Sin čovečji

Ovde se zaista stari. Telo mu postaje deblje. Koža mu se bora. Po grudima, stomaku i bedrima nikle su sede malje. Genitalije su mu se smežurale. Oseća bol u zglobovima. Vene mu se jako ističu ispod smežurane kože. Vid mu je oslabio, pogled se zamutio. Diše sa naporom. Leđa su mu se povila. Kolena mu klecaju od slabosti. Srce kuca čas ubrzano, čas usporeno. Šišteći udiše i izdiše vazduh. Pokušava da ne diše, plašeći se udisanja starine nagomilane u oblacima, ali ubrzo ga obuzme vrtoglavica, i on stane halapljivo da guta vazduh. Ista stvar događa se i njegovim pratiocima; glatka voštana koža Skupljača sada je sva ispucala i naborana, umesto laganog hoda sada s mukom vuku noge, oči su im mutne. Grudi od ovih u ženskom obličju postale su sada smežurane i oklembešene, sa pocrnelim i ružnim bradavicama na vrhu. Mlitavo otvorena usta otkrivaju sive bezube desni. Klej je uznemiren zbog ovih promena na njima; jer, ako su oni uistinu večni i neranjivi, kakve će promene u njima izazvati prolazak kroz doline Starog. Ili oni ovo sa svojim telima čine samo iz obzira prema njemu, da se on ne bi postideo propadanja svog tela. Uostalom, do sada su mu rekli toliko laži da je on prestao da im veruje. Možda oni opet sanjaju san, i on sada prolazi kroz taj san. Možda čitava ova avantura i nije ništa drugo nego jedan Hanmerov san, nemirno lelujanje između jednog sumraka i jedne zore.

Tetura se napred. Drhtavim glasom preklinje Skupljače da ga izbave odavde. Kako bi to za njih bilo lako – razmišlja Klej – da ponovo prizovu one blede varničave oblake, i da se vinu u visine, u još jedan fantastičan let, daleko od ovog nesnosnog mesta! Ali oni uporno i dalje hodaju. On se sada kreće čak i sporije nego pre par trenutaka. Svetleća biljka koja mu osvetljava put takođe je zahvaćena ovim procesom starenja; suši se i savija, i svetlo joj postaje sve bleđe. Put kojim koračaju sada dobija i uspon, čineći kretanje po njemu još napornijim. Grlo mu je potpuno suvo, jezik mu je otekao, i čini mu se kao da ima smotuljak stare krpe u ustima. Lepljiva sluz cedi se iz ugla njegovih očiju i kaplje mu na grudi. Seti se ljudi-koza, njihove ispucale kože prekrivene plikovima, niz koju su se cedile bale.

Nekakve životinje oglasiše se kričanjem iz tame. Slabašno svetlo njegove biljke otkriva mu mnogobrojna usta, razjapljena, prepuna zuba, kako se promaljaju iz žbunja niklog u podnožju drveća pokraj puta. Cvetovi tamnih latica ispuštaju nekakav težak miris. Puis mu bolno tuče u slepoočnicama, oseća grudvu hladnoće u stomaku. Dva puta pada na tlo, i sa teškom mukom se podiže. Staro. Staro. Staro. Izgleda da čitav svemir umire; sunca su nestala, hrpice molekula tiho ležu u prazninu, entropija je konačno dobila svoj dugotrajni rat. Koliko još ovoga ima? Ne može više da podnese pogled na sopstveno smežurano telo, te stoga, drhteći, odbacuje da sebe svetleću biljku. Ali Bril, koja je biljku podigla sa tla, pruža mu je uz prekor: »Zar ti ne bi bilo žao da je osudiš na to da pusti koren na ovakvom mestu?« Klej se postidi i, prihvativši ponovo biljku, on reši da ne gleda više ni sebe ni druge.

Sve boje su sa ovog mesta nestale. Sve, čak i sjaj biljke, vidi se osenčeno crnim. Kosti mu se ugibaju sa svakim novim korakom. Creva u stomaku kao da su se splela i popucala. Pluća mu se kidaju u grudima. Uz ogroman napor on se približi Hanmeru, koji je takođe bio sav smežuran, i promrmlja: »Umrećemo ovde! Zar ne možemo brže da izađemo odavde?«

»Najgore je iza nas«, Hanmer mu odgovori svojim mirnim, neizmenjenim glasom.

I zaista. Iako je još uvek mrkla noć, on oseća da je jezivi zagrljaj Starog popustio. Povratak u normalan život je postepen i dugotrajan. Ubrzan puls i dahtanje polako prestaju; simptomi fizičkog raspadanja gube se iz trena u tren. Klejovo telo ojačava. Pogled mu se bistri. Koža postaje glatka. U ustima ponovo ima zube. Muškost mu se trijumfalno diže. Pa ipak, ni čvrstina tog jarbola što se podigao iz gustog žbuna dlaka ne može da odagna sećanje na mesto i na promene kroz koje je prošao; još uvek oseća kandže vremena na svojim leđima, i pamti svaki detalj prolaska kroz ovu avetinjsku zemlju. Hoda veoma obazrivo, čuvajući snagu. Trudi se sporije i da diše, kako bi uštedeo dah. Opseda ga pomisao na krhkost vlastitog unutrašnjeg sastava. Čuje grebanje kosti o kost, šumno kolanje krvi kroz nabrekle arterije. Još uvek ne veruje da se ponovo vraća u život. Da li je iskušenje zaista gotovo, ili je ovo vraćanje snage tek san u okviru drugog sna? Ne. Ponovo mu se vraća njegova mladost, sada doduše malo osenčena bliskim dodirom vlastite smrtnosti. »Da li na svetu postoji mnogo ovakvih mesta?« pita on Ninamen, a ova mu odgovara: »Samo je jedno Staro. Ali ima drugih oblasti nelagode.«

»Na primer?«

»Jedna oblast se zove Prazno. Jedna se zove Polako. Jedna se zove Led. Jedna se zove Vatra. Jedna se zove Tamno. Jedna se zove Teško. Zar si mislio da je čitav naš svet vrt?«

»Kako su nastala takva mesta?«