Dve Zemlje

Adikor je rezignirano klimnuo glavom. Nije bio siguran da se radilo o jedanaestom danu, ali je 128 mesec od rođenja Generacije 146 bio odgovarajući datum.

Prostorija se zamračila i jedna gotovo nevidljiva sfera, nalik mehuru od sapunice, počela je da lebdi ispred njih. Bolbej je očigledno smatrala da njena veličina nije dovoljno dramatična za cilj koji je imala na umu: Adikor je čuo kako izvlači kontrolnu dugmad i prečnik sfere se povećavao sve dok nije dostigao više od jedne dužine ruke. Ona je povukla još nekoliko kontrolnih dugmadi i sfera se ispunila sa tri male sfere, od kojih je svaka bila obojena u drugačiju boju. Onda su se ove sfere podelile na po još tri, a onda su se i one ponovo podelile, i tako dalje, i tako dalje. Dok se glavna sfera ispunjavala sa progresivno sve manjim i manjim sferama, ove manje sfere su bivale sve raznobojnije i raznobojnije, dok se konačno ceo proces nije završio i slika jednog mladića koji stoji u prostoriji za učenje s pozitivnim pritiskom na Naučnoj akademiji nije ispunila sferu za gledanje; slika je bila nalik trodimenzionalnoj skulpturi napravljenoj od sitnih zrnaca.

Adikor je klimnuo glavom; snimak je načinjen davno, tako da nova poboljšanja rezolucije nisu bila moguća. Pa ipak, mogao je da se gleda.

Bolbej je pokrenula još kontrolnih dugmadi. Hologramski mehur se okrenuo tako da je svako mogao da vidi lice osobe koja je bila prikazana. To je bio Ponter Bodit. Adikor je zaboravio koliko je mlad Ponter tada bio. Bacio je pogled na Džasmel koja je sedela pored njega. Oči su joj bile raširene od čuđenja: posmatralaje svog oca u otprilike istim godinama u kojima je ona sada bila; zaista, Klast je već bila trudna sa Džasmel u vreme kada su ovi snimci načinjeni.

„To je, naravno, Ponter Bodit“, rekla je Bolbej. „Na polovini života u odnosu na danas — ili u odnosu na to koliko bi danas imao da je i dalje živ.“ Brzo je nastavila pre nego što je sudija Sard stigla da je ukori. „A sada, ubrzaću snimak.“

Videli su Pontera kako hoda, sedi, ustaje, šeta po prostoriji, nešto proučava u svojoj beležnici, češe se o stub za češanje — sve to pri uvećanoj brzini. A onda su se vakuumski zatvorena vrata prostorije otvorila — pozitivni pritisak koji je vladao u učionici sprečavao je feromone da prodiru unutra i ometaju one koji uče — i mladi Adikor Huld je ušao.

„Pauza“, rekla je sudija Sard. Bolbej je zaustavila sliku. „Naučniče Huld, da li hoćeš da potvrdiš da si ovo zaista ti?“

Adikor se užasnuo kada je ugledao sebe: bio je zaboravio da je na jedno kratko vreme bio prihvatio modu brijanja glave. Ah, da je to bila jedina ludost iz mladosti koja je zabeležena... „Da, sudijo“, rekao je Adikor tiho. „To sam ja.“

„Dobro“, rekla je Sard. „Nastavi.“

Slika u hologramskom mehuru je počela da se ponovo kreće napred najvećom brzinom. Adikor se kretao po prostoriji kao i Ponter — iako je Ponterova slika uvek ostajala u centru sfere; pomerao se i prostor oko njega. Činilo se da Adikor i Ponter prijateljski razgovaraju.

A onda manje prijateljski.

Bolbej je pustila snimak da se odvija normalnom brzinom. U tom trenutku, Ponter i Adikor su se raspravljali.

A onda —

A onda —

Adikor je poželeo da zatvori oči. Mislio je da je njegovo sećanje na ovaj događaj dovoljno živo. Međutim, on ga nikada nije video iz ove perspektive. Nikada nije video svoj izraz lica...

I tako je nastavio da gleda.

Gledao je sebe kako steže ruku u pesnicu.

Gledao je sebe kako podiže ruku, dok mu se bicepsi nadimaju.

Gledao je sebe kako pruža ruku napred.

Gledao je kako Ponter podiže glavu u deliću sekunde.

Gledao je kako se njegova pesnica spaja sa Ponterovom vilicom.

Gledao je kako se Ponterova vilica pomera u stranu.

Gledao je kako se Ponter zanosi unazad, dok mu krv curi iz usta.

Gledao je kako Ponter pljuje zub.

Bolbej je ponovo zaustavila sliku. Da, treba joj ipak priznati da je pustila da se vidi izraz koji je sada mladi Adikor imao na licu: pokazivao je šokiranost i gorko kajanje. Da, on se sagao da bi pomogao Ponteru da ustane. Da, on je očigledno žalio zbog onoga što je učinio, što je naravno bilo...

On samo što nije ubio Pontera Bodita; malo je nedostajalo da mu udarcem koji je uputio svom snagom smrska glavu.

Megameg je plakala, Džasmel se pomerila na stolici, odmičući se od Adikora.

Sudija Sard je odmahivala glavom, polako, u neverici.

A Bolbej —

Bolbej je stajala prekrštenih ruku na grudima.

„Dakle, Adikore“, rekla je Bolbej, „da li treba da pustim sve ovo iz početka zajedno sa zvukom ili ćeš da nam uštediš vreme i ispričaš zbog čega ste se ti i Ponter svađali?“

Adikor je osećao mučninu.

„Ovo nije fer“, rekao je tiho. „Ovo nije fer. Prošao sam brojne terapije da bih naučio da kontrolišem bes, a izvršeno je i prilagođavanje na nivou neuro-transmitera; to će vam potvrditi moj skulptor ličnosti. Nikada pre toga nisam nikoga udario niti ikada posle toga.“

„Nisi mi odgovorio na pitanje“, rekla je Bolbej. „Oko čega ste se svađali?“

Adikor je ćutao, polako odmahujući glavom.

„Pa, naučniče Huld?“ — pitala je sudija Sard.