Sin čovečji

»Ume da bude neprijatno na auto-putu«, složi se Klej. »Hajde upadaj. Daj mi te svoje stvari.« Uzima od nje kofer i stavlja ga na zadnje sedište. Odeću ona još uvek drži zgužvanu u ruci; on i to uzima od nje, i stavlja nazad, na kofer. Ona seda na sedište kraj njega. Na sedištima ima skupe krznene navlake, tako da pretpostavlja da to njeno meškoljenie dolazi od čistog osećanja prijatnosti stvorenog dodirom krzna po goloj stražnjici. Pružajući ruku preko njenih grudi on zatvara vrata i sa te strane. Ona mu se podatno nasmeši. »Kuda si se zaputio?« pita ga ona.

»Izvezao sam se u vožnju. Onako, bez cilja. Uz to, imam i neograničeno puno vremena.«

»Super«, reče ona.

Kola kreću napred. Uskoro ponovo dostiže brzinu od sto kilometara na čas. Prelazi u traku za brzu vožnju. Za vreme vožnje Klej krišom baca poglede na devojku. Vidi ružičaste bradavice, i tanušne vene koje se jedva naziru na snežnoj belini njenih grudi. U najboljem slučaju ima devetnaest godina, zaključuje on.

»Ja sam Klej«, reče on.

»Ja sam Kvi«, ona mu odvrati.

»Da li si ikada imala pravu, istinski emotivnu vezu sa nekim muškarcem?« pita je on.

»Nisam sigurna. Bio je jedan, ili dva...«

»Gde je malo nedostajalo do takve veze?«

»Da.«

»Ali na kraju bi se nešto isprečilo između vas, i sledećeg trenutka ti bi se već držala na odstojanju?«

»Da, upravo tako!« potvrdi ona.

»I sa mnom je bio isti slučaj, Kvi. Malo igranja, nekoliko duhovitih opaski, površan razgovor – sve to umesto istinske intimnosti duše.«

»Da.«

»Ali uvek postoji nada...«

»Da će sledeći put...«

»Da će ovaj put...«

»To biti ono pravo.«

»Da.«

»Da.«

»Zaista ono pravo.«

»Kada možemo istinski da verujemo...«

»Da se otvorimo...«

»I to ne samo fizički.«

»Ali i fizički deo je važan.«

»Ali kao znak nečeg dubljeg, znak ljubavi, otvaranja duše.«

»Da.«

»Da.«

»Mi se divno razumemo.«

»I ja sam to isto pomislila.«

»Ovako nešto ne događa se baš često.«

»Tako brzo.«

»Tako spontano.«

»Ne. To je zaista retkost.«

»To je divno.«

»I ja mislim da je divno.«

»Takvo potpuno razumevanje. Takav sklad...«

»Takvo uticanje. Takvo splitanje.«

»Takvo razmenjivanje. Takvo stapanje.«

»Upravo to.«

»Zašto bismo se onda opirali sudbini?« kaže on, i kod sledećeg znaka skreće i silazi sa auto-puta. Dok se približavaju naplatnoj rampi, on rukom miluje njena hladna, obla i čvrsta bedra. Ona drži noge čedno stisnute, ali mu se smeši. Jednom rukom miluje njen blago zaobljeni trbuh, a drugom iz svog džepa vadi dolar. Čovek koji sedi u kabini naplatne rampe namigne prema njemu. »Ima li neki motel u blizini?« pita Klej. Ovaj mu odgovara: »Skrenite levo na put broj 71, ima oko pola kilometra do njega.« Klej klimne u znak zahvalnosti i kreće u pokazanom pravcu. Ubrzo stižu do omanjeg motela zelenih zidova koji izgledaju kao da su od plastike. Devojka ostaje u kolima a Klej odlazi do recepcije. »Dvokrevetnu sobu«, kaže Klej službeniku. Ovaj uzima knjigu gostiju i pita ga: »Sa prenoćištem?«