Sin čovečji

»U davna vremena«, objašnjava Ninamen, »ta mesta su ustanovljena radi podučavanja ljudi.« Ona se piskavo zakikota. »Ljudi su u to vreme bili veoma ozbiljni.«

»Ali vi sada svakako možete ova mesta da uklonite«, primećuje Klej.

Ninamen se ponovo zakikoće. »Možemo, ali nećemo. Ta mesta su nam potrebna. Mi smo, takođe, veoma ozbiljni.«

Ninamen ponovo ima čvrsto i gipko telo. Grudi su joj ponovo jedre, bedra zategnuta. Njena zelenkasto-zlatna koža opet je poprimila svoj unutrašnji sjaj. Tako je i sa ostalim Skupljačima: vratila im se njihova živahnost i pokretljivost.

Na nebu se pojavljuje svetlo.

To nije od sunca koje izlazi. Koliko se seća, oni su se cele noći kretali u pravcu zapada; a ovo svetlo leži ispred njih. To je mlaz zelenog svetla koji se, u obliku kupe, diže sa podnožja kosine kojom se oni spuštaju. Šireći se u visini, to svetlo obasjava veliki deo neba. Svetlosni mlaz je nalik gejziru koji je svojim bledim sjajem šiknuo u visinu. Vetar, leteći kroz ovaj mlaz, stvara u njemu virove sive boje: vrtloge svetla u svetlu. Uz ovaj blistavi mlaz svetla čuje se i zvuk, prigušen i šumorav, i on Kleja podseti na žubor vode koja dopire iz daljine. Čuje se i nekakav smeh, koji dolazi odozdo, ispod zemlje, rezak i klizav. Nakon nekoliko minuta daljeg spuštanja on konačno ima jasniju sliku onoga što je ispred njega. Od mesta gde se brdo spaja sa dolinom, pa daleko prema horizontu, pruža se stakleni sloj. Čitava dolina pokrivena je ovim staklenim pokrivačem. Na sredini doline, iz jednog kružnog otvora, uz oblake pare i gasa, izbija taj zeleni svetlosni mlaz. Kroz taj ustalasali, treperavi snop nejasno se ocrtavaju tamne površine sa druge strane doline: verovatno venac niskih planina. Unaokolo nema nikakve vegetacije. Prizor deluje nezemaljski i preteći. Želeći objašnjenje, on se okreće Skupljačima, ali oni hodaju kao da su u transu, lica su im okamenjena usled snažne koncentracije, i on odustaje od toga da svojim pitanjem poremeti njihovu meditaciju. Silaze dole u tišini. Konačno pod svojim bosim stopalima oseti staklo. Kako koji Skupljač stupi na staklo on zastane, sagne se i odloži biljku uz samu granicu koja deli staklo od zemlje. Klej učini to isto. Biljka žudno pruža svoje korenje ka tlu, čak i pre nego ga dotakne. Biljka se prima u tlu i, osvetljena ovim zelenim svetlom, njena prozirnost postaje za nijansu nestvarnija.

Klizajući se oprezno po ovom uglačanom podu, oni u luku prilaze otvoru, sa njegove južne strane. Otvor se sada vidi potpuno jasno: kružnog oblika, oivičen niskim bedemom, čudno mali za tako snažan efekat – ne veći od obruča koji on može da napravi svojim ispruženim rukama. Podseća na krater. I kroz njega, uz ritmični zvuk i oblake pare, izbija zeleno svetlo. Kao da se ispod zemlje nalazi nekakva fabrika koja umesto dima napolje izbacuje svetlo. U svakom slučaju ovo izgleda kao da je veštački stvoreno. Verovatno je to proizvod jedne od vrsta sinova čovečjih, nastao mnogo nakon njegove ere, a koji Hanmeru i njegovima po svoj prilici izgleda zastarelo.

Sada se nalaze unutar tog zelenog oblaka.