Piknik pored puta

Artur je nadlanicom obrisao nos i krenuo napred, šljapkajući po barama. Ćopao je i nije više bio onako visok i gord kao ranije — tresnulo ga je po glavi i sad je išao plašljivo, sa velikim oprezom.

Eto, izvukao sam još jednog, pomislio je Redrik. Koji mi je to? Peti? Šesti? A sad se pitam: zašto?

Ko mi je i šta mi je on? Da se nisam obavezao nekome za njega? Stvarno, Riđi, zašto si ga izvlačio?

Zamalo da i sam nastradam zbog njega... Naravno, sad, bistre glave, znam da sam dobro učinio što sam ga izvukao. Ne mogu bez njega, on mi je zalog za ćerku. Nisam izvukao čoveka, spašavao sam svoj minotragač, utirač puta, otvarač. Da, ali tamo, na licu mesta, uopšte nisam o tome razmišljao.

Vukao sam ga kao svog najrođenijeg, nije mi uopšte padalo na pamet da ga ostavim, zaboravio sam na ćerku, zaboravio sam da mi je on potreban kao otvarač... I šta ispada? Ispada, da sam ja stvarno dobar momak. To mi i Guta kaže, i pokojni Kiril je govorio, i Ričard nešto slično lupeta... Našli ste dobričinu! Ostavi se toga, rekao je on sebi. Nikakva dobrota ovde ti nije potrebna. Prvo treba misliti, pa tek onda raditi. Ono neka ti je prvi i poslednji put, jasno? Dobričina... Moram sačuvati Artura za «mlin za meso», hladno i jasno je pomislio. Ovde se sve može proći osim «mlina za meso».

— Stoj! — naredio je Arturu.

Pred njima je bila udolina i Artur je stajao, zbunjeno gledajući Redrika. Dno udoline je bilo pod baruštinom trulo-zelene boje čija je površina masno pobleskivala na suncu. Nad njom se dizala para, između bregova se zgušnjavala i već na tridesetak koraka se ništa nije videlo. A još i taj smrad.

«Smrdeće, Riđi, strašno će smrdeti, ali nemoj da te to zaustavi.»

Artur je gadljivo uzviknuo i uzmakao. Onda se Redrik trgnuo, žurno izvadio iz džepa kesicu sa vatom natopljenom u dezodorans, stavio tampon u nozdrve i pružio ostatak Arturu.

— Hvala, mister Šuharte — slabim glasom rekao je Artur. — Ali zar ne možemo preko brega?...

Redrik ga je ćutke uhvatio za kosu i okrenuo mu glavu prema gomili krpa na kamenom odronu.

— To je bio Cvikeraš — rekao je. — A na drugom bregu — ne vidi se odavde — leži Pudla. U istom ovakvom stanju. Jasno? Kreći.

Bara je bila topla i lepljiva. U početku su išli uspravno, u vodi do pojasa, na sreću je dno pod nogama bilo kamenito i prilično ravno, ali ubrzo Redrik začu poznato zujanje sa obe strane. Na levom bregu, obasjanom suncem, ništa se nije videlo, ali na padini zdesna, u senci, zaigraše bledo— ljubičasti plamičci.

— Sagni se! — naredio je kroz zube pa se sam sagnuo. — Niže, budalo! — viknuo je.

Artur se uplašeno sagnuo i istog časa električno pražnjenje rascepilo je vazduh. Iznad samih njihovih glava besno je zaplesala rascepljena munja, jedva vidljiva na fonu svetlog neba. Artur je čučnuo i zagnjurio se do ramena. Redrik, zaglušen od groma, okrete glavu i vide u senci jarko— crvenu mrlju koja se brzo gasila iznad stenja, i delić sekunde kasnije odjeknuo je drugi grom.

— Napred! Napred! — proderao se, ne čujući se ni sâm.

Sada su se gegali čučećki, samo sa glavama iznad površine bare, i pri svakom udaru groma Redrik je video kako se dugačka Arturova kosa diže uvis, i osećao je kako mu se hiljadu iglica zariva u lice. «Napred! — monotono je ponavljao. — Napred!...» Više ništa nije čuo. Jednom se Artur napola okrenuo prema njemu, i on vide izbečeno iskošeno oko kako ga gleda, i pobelele usne kako se miču, i prljavi pozeleneli obraz. A onda su munje počele tući tako nisko da su se morali sasvim zagnjuriti. Zelena sluzava voda ispunila je usta, nije se moglo disati. Redrik se pridigao, hvatajući ustima vazduh, iščupao iz nosa tampone i odjednom otkrio da je smrad nestao, da je vazduh pun svežeg, prodornog mirisa ozona, a para oko njih bila je sve gušća, ili mu je to možda potamnelo u očima — i više se nisu videli bregovi ni sleva ni zdesna, ništa se nije videlo osim sasvim ulepljene, prljave Arturove glave i žutozelene pare kako se kovitla.

Proći ću, proći ću, mislio je Redrik. Nije mi prvi put, čitavog života sam ovako u govnima, a nad glavom mi munje i gromovi; uvek je tako bilo... I otkud ovde toliko govana? Da poludiš, toliko govana na jednom mestu! To je Lešinar, pomislio je besno. To je Lešinar ovuda prošao, to je za njim ostalo... Cvikeraš je poginuo desno, Pudla levo, i sve zato da bi Lešinar prošao putem između njih i ostavio za sobom svoj smrdljivi trag... Tako ti i treba, rekao je sebi. Ko ide tragom Lešinara, mora biti do grla u govnima. Kao da to nisi znao i ranije. Suviše ih je mnogo, tih lešinara, zato je na svetu sve tako prljavo... Nunan je budala, kaže: ti si, Riđi, narušilac ravnoteže, ti rušiš poredak, tebi je u svakom poretku loše, i u lošem ti je loše, i u dobrom ti je loše, zbog takvih kao što si ti nikad neće biti carstva nebeskog na zemlji... Idiote jedan debeli! Gde si ti na zemlji video dobar poredak? I otkud znaš kakav bih ja bio u dobrom poretku?...