Sin čovečji

Sa ove izbočine, u širokom luku prolazeći prostorom, ružičaste trake pružiše se sve do ogromne vodene kugle zelene boje. On sledi taj pokret. Postaje reka čistog osećaja, svetlosni zrak što se u cik-cak liniji spušta niz kontinentalnu kosinu. Ugleda more, ogromnog džina koji se nemirno meškolji u svojoj tesnoj postelji. Klej mu pada u zagrljaj. Oseća sve: težinu, zelenu boju, slanoću, uznemirenost, smirenost, toplinu, hladnoću. Tu su i talasi koji zapljuskuju prozirne plaže. Tu su i skrivene doline i vrhovi oštrih grebena. Tu je tama. Tu je blistavi sjaj. Tu je svetlo koje iskričavo treperi po telima polipa. Tu su stvorenja večite noći, bića iz košmarnih snova. Tu u dubini su i nekakva odbegla deca ljudskog roda, izmenjena, sakrivena, puna besa. Tu su uze koje vezuju svet. Tu su šavovi duše. Tu je i neko krilato biće koje leprša krilima po kraljevstvu svetlucavog peska. Tu su nekakve izdužene crne bodlje koje trepere na zelenkastim stenama. Tu su nekakve kandže što se pružaju prema uzdrhtalim vijugavim životinjicama. Usta. Zubi. Ogromne mase uzburkane vode. Krhke žuto-mrke ćelije nošene vodenom strujom. Balet planktona. Simfonija kitova. Težina. Težina. Težina. More se uznemireno komeša, ispitujući pridošlice. Ali, sve je sada na svom mestu. Oni koji vode poreklo iz mora, moraju se vratiti svom izvoru. Ruke uranjaju u okeanov kameni ležaj. Kontrola je ponovo uspostavljena. Tela lagano klize. Ah, da, da, da! More se podiže. Oni ga lagano, dostojanstveno i poverljivo dižu, prvo masu sačinjenu od tela riba, dok na kraju i more samo ne šikne u visinu, napuštajući tako svoje vekovno prebivalište. Oni ga drže visoko u vazduhu. Počinje da pada slana kiša. Nekoliko nestašnih životinjica iskočilo je iz ovog vodenog mlaza, inače sve drugo je uhvaćeno i postavljeno u ovaj novi položaj. Tečno sunce kupa vlažno i nečisto dno. Korenje Zemljine kože sada je izloženo pogledu. Glas mora pridružio se njihovoj pesmi, dajući joj mutne tonove i meku potmulost. Žuboravi zvuk truba zvuči veoma ljupko. Skupljači su radosni. Moć sinova čovečjih doživela je sjajnu i ubedljivu demonstraciju. Dodirom sa morem, jedan krug je završen. Sa donje strane ovog lebdećeg mora, pod uticajem gravitacije, izvijaju se vodeni mlazevi, ali se oni brzo vraćaju natrag, u more, jer remete harmoniju. More polako počinje da se spušta, dok se oni koji su ga podigli ekstatično okupljaju tačno u centru ispod ove lebdeće vodene mase: primaju more na svoja ramena, i polako ga vraćaju na mesto sa kog je privremeno odlutalo. Da li je ovim sve završeno? Ne. Ne. Ne još. More se lagano spušta.

Udaljeno mrmorenje njegovog tela čuje se sve slabije, sada je samo još u ehu. More se vraća u svoju postelju. Polako, polako, polako, sa celokupnom svojom sadržinom, sa svim bićima koja plivaju u njegovoj tami, sa potopljenim antikvitetima, sa tragovima mnogih nestalih morskih istraživača, i sa lađama koje čitavu mileniju leže pokrivene toplim muljem morskog dna. Sve što ovaj obred zahteva, izvršeno je. Oni koji su more podigli sada su ponovo slobodni da uzmu vlastite identitete i da nastave lične ekstaze. Isključuje se iz spoja kojem je bio potpuno pripadao. Čuje gromki zvuk olakšanja od mora koje se ponovo preliva preko vlastitih ivica i zapljuskuje obale sveta. Prekida svoje stanje mirovanja, spreman da konačno ostvari ono što je zbog ovog obreda do sada odgađao.