Tahmasib

„Iskrivljene cevi“, ironično će Mati.

„Svejedno, momci, tim zabavama je došao kraj“, reče Nataša. Svi je pogledaše.

„Razgovarala sam sa Sirtom. Danas su pijavice napale grupu Azizbekova, geologe, nas i deo novog gradilišta. I sve usred bela dana.“

„I sve zapadno i severno od Sirta“, reče Sergej.

„Da, to je tačno“, reče Nataša, „toga se nisam ni setila. No, bilo kako bilo, odlučeno je da se izvrši hajka na njih.“

„To je dobro“, reče Penjkov. „Najzad.“

„Sutra ujutru će se održati savetovanje, pozivaju načelnike svih grupa. Ja ću poći, a ti ćeš ostati kao moj zamenik, Serjoža. Da, još nešto. Danas nećemo osmatrati, momci. Stiglo je naređenje da se obustavljaju svi noćni radovi.“

Penjkov prestade da žvaće i tužno pogleda Natašu. Mati reče:

„A meni je svejedno. Kamera mi je ionako otišla do đavola. A Penjkovu će ceo plan otići do đavola ako propusti barem i jednu noć.“

„Znam“, odgovori Nataša. „Kod svih će program radova otići do đavola.“

„A možda bih ipak mogao tiho“, reče Penjkov. „Da niko ne primeti.“

Nataša odmahnu glavom.

„Neću ni da čujem“, reče. „A možda…“ poče Penjkov, a Mati mu ponovo ispod stola stade na nogu.

Penjkov pomisli: I tačno je, zašto badava reči da trošim. Svejedno ćemo svi na osmatranje.

„Koji je danas dan?“ upita Sergej. On je mislio na dan u dekadi.

„Osmi“, reče Mati. Nataša pocrvene i poče svima redom da gleda u oči.

„Nešto Ripkina odavno nema“, reče Sergej sipajući sebi kafu.

„Da, stvarno“, značajno reče Penjkov.

„A već je kasno“, dodade Mati. „Već je skoro ponoć, a njega još uvek nema.“

„O!“ reče Sergej i podiže prst. U hodniku se začulo škljocanje ulaznog otvora.

„To je on!“ svečanim šapatom objavi Sergej.

„Pravi ste čudaci, odista čudaci!“ reče Nataša i zbunjeno se osmehnu.

„Ne dirajte nam Natašu“, naredi Serjoža. „Ne smete da joj se podsmevate.“

„Sada će nam doći on i počeće da nam se podsmeva“, reče Penjkov.

Neko zakuca na vrata trpezarije. Sergej, Mati i Penjkov istovremeno staviše prst na usta i značajno pogledaše Natašu.

„No, šta vam je?“ šapatom reče Nataša. „Neka odgovori neko…“

Mati, Sergej i Penjkov istovremeno počeše da odmahuju glavom.

„Uđite!“ očajnim glasom reče Nataša.

Uđe Ripkin, kao i uvek uredan i veseo, u čistom kombinezonu i snežno beloj košulji sa raskopčanom kragnom, pažljivo izbrijan. Njegovo lice, kao i lica svih tragača, ostavljalo je čudan utisak: pocrneli obrazi i čelo, a beli krugovi oko očiju i beo donji deo lica, tamo gde kožu pokrivaju naočari i maska za kiseonik.

„Primate li me?“ tiho upita on. On je uvek govorio jako tiho.

„Sedite, Felikse“, pozva ga Nataša.

„Hoćeš li da večeraš?“ upita Mati.

„Hvala“, odgovori Ripkin. „Bolje šolju kafe.“

„Nešto si danas zakasnio“, reče otvoreni Penjkov sipajući mu kafu. Sergej na to napravi užasan izraz lica, a Mati pod stolom lupi Penjkova nogom u cevanicu.

Ripkin mirno uze kafu.

„Došao sam pre pola sata“, reče on, „i obišao sam oko zgrade. Vidim, i kod vas je danas bila pijavica.“

„Danas je tu bilo pravo bojište“, reče Nataša.

„Da“, reče Ripkin. „Video sam rupu u paviljonu.“

„Naši karabini su neispravni, svima su im cevi iskrivljene“, objasni Mati.

Ripkin poče da se smeje. Imao je sitne, ravne, bele zube.

„A da li si ti imao prilike da pogodiš bar jednu pijavicu?“ upita Sergej.

„Najverovatnije ne“, reče Feliks. „Njih je veoma teško pogoditi.“

„To i sam znam“, progunđa Penjkov.

Nataša je, spustivši pogled, prstima drobila hleb.

„Danas su kod Azizbekova ubili jednu“, reče Ripkin.

„Odista?“ zabezeknu se Penjkov. „Ko?“

Ripkin se ponovo nasmeja.

„U stvari niko“, reče. Bacio je pogled na Natašu. „Interesantna stvar — otkačio se kran ekskavatora i prignječio je. Sigurno je neko pogodio iz puške u sajlu.“

„To je bio pucanj“, reče Sergej.

„To umemo i mi“, reče Mati. „U trku, sa trideset koračaja, pravo u lampu nad vratima.“

„Znate li momci“, reče Sergej, „imam utisak da svi karabini na Marsu imaju iskrivljene cevi.“

„Ne“, reče Feliks. „Posle toga su konstatovali da je pijavicu kod Azizbekova pogodilo najmanje šest metaka.“

„Eh, uskoro će biti hajka“, reče Penjkov, „tada ćemo im već pokazati u kom grmu leži zec.“

„A ja se toj racij i uopšte ne radujem“, reče Mati. „Oduvek je kod nas tako: tras, bum, tras, poubijaju se sve životinje, a onda počinju da se stvaraju nacionalni parkovi.“

„Šta ti je?“ reče Sergej. „Pa one samo smetaju.“

„Nama odista sve smeta“, reče Mati. „Kiseonika je malo — smeta nam, kiseonika mnogo — smeta nam, šume mnogo — smeta nam, seci šumu… Ko smo mi na kraju krajeva kad nam sve smeta? Da ti salata nije bila loša?“ zamišljeno upita Penjkov. „Ako je to, sam si je pravio…“

„Ne žuri, ne žuri, Penjkove“, reče Sergej. „On jednostavno hoće da otpočne zajednički razgovor. Da se Nataša iskaže.“

Feliks pažljivo pogleda Sergeja. Imao je ogromne, svetle oči i retko ih je kada zatvarao. Mati se osmehnu.

„A možda one nama uopšte ne smetaju“, reče on, „već mi jednostavno smetamo njima…“

„A?“ progunđa Penjkov.