Tahmasib

Na uzvišenju je, na dva koraka iza Jure, za pultom računske mašine sedeo Mihailo Antonovič i pisao svoje memoare. Znoj je lio niz njegovo lice. Jura je znao da je Mihaila Antonoviča da piše memoare nateralo arhivsko odeljenje Međunarodne uprave kosmičkog saobraćaja. Mihailo Antonovič je pisao i škripao perom, dizao oči ka tavanici, nešto brojao na prste i s vremena na vreme otpočinjao da peva vesele pesmice. On je bio dobričina kakvih je bilo malo na svetu. Još prvog dana poklonio je Juri tablu čokolade i zamolio ga da pročita prvi deo memoara koji je već napisao. Kritiku otvorene mladosti je primio suviše k srcu, ali od tada je počeo da smatra Juru za neprikosnoveni autoritet u oblasti memoarske literature.

„Slusaj, Jura,“, uzviknu on. „Slušaj i ti, Vanja!“

„Slušamo, Mihailo Antonoviču“, spremno reče Jura.

Mihailo Antonovič se nakašlja i poče da čita:

„Sa kapetanom Stepanom Afanasjevičem Varšavskim prvi put sam se sreo na sunčanim i azurnim obalama Tahitija. Jarke zvezde su sijale nad beskonačnim Velikim, ili Tihim okeanom. Prišao mi je i zamolio me da pripali cigaretu. Nažalost, ja nisam pušio, ali nam to nije smetalo da počnemo da razgovaramo i saznamo dosta jedan o drugome. Stepan Afanasjevič je na mene ostavio najpovoljniji utisak. To je bio odista divan čovek. On je bio dobar, pametan, sa širokim vidicima. Čudio sam se širini njegovih znanja. Nežnost kojom se odnosio prema ljudima ponekad mi je izgledala neobična…“

„Može“, reče Žilin kad je Mihailo Antonovič zaćutao i snebivljivo ih pogledao.

„Ja sam ovde samo pokušao da dam portret tog divnog čoveka“, reče Mihailo Antonovič s izrazom čoveka koji se zbog nečega pravdao.

„Da, može“, ponovi Žilin pažljivo prateći rad ekrana. „Kako ste ono rekli: ‘Nad sunčanim i azurnim obalama sijale su jarke zvezde?’ Veoma sveže.“

„Gde? Gde?“ trže se Mihailo Antonovič. „No, to je jednostavno opis, Vanja. Ne treba se tako šaliti…“

Jura je napregnuto mislio za šta bi mogao da se zakači. Hteo je da održi svoj renome autoriteta za memoarsku literaturu.

„Ja sam i ranije čitao vaš rukopis, Mihailo Antonoviču“, reče na kraju. „Sada se neću doticati literarne strane. Ali zašto su kod vas svi ljudi uvek divni? Ne, oni su odista, sigurno i bili divni, dobri ljudi, ali kod vas ih je potpuno nemoguće razlikovati jednog od drugog.“

„Što je tačno, tačno je“, reče Žilin. „Ako nikog drugog ne bih mogao, kapetana Varšavskog bih mogao da raspoznam među hiljadu ljudi. Kako se on ono izražavao?

‘Džabalebaroši, dinosaurusi, bitange jedne obične.“

„Ne, izvini, Vanja“, dostojanstveno reče Mihailo Antonovič. „Preda mnom nije govorio ništa što bi ličilo na to. To je bio ljubazan i kulturan čovek.“

„Recite, Mihailo Antonoviču“, reče Žilin“, a šta će biti napisano o meni?“

Mihailo Antonovič se zbuni. Žilin se okrete prema njemu i poče s interesovanjem da ga posmatra.

„Ja se, Vanja, nisam ni spremao“, Mihailo Antonovič živnu. „A to je divna misao, momci! Napisaću poglavlje i o ovom letu. To će biti završna glava. Tako ću je i nazvati: Moj poslednji let. Ne ‘moj’ — to je nekako neskromno. Jednostavno: Poslednji let. I opisaću to kako mi sada letimo zajedno, i Aljoša, i Volođa i vi, momci. Da, to je odlična ideja — Poslednji let.“

I Mihailo Antonovič se ponovo vrati svojim memoarima.

Pošto je uspešno završio doterivanje nedubliranog fazociklera, Žilin je pozvao Juru da siđe u mašinsko odeljenje broda, u bazu fotoreaktora.

U bazi fotoreaktora je bilo hladno i neudobno. Žilin odmah otpoče svoj check-up Provera; prim. prev. Jura je lagano išao za njim, gurnuvši ruke duboko u džepove, trudeći se da ne dotiče površine, koje su bile pokrivene injem.

„Ipak je sve to odlično“, reče zavidljivo.

„Šta to?“ upita Žilin.

On je sa bukom podizao i ponovo spuštao nekakve poklopce, pomerao poluprozračne pokrivače, iza kojih se videla prava gužva štampanih shema, uključivao male ekrane, na kojima su se odmah pojavljivale svetle tačke impulsa, koje su skakale po koordinatnom sistemu, spuštao vešte prste u nešto komplikovano, višebojno, i sve je to radio tako lako, ne razmišljajući, da je Jura dobio želju da odmah promeni struku da bi isto tako komandovao gigantskim organizmom fotonskog čuda, koje je zadivljavalo čak i najmaštovitiju uobrazilju.

„Počinjem da vam zavidim“, reče Jura.

Žilin se nasmeja.

„Odista“, reče Jura. „Ne znam, za vas je to već verovatno svakodnevno, obično, verovatno vam je već i dojadilo, ali je sve to zajedno ipak divno. Ja volim kad je kraj velikog i komplikovanog mehanizma — samo jedan jedini čovek… naredbodavac. To je divno, kad je čovek — naredbodavac.“

Žilin nečim škljocnu i na neravnom, sivom zidu se istovremeno osvetli šest ekrana.

„Čovek je već odavno takav naredbodavac“, reče on pažljivo razgledajući ekrane.

„Vi se sigurno ponosite, što ste takav…“

Žilin isključi ekrane.

„Recimo“, reče on. „Radujem se, ponosim se, i tako dalje.“ Krenuo je dalje kraj pultova pokrivenih injem. „Ja sam, Juročka, već punih deset godina ovakav naredbodavac“, reče s nekom čudnovatom intonacijom.