Tahmasib

Jurkovski ponovo prestade da lupa svojom mašinom. „Uznemiravaju me naučnici na Saturnu“, zabrinuto reče.

„Aha“, začu se iza novina.

„Zamisli samo, oni sve do sada ne mogu da se razrade i da počnu da izvršavaju program rada.“

„Aha…“

Jurkovski ljutito reče:

„Ne uobražavaj, molim te, da se uznemiravam zbog tog programa zato što je on moj…“

„Ja to i ne uobražavam.“

„Mislim da ću morati da ih razdrmam“, reče Jurkovski.

„No, u dobar čas“, reče Bikov i prevrte stranicu novina.

Jura je osetio da ceo taj razgovor — i čudnovata nervoza Jurkovskog i ravnodušnost Bikova — ima nekakav drugi smisao. Ličilo je na to da su neshvatljiva ovlašćenja generalnog inspektora ipak imala svoje granice. I da su i Bikov i Jurkovski odlično znali te granice. Jurkovski reče:

„Ali zar već nije vreme za ručak? Kadete, da li biste mogli da nam u vakuumu skuvate ručak?“

Bikov ustade i spusti novine.

„Ne smetaj mu da radi.“

„Ali, ja hoću da jedem!“ reče Jurkovski.

„Strpi se malo“, reče Bikov.

MARS: RACIJA

U četiri izjutra Feliks Ripkin reče: „Vreme je, i svi počeše da se spremaju.“

Napolju je bilo minus osamdeset i tri stepena Celzijusova. Jura je navukao na noge dva para čarapa od paperja, koje mu je dala Nataša, teške krznene pantalone, koje mu je dao Mati, preko pantalona je navukao akumulatorski pojas i onda se uvukao u bundu. Feliksovi tragači, neispavani i namrgođeni, brzo su pili vrelu kafu. Nataša je trčala u kuhinju, donosila sendviče, kafu i termose. Neko je zatražio buljon. Nataša je otrčala u kuhinju i donela buljon. Ripkin i Žilin su čučali u uglu sobe nad otvorenim pljosnatim sandukom, iz koga su virili bleštavi krajevi raketnih granata. Raketne puške je na Topli Sirt doneo Jurkovski. Mati je poslednji put proveravao elektrogrejač vindjakne koja je bila predviđena za Juru.

Tragači popiše kafu i ćutke pođoše ka izlazu, gde skoro već automatskim pokretima navukoše na lica maske za kiseonik. Feliks i Žilin podigoše sanduk sa granatama i takođe pođoše ka izlazu.

„Jura, jesi li spreman?“ upita Žilin.

„Odmah, odmah“, odgovori Jura.

Mati mu pomože da navuče vindjaknu.

„A sad, juri na ulicu“, reče. „Inače ćeš se preznojiti.“

Jura navuče rukavice i potrča za Žilinom.

Napolju je bilo sasvim mračno. Jura je prešao preko teritorije opservatorije i spustio se ka tenku. Ovde se u pomrčini čuo tih razgovor, čulo se lupkanje metala o metal. Jura nalete na nekoga. Iz pomrčine mu neko posavetova da navuče naočare. Jura, pak, tom nekome posavetova da ne stoji nasred puta.

„Vidi čudaka“, rekoše iz pomrčine. „Navuci toplotne naočare.“

Jura se seti infracrvenih naočara i namače ih na oči. Mnogo bolje nije video, ali je zato počeo da nazire siluete ljudi i širok zadnji deo tenka, koji je bio zagrejan atomskim reaktorom. U tenk su tovareni sanduci s municijom. Najpre, Jura poče da dodaje, ali onda se seti da se može desiti da u tenku ne bude mesta za njega i da bi ga u tom slučaju ostavili na opservatoriji. Tiho priđe tenku i pope se na njega. Tamo su dva čoveka u kapuljačama navučenim do samog nosa prihvatali sanduke.

„Koga to nosi vrag?“ dobroćudno upita jedan od njih.

„Ja sam“, odgovori Jura.

„A, prestonička zverka“, reče drugi. „Uvlači se u tenk, guraj sanduke pod sedišta.“

‘Prestoničkom zverkom’ su Juru nazvali mesni varioci, kojima je on dan pre toga pomogao da opreme tenkove držačima za raketno oružje, pri čemu im je prikazao najnovije metode zavarivanja u razređenoj atmosferi.

U unutrašnjosti tenka je bilo isto tako osamdeset i tri stepena ispod nule i zbog toga toplotne naočari nisu mnogo pomagale. Jura je s entuzijazmom vukao sanduke po metalnom dnu tenka i pipajući gurao ih pod sedište, stalno se udarajući o nekakve uglove i izbočine. Zatim više nije imao šta da vuče. Preko visokih ivica tenka su se prebacivali ćutljivi tragači i počeli da sedaju na sedišta lupajući svojim karabinima. Juri su nekoliko puta nagazili na noge, a neko mu je nabacio i kapuljaču na oči. U prednjem delu tenka začula se odvratna škripa — prema svemu, to je Feliks probao držač za oružje. Posle toga neko je rekao:

„Idu.“

Jura oprezno izdiže glavu iznad ivice tenka. Ugledao je sivi zid opservatorije i svetlosti reflektora, koje su klizile po osmatračnici. To su bila tri tenka centralne grupe. Feliksov glas je poluglasno rekao:

„Malinjin?“

„Ja“, javio se tragač koji je sedeo pored Jure.

„Petrovski?“

„Ovde!“

„Homeriki?“

Kad je završio prozivku (imena Jure i Žilina zbog nečega nisu bila prozvana), Feliks reče:

„Idemo.“

Peščani tenk Mimikrodon poče da urla svojim motorima, trže se i krete uzbrdo.

Jura pogleda iznad sebe. Zvezde se nisu videle — podigao se oblak prašine. Nije imao šta da gleda. Tenk se užasno truckao. Jura je svaki čas padao sa svog sedišta udarajući se o oštre uglove. Najzad ga tragač koji je sedeo kraj njega upita: „Zašto stalno skačeš?“

„Odakle znam“, ljutito reče Jura.