Piknik pored puta

Redrik je oprezno prevezao auto preko još jednog nesigurnog starog mostića i, kad se ispred njih pojavila zapadna cesta, stao i ugasio motor. Onda je izišao na put, ne pogledavši Barbridža, i pošao napred, zimogrožljivo gurnuvši ruke u vlažne džepove kombinezona. Već se sasvim razdanilo. Sve naokolo bilo je mokro, tiho i uspavano. Došao je do ceste i oprezno izvirio iza žbunja. Policijska rampa se odavde dobro videla: kućica na točkovima, tri osvetljena prozorčića; patrolna kola ostavljena su pored puta i nikog u njima nije bilo. Neko vreme Redrik je stajao i gledao. Nije se videlo nikakvo kretanje — patroldžije su očigledno ozeble, umorni su i sada dremaju u prikolici sa cigaretom prilepljenom za donju usnu. «Kerovi» — rekao je tiho Redrik. Napipao je u džepu bokser, provukao prste kroz otvore, stegao u šaci hladan metal i, isto onako zimogrožljivo pogrbljen, ne vadeći ruke iz džepova, vratio se do kola. Landrover je, lako nakrenut, stajao među žbunjem. Mesto je bilo gluvo, zabačeno, verovatno niko ovuda nije prošao već deset godina.

Kad se Redrik vratio, Barbridž se pridigao i pogledao ga poluotvorenih ustiju. Sad je izgledao još stariji nego obično — naboran, ćelav, obrastao prljavom bradom, žutih zuba. Neko vreme su ćuteći gledali jedan drugog, a onda je Barbridž rekao nerazgovetno:

— Daću ti mapu... sve zamke... Sâm ćeš otići, nećeš zažaliti...

Redrik ga je slušao, nepomičan, onda je otvorio šaku, ispuštajući iz nje u džep bokser, pa rekao:

— Dobro. Tvoje je da ležiš u nesvesti, razumeš? Stenji i jauči ako neko hoće da te takne.

On sede za volan, upali motor i pokrene vozilo.

I sve je prošlo dobro. Niko nije izišao iz prikolice kada je landrover, poštujući sve oznake, lagano prošao pored, a zatim, sve povećavajući brzinu, ušao u grad preko južne periferije. Bilo je šest sati izjutra, ulice su bile puste, asfalt — mokar i crn, semafori su se usamljeno i nepotrebno domigivali na raskrsnicama. Prošli su pored pekare sa visokim, jarko osvetljenim prozorima i Redrika zapahne topli, kao nikad prijatni miris.

— Eh, što sam gladan — rekao je Redrik i, rastežući umorne, ukočene mišiće, upro se rukama o volan i odmakao.

— Šta? — uplašeno je upitao Barbridž.

— Kažem, gladan sam... Kud hoćeš prvo? Kući ili odmah do Kasapina?

— Do Kasapina, požuri! — brzo je rekao Barbridž, nagnuvši se napred i vrelo, grozničavo dahćući Redriku za vrat. — Pravo do njega! Brzo! On mi je čak i dužan sedam stotki... Ma požuri, šta se vučeš kao puž! — i on odjednom stade besno i nemoćno da psuje najodvratnijim rečima, prskajući pljuvačkom i gušeći se u napadima kašlja.

Redrik mu nije odgovarao. Nije imao vremena ni volje da smiruje zapenjenog Lešinara.

Trebalo je što pre svršiti sa ovim i makar malo, makar pola sata odspavati pre sastanka u «Metropolu». Skrenuo je u Šesnaestu ulicu, prošao dva bloka i stao pred sivom kućom na sprat.

Kasapin mu je sam otvorio — očigledno, tek što je ustao i krenuo u kupatilo. Bio je u raskošnom kućnom mantilu sa zlatnim resama a u ruci mu je bila čaša sa zubnom protezom. Kosa mu je bila neočešljana, pod mutnim očima nabrekli tamni podočnjaci.

— A! — rekao je. — Riši! — Šta ‘oćeš?

— Stavi zube i idemo — rekao je Redrik.

— Aha — potvrdno je zamumlao Kasapin, pokretom glave pozvao Redrika u hol i, šljapkajući persijskim papučama i krećući se neočekivanom brzinom, otišao u kupatilo. — Ko? — upitao je odande.

— Barbridž — odgovori Redrik.

— Šta?

— Noge.

Iz kupatila se začuo šum vode, frktanje, pljuskanje, nešto je palo i zakotrljalo se po podnim pločicama. Redrik je umorno seo u naslonjač, izvadio cigaretu i zapalio, osvrćući se. Da, hol je bio kraljevski. Kasapin nije žalio para. On je bio veoma dobar i veoma popularan hirurg, poznat ne samo u gradu nego i u celoj državi, i sa stalkerima se nije spetljao zbog novca. On je takođe uzimao svoj deo iz zone; uzimao je u naturi, razne pronađene predmete koje je koristio u medicinske svrhe, dobijao je znanje, izučavajući na osakaćenim stalkerima ranije nepoznate bolesti i povrede ljudskog organizma, dobio je i slavu, slavu najboljeg svetskog lekara-specijaliste za neljudska obolenja ljudskog organizma. Uostalom, nije ga trebalo moliti ni da uzme novac.

— Šta mu je sa nogama? — upitao je, izašavši iz kupatila sa velikim peškirom oko vrata.

Krajem peškira pažljivo je brisao dugačke prste.

— Upao je u «pihtije» — rekao je Redrik.

Kasapin je zviznuo.

— Znači, sa njim je gotovo — promrmljao je. — Šteta, bio je odličan stalker.

— Ništa — rekao je Redrik, zabacivši se u naslonjaču. — Napravićeš mu proteze. Još će taj na protezama proklackati Zonu uzduž i popreko.

— Dobro — rekao je Kasapin. Lice mu je već imalo sasvim poslovan izraz. — Sačekaj, samo da se obučem.

Dok se on oblačio, dok je telefonirao nekud — verovatno u svoju kliniku, da tamo pripreme sve za operaciju — Redrik je nepomično sedeo zavaljen i pušio. Samo jednom se pokrenuo, da bi izvadio pljosku. Pio je malim gutljajima zato što je tečnosti ostalo samo na dnu i trudio se da ni o čemu ne misli. Prosto je čekao.