Srce zime

Razmišljanje o mirenju s njim navodilo ju je da zaboravi da pokreće mišiće, tako da je probala da se usmeri na svađu, na planiranje. Mada joj je hladnoća zatupljivala misli. Počela je da gubi nit, i morala bi da trese glavom i krene iznova. Rolanovo gunđanje da bude mirna je pomagalo, na njegov glas je mogla da se usredsredi, da ostane budna. Čak i udarci po stražnjici koji bi usledili bili su od pomoći, koliko god mrzela da prizna tu činjenicu; svaki je bio šok koji ju je trgao i razbudio. Nakon nekog vremena počela je da se izdiže više i da se uvija dok gotovo ne bi pala, izazivajući tako grube udarce. Bilo šta da ostane budna. Nije znala da kaže koliko je vremena prošlo, ali je to uvijanje i okretanje slabilo, sve dok Rolan nije prestao da gunđa i da je udara. Svetlosti, htela je da čovek udara po njoj kao po bubnju!

Zašto bih, pod Svetlošću, htela tako nešto?, razmišljala je tupo, i zamagljenim kutkom uma shvatila da je bitka izgubljena. Noč je delovala mračnije nego što je trebalo da bude. Nije mogla da razazna čak ni odsjaj mesečine na snegu. Mogla je da oseti kako klizi, sve brže i brže, ka dubljem mraku. Cvileči u sebi, potonula je u obamrlost.

Došli su snovi. Sedela je Perinu u krilu, a on ju je tako čvrsto stezao da je jedva mogla da se mrda, i bili su ispred velike vatre koja je plamsala u širokom kamenom kaminu. Kovrdžava brada joj je grebala obraze dok joj je gotovo bolno grickao uvo. Iznenada je kroz sobu dunuo jak vetar, ugasivši vatru u kaminu kao da je plamen sveče. A Perin se pretvorio u dim koji je nestao s vetrom. Sama u gorkoj pomrčini, borila se s vetrom, ali ju je on prevrnuo i kotrljao dok nije bila toliko smućena da nije razlikovala šta je gore, a šta dole. Sama i beskrajno se kotrljajući u ledenom mraku, znala je da ga više nikada neće naći.

Trčala je preko smrznute zemlje, batrgajući od smeta do smeta, padajući, cimajući se da ustane da bi ponovo panično potrčala, gutajući vazduh toliko hladan da joj je rezao gušu kao komadići stakla. Ledenice su svetlucale na golim granama oko nje, a ledeni vetar je strujao kroz retku šumu. Perin je bio veoma ljut, i ona je morala da pobegne.

Premda, nije mogla da se seti same svađe, samo da je nekako gurnula svog prelepog vuka u pravi gnev, do one granice kada počinju da se bacaju stvari. Samo, Perin nije bacao stvari. Nameravao je da je prebaci preko kolena, kao što je uradio jednom, davno. Mada, zašto je bežala od toga? Tu bi ipak bilo pomirenja. I naravno, naterala bi ga da plati za poniženje. U svakom slučaju, pustila mu je malo krvi jednom ili dva puta kad je dobro naciljala činijom ili bokalom, mada joj to baš nije bila namera, a i znala je da je on nikada ne bi stvarno povredio. Ali je takođe znala da mora da beži, da nastavi da se kreće, ili će umreti.

Ako me uhvati, mislila je, barem će deo mene biti topao. I počela je da se smeje na tu pomisao, dok se mrtva bela zemlja vrtela oko nje, i ona je znala da će i sama uskoro biti mrtva.

Jeziva lomača je svetlela nad njom, ogromna gomila teških cepanica koje su pucketale od plamena. Bila je naga. I bilo joj je hladno, tako hladno. Bez obzira na to koliko je bila blizu vatre, kosti su joj se smrzavale, a meso bilo spremno da zadrhti pri najmanjem dašku. Približavala se i približavala. Toplina plamena je rasla dok je nije naterala da ustukne, ali je gorka hladnoća «stala zarobljena u njenoj koži. Bliže. O Svetlosti, bilo je vrelo, previše vrelo! Pa ipak i dalje hladno unutra. Bliže. Zavrištala je od opekotina, od bola u nagorelom tkivu, ali je i dalje bila ledena unutra. Bliže. Bliže, Umreće. Vrištala je, ali nije bilo ničeg osim tišine i hladnoće.

Bio je dan, ali su olovni oblaci prekrivali nebo. Gust sneg je neprekidno padao, mekani oblaci su se okretali na vetru koji je šumeo kroz drveće. Nije bio leden, ali je lizao ledenim jezicima. Bele ivice su se gomilale na granama dok ne bi postale dovoljno visoke da padnu od sopstvene težine i vetra, te je po tlu ispod još gušće padalo. Glad joj je nagrizala stomak tupim zubima. Veoma visok, koščat čovek s belom vunenom kapuljačom, koja mu je zaklanjala lice, pritiskao joj je nešto na usne - rub velike glinene šolje. Oči su mu bile zapanjujuće zelene, poput smaragda, i okružene naboranim ožiljcima. Klečao je na velikom smeđem vunenom ćebetu gde je ona ležala, a drugo ćebe, sa sivim prugama, skrivalo je njenu nagost. Ukus vrućeg čaja jako zaslađenog medom rasprštao joj se na jeziku, i ona je slabašno, obema rukama, posegla za čovekovim žilavim zglobom, za slučaj da pokuša da odmakne šolju. Zubi su joj cvokotali na tvrdom obodu šolje, ali je halapljivo gutala sirupastu tečnost koja se pušila.

„Ne prebrzo; ne smeš ništa da prospeš", krotko reče zelenooki. Krotkost je čudno zazvučala uz to ledeno lice; onda je šturo rekao: „Uvredili su tvoju čast. Ali ti si mokrozemka, tako da za tebe to, možda, ne važi."