogu da živim i bez tih tajanstvenih bezdana i prostora? Izvini, golubiću! Baš me briga za sva ta prostranstva! Ali, evo šta: ostao sam sam… Razumeš? Sam! Prvi put u životu ‘sam’!“

Griša se nelagodno osvrnu. Debeli stranac ih je posmatrao. Dauge je govorio tiho, ali se Griši činilo da ih čuje ceo hol.

„Zašto sam ostao sam? Zbog čega? Zašto su baš mene… zašto baš ja moram da budem sam? Jer, ja nisam najstariji, imenjače. Mihailo je stariji, a i tvoj otac takođe…“

„Čika Miša je takođe krenuo na poslednji let“, zbunjeno napomenu Griša.

„Da“, složio se Dauge. „Naš Miša je ostareo… No, odemo, popićemo nešto.“

Ušli su u bar. U baru nije bilo nikoga, samo je za stolom kraj prozora sedela jedna lepa žena. Sedela je nad praznom čašom naslonivši podbradak na isprepletene prste i kroz prozor gledala na betonsku pistu aerodroma.

Dauge se odjednom zaustavi i teško nasloni na najbliži stočić. Nije je video dvadeset godina, ali je odmah prepoznao. Grlo mu se osušilo i steglo.

„Šta vam je, čika-Griša?“ uznemireno ga upita Bikov mlađi.

Dauge se ispravi.

„Ovo je moja žena“, mirno reče. „Idemo.“

Kakva sad još žena, sa strahom pomisli Griša.

„Možda će biti bolje da vas pričekam u kolima“, upita.

„Gluposti, gluposti“, reče Dauge. „Da joj priđemo.“

Priđoše stočiću kraj prozora.

„Zdravo, Maša“, reče Dauge.

Žena podiže glavu. Oči joj se raširiše. Lagano se zavali na naslon stolice.

„Ti… nisi odleteo?“ reče ona.

„Nisam.“

„Poći ćeš kasnije?“

„Ne. Ostajem ovde.“

Nastavila je da ga posmatra široko otvorenih očiju. Trepavice su joj bile jako našminkane. Pod očima se videla mreža borica. A koža na njenom, nekada glatkom, vratu bila je opuštena.

„Šta to znači — ostaješ?“ nepoverljivo ga upita. On se uhvati za naslon stolice.

„Možemo li da sednemo?“ upita. „Ovo je Griša Bikov. Sin Bikova.“

Tada se ona nasmeši Griši onim naviknutim, obećavajućim, zanosnim osmehom, koji je Dauge toliko mrzeo.

„Drago mi je“, reče. „Sedite, momci.“

Griša i Dauge sedoše.

„Ja sam Marija Sergejevna“, reče ona razgledajući Grišu. „Ja sam sestra Vladimlra Sergejeviča Jurkovskog.“

Griša spusti oči i nakloni se.

„Poznajem vašeg oca“, nastavila je. Prestala je da se smeška. „Ja sam mu obavezna za mnogo šta, Grigorije… Aleksejeviču…“

Griša je ćutao. Osećao se nelagodno. Ništa nije shvatao. Dauge reče napregnutim glasom:

„Šta ćeš da piješ, Maša?“

„Džejm“, odgovori ona, osmehujući se svojim zanosnim osmejkom.

„To je sigurno jako?“ upita Dauge. „Uostalom, svejedno. Griša, molim te, donesi dva džejma.“

Posmatrao je. Gledao je njene glatke, pocrnele ruke, razgolićena, takođe pocrnela ramena, laku, svetlu haljinu sa jedva nešto dubljim izrezom nego što je voleo. Ona se odlično sačuvala za svoje godine, a kosa joj je bila ista kao i nekada — bronzane boje, bez ijedne sede dlake; teška, duga, bila je upletena u kiku i zavijena u punđu kakvu više niko ne nosi. Nasmešio se, lagano otkopčao mantil i skinuo topli šlem sa glave.

Njeno lice se trglo kad je ugledala njegovu golu glavu sa retkom sedom kosom kraj ušiju. On se na to ponovo nasmešio.

„No, kao što vidiš, susreli smo se“, rekao je. „A šta ćeš ti ovde? Čekaš

nekoga?“

„Ne“, odgovori ona. „Nikoga ne čekam.“ Pogledala je kroz prozor, i on je najednom shvatio. „Ispraćala si“, tiho je rekao.

Klimnula je glavom.

„Koga? Nije moguće — nas?“

„Da.“

Srce prestade da mu kuca.

„Mene?“ upitao je tiho. Uto je prišao Griša i stavio na sto dve zamagljene ledene čaše.

„Ne“, odgovori ona.

„Volođu?“ upitao je sa gorčinom.

„Da.“

Griša se tiho udalji.

„Kakav mio dečak“, reče ona. „Koliko mu je godina?“

„Osamnaest.“

„Zar osamnaest? Interesantno! Znaš, on uopšte ne liči na Bikova. Čak nije ni riđ.“

„Da, vreme prolazi“, reče Dauge. „Čak ni ja više ne letim.“

„Zašto?“ ravnodušno ga upita.

„Zdravlje.“

Brzo je bacila pogled na njega.

„Da, ne izgledaš baš najbolje. Reci…“ ona je poćutala. „I Bikov će sigurno uskoro prestati da leti?“

„Šta?“ upita je on začuđeno.

„Ne volim kad Volođa odlazi na let bez Bikova“, rekla je ona gledajući kroz prozor. Ponovo je poćutala. „Mnogo se bojim za njega. Ti ga bar dobro poznaješ.“

„A kakve veze sa tim ima Bikov?“ upita je Dauge zlobno.

„Sa Bikovom je sigurno“, odgovori ona jednostavno. „No, a kako stoje tvoje stvari, Grigorije? Nekako mi je to čudno — da ti više ne letiš.“

„Radiću u institutu“, odgovori Dauge.