Piknik pored puta

Redrik je pogledao na sat. Do svitanja više nije bilo dugo, a patrolna kola nikako nisu odlazila. Reflektori su šarali po žbunju, a negde tamo, sasvim blizu patrolnih kola, nalazio se kamuflirani landrover i svakog časa je mogao biti otkriven.

— Zlatna kugla — opet je počeo Barbridž. — Ja sam je našao. A takve gluposti su pričali o njoj.

Ja sam i sâm lagao svašta. Kao, da ispunjava svaku želju. Eh, da je svaku, odavno mene ne bi tu bilo. Živeo bih u Evropi. Plivao bih u parama.

Redrik ga pogleda odozgo. U plavim kratkotrajnim odblescima Barbridževo lice je izgledalo kao mrtvo. Ali staklene izbečene oči su pažljivo i jasno gledale Redrika.

— Nema nikakve večne mladosti — govorio je Barbridž. — Nema ni para. Ali dobio sam zdravlje. I deca su mi zdrava. I živ sam. Ti ne možeš ni da zamisliš gde sam sve bio. I ostao sam živ.

— Oblizao je usne. — Samo jedno sam molio. Da živim. I da mi dâ zdravlje. I normalnu decu.

— Ma začepi već jednom — najzad reče Redrik. — Brbljaš kao žena. Ako budem mogao — izvući ću te. Žao mi je tvoje Dine. Otišla bi na pločnik...

— Dina... — prokrkljao je Barbridž. — Devojčica moja. Lepotica. Oni su tako razmaženi, Riđi.

Sve su imali. Propašće bez mene. Artur. Moj Arči. Ti ga znaš, Riđi. Kad si još video takve?

— Rekao sam ti: ako budem mogao — izvući ću te.

— Ne — Barbridž je navaljivao. — Izvući ćeš me u svakom slučaju. Reći ću ti gde je Zlatna kugla.

— Pa reci već jednom.

Barbridž je zastenjao i zameškoljio se.

— Moje noge... — rekao je. — Opipaj, kako izgleda.

Redrik je pružio ruku i prevukao dlanom od kolena naniže.

— Kosti... — krkljao je Barbridž. — Ima li još kostiju?

— Ima, ima — slagao je Redrik. — Ne brini se.

U stvari, osećala se samo čašica kolena. Niže, sve do stopala, noga je bila kao od gume, mogla se vezati u čvor.

— Lažeš — rekao je Barbridž. — Zašto me lažeš? Kao da ja ne znam, kao da nikad nisam video!...

— Kolena su ti cela — rekao je Redrik.

— Sigurno lažeš — ponovio je Barbridž sa očajničkom nadom. — Nema veze. Samo ti mene izvuci. Sve ću ti dati. I Zlatnu kuglu. Nacrtaću ti mapu. Reći ću ti za sve zamke. Sve ću ti reći...

On nastavi da govori i da obećava, ali Redrik ga više nije slušao. Gledao je prema cesti.

Svetlost tri reflektora više nije skakutala po žbunju već se ukrstila na onom mermernom spomeniku i u plavo osvetljenoj izmaglici Redrik je jasno video pognuti crni lik kako tumara među krstačama.

Čovek kao da se kretao naslepo, pravo na reflektore. Redrik je video kako je onaj naleteo na veliki krst, uzmakao korak, ponovo udario u krst i tek onda ga obišao i produžio, pružajući napred dugačke ruke sa raširenim prstima. Onda je odjednom nestao, kao da je propao u zemlju, posle nekoliko sekundi opet se pojavio, malo dalje desno, koračajući sa nekakvom neljudskom upornošću, kao navijena igračka.

I odjednom su se reflektori ugasili. Zaškripalo je kvačilo, divlje je proradio motor, kroz žbunje se probilo plavo-crveno signalno svetlo i kola su, naglo ubrzavajući, krenula prema gradu i nestala iza zida. Redrik je duboko udahnuo i spustio patent na kombinezonu.

— Sigurno su otišli... — grozničavo je mrmljao Barbridž. — Riđi, idemo... Idemo, brzo! — On se uzvrpoljio, opipao rukama oko sebe, dohvatio ranac sa plenom i pokušao da ustane. – ‘Ajde, šta sad čekaš?

Redrik je gledao prema cesti. Sad je tamo bilo mračno, ništa se nije videlo, ali tamo negde je bio o n a j , koračao je kao mehanička igračka, padao je, naletao na krstače, zaplitao se u žbunje.

— Dobro — rekao je Redrik glasno. — Idemo.

On podiže Barbridža. Starac je kao kleštima obuhvatio njegov vrat levom rukom i Redrik ga, nemajući snage da se uspravi, četvoronoške povuče kroz rupu u ogradi, hvatajući se rukama za mokru travu.

— Hajde, hajde — požurivao je Barbridž. — Ne brini se za plen, ja ga držim, samo ti vuci...

Staza je bila poznata, ali mokra trava je klizila, grane oskoruše udarale su po licu; starac je bio neverovatno težak, kao da vuče mrtvaca, pa se još i ranac sa plenom, zveckajući i lupajući, sve vreme kačio za nešto, a najstrašnija je bila mogućnost da nalete na o n o g , koji je, verovatno, još uvek tumarao ovde u mraku.

Kad su izišli na cestu još uvek je bio mrak ali se već osećalo da je svitanje blizu. U šumi s druge strane ceste sanjivo i nesigurno oglasile su se ptice, a nad mračnim kućama daleke periferije, nad retkim žutim svetlima ulične rasvete noćni mrak je već zaplaveo i odatle je poduvao hladan, vlažan povetarac. Redrik je ostavio Barbridža pored puta i, pogledavši na sve strane, kao veliki crni pauk odjurio preko. Brzo je našao landrover, pobacao sa haube i krova maskirne grane, seo za volan i oprezno, ne uključujući farove, izvezao se na cestu. Barbridž je sedeo držeći ranac sa plenom i opipavajući noge.

— Brzo — krkljao je. — Brzo, daj! Kolena su mi još čitava! Spasićemo kolena!