Sin čovečji

Hanmerovo lice najednom poprimi drugu boju. Za trenutak on zatvori oči. »Da«, konačno se oglasi. »I ti si mu rekao sve, zar ne? I sada duž čitave zemlje svaki Disač zna sve o tebi. Nisi smeo to da uradiš.«

»Zašto?«

»Ne možeš ići naokolo i prosipati svoje tajne. Čoveče, budi malo diskretan. Imaš obaveza i prema meni.«

»Zar imam?«

»Kao tvoj samoimenovani vodič«, objašnjava Hanmjer, »imam izvesne zahteve koji se tiču otkrivanja tvojih tajni. Upamti to. Pođi sada sa mnom.«

Hanmer se okreće i polazi, odajući ljutinu svojim užurbanim korakom. Klej, iritiran zapovedničkim tonom svog drugara, dolazi u iskušenje da ne pođe za njim. Ali, suviše pitanja koja još uvek nemaju odgovora stiska se u njegovom grlu; on požuri za Hanmerom i stigne ga za par minuta. Hodaju ćutke jedan pored drugog. Ispred njih pružaju se dva niza crvenih zaobljenih litica, i između tih litica leži uzana ravnica. Dominantnu vegetaciju ove ravnice predstavljaju talasaste biljke, slične trakama, bez listova, koje se podižu iz zemlje i rastu u visinu od oko jednog metra; ove trakaste biljke, koje podrhtavaju na vetru, toliko su providne da se vide jedino kad se gledaju pod određenim uglom. One ga podsećaju na spletove prozirnih morskih travki koje plima izbacuje na obalu. Kada im se približi, biljke na kratko poprime boju, kao da ih zapljusne mali talas crveno-purpurne boje; ta boja ubrzo bledi i biljke ponovo postaju prozirne. Tek kada je stupio u taj čestar, i prošao između jedne stidljive biljke i njene isto tako stidljive susetke, Klej primeti da na tlu, između biljaka, sede Ninamen, Serfis, Bril, Angelon i Ti.

»Da li je to sve što vi u životu radite?« pita Klej Hanmera. »Bazate okolo, sunčate se, skitate od doline do doline, menjate pol, držite rituale i zadirkujete strance? Zar vi ne proučavate stvari i pojave? Zar se vi ne igrate? Zar ne negujete vrtove? Komponujete muziku? Ispitujete velike ideje?

Hanmer se nasmeje.

»Vi ste vrhunac evolucije ljudskog roda«, nastavi Klej energičnim glasom. »Čime se vi uopšte bavite? Čime ispunjavate sve te hiljade i milione godina? Da li je plesanje dovoljno? Kvi vas je nazvao Skupljačima; mislim da je time hteo da kaže da ste vi površna bića. Da li vas je Kvi pogrešno ocenio? Šta vas je to izdiglo iznad ostalih biljki i životinja? I da li je vaš život tako jednostavan kakvim ga vi meni sada prikazujete?

Hanmer se okrenuo prema njemu. Polaže mu ruke na ramena. Njegove ljubičaste oči izgledaju kao da su ispunjene tugom. »Svi mi tebe volimo«, kaže mu on. »Primi nas onakve kakvi jesmo i kako ti priđemo.«

Ninamen, Ti i ostali Skupljači su se podigli sa tla i okružili Kleja, čavrljajući kao razdragana deca. Svi su u muškom obličju, jedino je Angelon u ženskom. Ovaj put ih lako međusobno razlikuje. »Zašto si toliko dugo bio sa Disačem?« pita Serfis. »Da li se ljutiš na nas?« pita ga Bril.

Hanmer reče: »On je uznemiren zbog našeg večnogživota.«

Serfis se namršti. Skupljenih usta i uzdrhtalih nozdrva, uhvati Kleja za lakat i reče: »Objasni smrt.«

»Zašto bih ja išta objašnjavao? Šta ste vi meni objasnili?«

»Neprijateljstvo!« uzvikuje Ti. »Ratobornost!« Ti izgleda kao da je ovim obradovan.

»Ne, stvarno«, obraća mu se Serfis ponovo. »Želim da znam. Da li će ovo pomoći?« I Serfis ponovo uzme na sebe ženski oblik. Priđe mu i počne da tare svoje male grudi uz njegova prsa. »Pričaj mi o smrti, šapuće mu ona, milujući ga pri tom po grudima. Klej pomisli na plavokosu devojku sa kojom je bio u motelu, na njeno uzdisanje i jecanje dok su vodili ljubav – i to je dovoljno da ostane hladan na dodire ovog grotesknog zlatno-zelenog stranog bića koje se uvija tu oko njega. Loptaste crvene oči. Elastični zglobovi. Glatko riblje lice. Sin čovečji – rođen u dalekoj budućnosti. »Smrt«, Serfis mu se umiljava. »Pomozi mi da razumem smrt.«

»Videli ste ovde smrt«, govori Klej, izbegavajući njeno milovanje. »Sferoid – odjednom zgužvan na dnu kaveza. To je smrt. Kraj života. Šta drugo da kažem?«

»To je bilo samo privremeno«, primećuje Serfis.

»Ali to je bila smrt, dok je trajala. Ako želite da saznate nešto više o tome, zašto ne upitate sferoid?«

»Pitali smo«, kaže Ti. »Nije tačno razumeo šta nas zanima.«

»Bio je otišao«, objašnjava Angelon, »a onda se vratio. Nije nam mogao reći ništa više od toga.«

»Kao što ni ja ne mogu«, reče Klej. »Zamislite da ja izvadim ribu iz potoka i da je pojedem. Riba tada umre. To je smrt. Kad prestaneš da budeš ono što si bio. Kad prestaneš da budeš svestan bilo čega.«

»Riba i ovako nije baš mnogo svesna«, primeti Serfis.

Bril pita: »Koliko puta ljudi poput tebe umiru?«

»Jednom. Samo jedanput. Kada se život prekine, nikada se više on ne nastavi.«

»Da li je to bio slučaj baš sa svakim?«

»Sa svakim.«

»Znači, i sa tobom?«

»Ja sam bio uhvaćen u vremenski protok pre nego što sam umro. Barem ja tako mislim. U svakom slučaju, bio sam živ kada sam prenet iz svog, u ovo vaše doba. Tako da nisam baš neki stručnjak za smrt«.

»Video si druge kako umiru?« bila je uporna Serfis.