Sin čovečji

Obred počinje neprimetno. Skupljači počinju da pevuše, i taj zvuk je toliko slab da se čini da postoji pre negde izvan svemira, nego da je materijalizovan u njemu; u trenutku kada Klej postaje svestan ove pesme ona nije veća od jednog molekula, čitava bi mogla da stane u jedan foton; zvuk polako i postepeno ulazi u svet fenomena, dobija oblik, boju i masu, postaje sve puniji i raste sve više u visinu, tako da na kraju čini gromoglasni zvučni stub uzdignut visoko iznad klisure, zvučni sivo-crni čekić koji se diže i spušta lomeći sve pod sobom; uz stalni krešendo, ova pesma iz trena u tren povećava i sve svoje dimenzije, postajući više zaobljena i glatka, nalik kugli čija unutrašnjost iskri zvučnim varnicama, i Klej, strahujući da će ga taj zvuk zgromiti ako ništa ne učini, stidljivo mu pridružuje svoj glas, iznenađen otkrićem da se njegov glas na neki čudan način uklapa u ovu gromoglasnu melodiju. Nakon što se priključio pesmi, on nesigurno pogleda u svoje partnere, plašeći se da ovim možda ne ometa njihovu zamisao; ali oni mu se toplo osmehuju, hrabreći ga u ovom pokušaju: Hanmer, Bril, čak i izvijene ženke u znak odobravanja klimaju glavama prema njemu. Ovo ga umiri i on se slobodnije i jače oglasi, nastojeći da svoj glas uskladi sa njihovim glasovima. Čini mu se da mu i lobanja odjekuje od ovog moćnog zujećeg zvuka. On postaje jedno sa Skupljačima. Razume njihovu zajednicu, shvata da je povezanost između njih čvrsta, čvršća čak i od one između Disača u njihovim zasebnim bazenima. Sada, pošto je stupio u njihov krug, među njih, on više ne strahuje da će učiniti pogrešan potez. Kada Ti počne sa nizovima unutrašnjih grčenja, on intuitivno shvati da on sam ne treba da se pokreće. On i dalje stoji nepokretno, puštajući Ti da se uvija oko osovine koju je on položio u nju. Fizički osećaj je veoma intenzivan, ali se on suzdržava, sa strpljenjem kakvo nije znao da poseduje; i kada mu se učini da više ne može. da izdrži ovo mirovanje, da će morati da učini nekoliko snažnih trzaja ili će umreti, on taj višak uzbuđenosti jednostavno skrene prema Hanmeru i Brilu, prenese na njih, i on tu uzbuđenost ravnomerno raspodele na sve ostale. On čeka. Ti se pokreće. Na ovoj izbočenoj steni stvorena je mašina; on je jedan od njenih šest delova. Prošao je onu tačku kad se čezne za trenutnim zadovoljenjem; njegovo čitavo telo pulsira i treperi, ali on je savršeno miran. Seksualna energija prožela je čitavo njegovo telo. Njegov penis ga je potpuno apsorbovao, i ovo ovde sada više nije Klej, nego je samo palica, ukrućeni ud, poluga ugrađena u jednu složenu napravu. Potom se i sama svest o seksualnosti gubi. On je sada samo ornament, sačinjen od crnih linija i belih kružića. On je oscilacija izražena krivudavom linijom. On je sila bez mase. On je masa bez dimenzija. On je ubrzanje bez brzine. On je snaga. On je moć. On je odaziv. On je stvaranje.

Vreme je za Podizanje mora.