Tahmasib

„Da“, baršunastim, snažnim glasom odgovori čovek s dugim licem. „Ko vam je potreban, mladiću?“

Pa to je Jurkovski, seti se Jura. Planetolog sa Venere. O njima je snimljen film…“Ja… ja ne znam…“ progovori on. „Znate, ja moram da stignem na Reju… Danas mi je jedan drug…“

„Prezime?“ upita Bikov.

„Čije?“ nije shvatio Jura.

„Vaše prezime!“

„Borodin… Jurije Mihajlovič Borodin.“

„Specijalnost?“

„Vakuum-varilac.“

„Isprave.“

Drugi put za poslednja dva časa (i uopšte u životu) Jura je zavukao ruku u džep da izvuče isprave. Bikov ga je posmatrao, procenjujući ga. Jurkovski je lenjo uzeo flašu i napunio čašu vinom.

„Evo, izvolite“, reče Jura. Stavio je na sto preporuku i povukao se za nekoliko koračaji unazad.

Bikov izvadi iz džepa sakoa ogromne, staromodne naočare i, stavivši ih na nos, pažljivo pročita dokument. Zatim ga predade Jurkovskom.

„Kako se desilo da ste zaostali od svoje grupe?“ resko ga upita.

„Ja… Znate, zbog porodičnih prilika…“

„Detaljnije, mladiću“, zabruja Jurkovski. On je čitao preporuku držeći je u ispruženoj ruci i pijući vino iz čaše.

„Znate, iznenada mi se razbolela mama“, rekao je Jura. „Napad slepog creva.

Znate, nikako nisam mogao da otputujem. Brat mi je u ekspediciji… Otac je na polu… Ja nisam mogao…“

„Da li vaša mama zna da ste dobrovoljac za kosmos?“ upita Bikov.

„Da, razume se.“

„Je li pristala?“

„Da…“

„Imate li verenicu?“

Jura odmahnu glavom. Jurkovski pažljivo savi preporuku i stavi je na ivicu stola.

„Recite, mladiću“, upita on „a zašto vas… nisu zamenili?“

Jura pocrvene.

„Ja sam molio“, odgovorio je tiho. „I svi su mislili da ću uspeti da stignem.

Zakasnio sam samo za jedan dan.“

Zavladala je tišina i začulo se kako na Bulevaru prijateljstva urlaju ‘varjaški gosti’. Ili neka nesreća ili neka radost. Možda kod starog Džojsa.

„Da li imate… hm… poznanike u Mirza-Čarleu?“ oprezno upita Jurkovski.

„Ne“, odgovori Jura. „Tek sam danas stigao. Samo što sam se upoznao u kafeu s jednim drugom. Ivan se zove, i on…“

„A kome ste se obraćali?“

„Dežurnom za putničke letove i službenici na recepciji hotela.“

Bikov i Jurkovski se zgledaše. Juri se učini da je Jurkovski odrečno odmahnuo glavom.

„No, to još nije strašno“, progunđa Bikov.

Jurkovski neočekivano resko reče:

„Uopšte ne shvatam zašto nam je potreban putnik.“ Bikov je razmišljao.

„Časna reč, nikome neću smetati“, ubedljivo reče Jura. „I spreman sam na sve.“

„Spreman čak i da lepo umre“, progunđa Bikov.

Jura se ujede za usnu. Loše stvoje stvari, mislio je. Oh, loše, i te kako loše…

„Ja moram da stignem na Reja“, reče on. Najednom je potpuno jasno shvatio da je to njegova poslednja šansa i da uopšte ne treba da računa na sutrašnji razgovor sa zamenikom načelnika raketodroma.

„Hm? „učini Bikov i pogleda Jurkovskog. Jurkovski sleže ramenima i podigavši čašu, poče kroz nju da posmatra sijalicu. Tada Bikov ustade od stola. Jura se čak povuče za nekoliko koračaja, toliko mu se Bikov učini ogromnim — i vukući po podu domaće papuče, krete prema uglu, gde je, prebačena preko stolice, visila njegova kožna vindjakna. Zatim iz džepa izvuče blistavu kutiju radiofona. Jura ga je, prestavši da diše, gledao u leđa.

„Šarl?“ upita Bikov. Pritiskao je na uvo elastičnu žicu s metalnom kuglicom na kraju. „Ovde Bikov. Da li se registar Tahmasiba još uvek nalazi kod tebe? Upiši u sastav posade specijalnog leta broj 17… Da, uzimamo sa sobom stažistu… Da, načelnik ekspedicije nema ništa protiv.“ (Jurkovski se pri tome namršti, ali ništa ne reče.) „Šta? Sada.“ Bikov se okrete prema Juri, pruži ruku i poče nestrpljivo da pucketa prstima. Jura se baci prema stolu, dohvati preporuku i strpa mu je u ruku. „Sada… Da… Od kolektiva Fabrike metalokonstrukcija u Vjazmi. Bože moj, Šarl, to već nisu tvoje stvari! Na kraju krajeva, to je specijalni let!… Da, dajem podatke: Borodin, Jurije Mihajlovič… Osamnaest godina. Da, tačno osamnaest. Vakuum-varilac… Stažista… Upisan u spisak posade mojim naređenjem od jučerašnjeg dana. Molim te, Šarl, odmah za njega pripremi dokumenta. Ne, neće on, sam ću doći po njih… Sutra izjutra.

Doviđenja, Šarl, hvala ti.“

Bikov zamota gajtan i vrati radiofon u džep.

„To je nezakonito, Aleksej“, tiho reče Jurkovski. Bikov se vrati stolu i sede.

„Kad bi ti znao, Vladimire“, reče on, „bez koliko zakona ja moram da se snalazim u kosmosu. I bez koliko zakona ćemo morati da se snalazimo na ovom letu.“

„Stažisto, možete da sednete“, reče Juri. Jura brzo i neudobno sede na stolicu.

Bikov podiže telefonsku slušalicu. „Žiline, dođi do mene.“ Spusti slušalicu.

„Uzmite vaše isprave, stažisto. Potčinjeni ste lično meni. Vaše obaveze će vam objasniti inženjer Žilin, koji će sada doći.“

„Aleksej“, veličanstveno reče Jurkovski „naš… hm… kadet još ne zna sa kim ima posla.“

„Ne, znam“, reče Jura. „Odmah sam vas prepoznao.“

„O!“ začudi se Jurkovski. „Nas je još moguće i prepoznati?“

Jura ne uspe da odgovori. Vrata se otvoriše i na pragu se pojavi Ivan u svojoj kariranoj košulji.