Sin čovečji

»Vrlo stara knjiga«, reče Ti. »Naslov se malo teže uočava. Evo ga, ovde: »Tehnike planiranja masovnog transporta u devetom veku.«Pruža mu te ploče. Deveti vek, ali od čega to deveti, pita se on. Metalne ploče su od jedne do druge ivice prekrivene sitnim ukošenim hijeroglifima; kada prevuče prstima po njima, oči mu zaslepi snažan blesak. Iznad ploče zatrepere boje, i počnu da se slažu u slike. Vidi čudesan grad visokih šiljastih tornjeva, međusobno povezanih gustom mrežom mostova koji su podignuti visoko iznad zemlje; u vozilima što se neverovatnom brzinom kreću po ovim mostovima, Klej vidi stvorenja koja mu se čine kao čovečja karikatura: ljubičastog lica, zgrudvanog tela, nezgrapnih ramena na kojima se klati loptasta glava sa sitnim očima. Ove slike prate i određene reči, ali, budući da je on ploče ukosio kako bi mogao da prati slova, svi ti verbalni signali dolaze do njega pod pogrešnim uglom, odbijaju se od njegovih jagodica ili od čela i gube se u tamnim uglovima sobe. Umorivši se od ovog iskošenog teksta, on ploče vraća Ti.

Ona mu potom pruži tri tanke cevi od, kako mu se čini, dijamanta ili čistog kvarca, u čijim se pregrađenim delovima nalazi nekakva gusta tečnost. On pretrese cevi i tečnost u njima se uzmuti, stvarajući pri tom zrnca slična semenkama mahuna. U međuvremenu Ti je odnekud izvadila tanku srebrnu ploču na čijoj se gornjoj strani nalazi pričvršćeno zlatno vlakno u obliku spirale; ona usnama dodirne tu ploču, i hladna svetlost zasija kroz to vlakno. »Postavi cevi uz ovo svetlo«, objašnjava mu Ti. On učini tako, i zraci, prelomljeni u unutrašnjim lavirintima ovih cevi, počeše da utiskuju poruke u njegov mozak:

CVEĆE TRIJUMFUJE.

BESKONAČNOST TAKOĐE MOŽE BITI SIVA I VLAŽNA.

ČUVAJ SE PROMENE, ONA DUŠU ČINI NEPOKRETNOM. ISTINA I VINO. LOBANJA SE SMEJE ISPOD NAMRŠTENOG LICA

»Šta je to?« upita Klej.

»Religiozni tekst«, odgovara mu Ti. Poruke u obliku metafora i dalje ulaze u njegovu svest, i on stoji, zapanjen, drhteći, sav u vatri. Nakon izvesnog vremena Ti uzme od njega cevi i vrati ih u jedan orman.

»Pokaži mi ostale«, obraća joj se on promuklim glasom. »Pokaži mi sve!«