Dve Zemlje

Luiz je ustala i klimnula mu glavom. „Kvantni kompjuteri su nešto na čemu smo mi sami tek počeli da radimo“, rekla je sklanjajući kosu s očiju. „Običan kompjuter može da faktoriše neki zadati broj isprobavajući najpre jedan mogući faktor, a onda drugi, pa treći, pa sledeći: to je obična, prosta računica. Ali ako se koristi običan kompjuter da bi se faktorisao neki zaista veliki broj — na primer, neki od onih brojeva sa 512 cifara koji se koriste za kodiranje kreditnih kartica na Internetu — bilo bi potrebno bezbroj vekova da bi se isprobali svi mogući faktori jedan po jedan.“

I Luiz je pogledala sve prisutne redom, proveravajući da li je pažljivo prate. „Međutim, kvantni kompjuter koristi mnoštvo kvantnih stanja koja istovremeno postoje da bi proverio mnoštvo mogućih faktora istovremeno“, rekla je Luiz. „To, u suštini, predstavlja nove kratkotrajne kopije univerzuma koji su stvoreni sa specifičnim ciljem da obave kvantno računanje, i onda se, kada se faktorisanje završi — a to bi bilo bukvalno trenutno — svi ti univerzumi ponovo stapaju u jedan, s obzirom da su, sem za zadati broj koji su testirali da bi videli da li je on faktor, u svakom drugim smislu identični. I tako, u vremenu koje je potrebno da bi se isprobao samo jedan faktor, vi zapravo isprobate sve faktore simultano i tako rešavate do tada nerešiv problem.“ Zastala je. „Mi smo sve do sada verovali da kvantni kompjuteri tako funkcionišu — da se baziraju na trenutnom istovremenom postojanju mnoštva kvantnih stanja što za posledicu ima stvaranje različitih univerzuma.“

Meri je klimala glavom, pokušavajući da shvati.

„Međutim, pretpostavimo da to nije ono što se zaista dešava“, rekla je Luiz. „Pretpostavimo da kvantni kompjuter — umesto da stvara nove univerzume koji postoje samo jedan delić sekunde — zapravo dopire do već postojećih paralelnih unverzuma — odnosno drugih verzija realnosti u kojima kvantni kompjuteri takođe postoje.“

„Ne postoji teoretska osnova da bi se to moglo pretpostaviti“, rekla je Boni Džin, delujući zbunjeno. „A osim toga, ne postoji kvantni kompjuter na ovoj lokaciji, u ovom jedinom univerzumu za koji mi znamo da zaista postoji.“

„Tačno!“ — rekla je Luiz. „Ono što ja mislim je sledeće: doktor Bodit i njegov kolega su pokušavali da faktorišu neki broj koji je bio toliko veliki da je, da bi se proverili svi mogući faktori, bilo potrebno više verzija kvantnog kompjutera nego što je postojalo u već postojećim i dugoročno razdvojenim univerzumima. Da li shvatate? On je dopro do hiljada — miliona! — postojećih svetova. I u svakom od tih paralelnih svetova, kvantni kompjuter je pronašao svoj duplikat, a taj duplikat je pokušao da pronađe neki drugi potencijalni faktor. U redu? Ali, šta ako se faktoriše neki stvarno ogroman broj, džinovski broj, broj koji ima više mogućih faktora nego što postoji paralelnih svetova u kojima postoji postrojenje sa kvantnim kompjuterom? Šta onda? Pa, ja mislim da je to ono što se dogodilo: doktor Bodit i njegov kolega su faktorisali jedan ogroman broj i kvantni kompjuter je pronašao sebi slične u svim — u svakom pojedinačno! — paralelnim svetovima u kojima oni već postoje, ali i dalje mu je bilo potrebno još svojih kopija i on je tako nastavio da traži i u drugim paralelnim svetovima, uključujući i one u kojima kvantni kompjuteri ne postoje, kao što je to slučaj sa našim svetom. A kada je stigao u jedan od takvih svetova, bilo je to kao da je iznenada udario u zid i došlo je do naglog prekidanja eksperimenta faktorisanja. A taj nagli prekid je doveo do toga da veliki deo Ponterove kompjuterske laboratorije bude prenet u ovaj svet.“

Meri je primetila da Mah klima glavom. „Vazduh koji je došao zajedno sa Ponterom.“

„Tačno“, rekla je Luiz. „Kao što smo već i pre pogodili, uglavnom je vazduh bio taj koji je prenet u ovaj svet, i to količina vazduha koja je bila dovoljna da izazove pucanje akrilne sfere. Ali, sem vazduha, i jedna osoba koja je u tom trenutku stajala u laboratoriji sa kvantnim kompjuterom je preneta ovamo.“

„To znači da on nije znao da će doći ovamo?“ — pitala je Mah.

„Ne“, rekao je Ruben Montego. „On to nije znao. A sada, kada pomislite koliko smo mi bili šokirani, zamislite samo koliko je on bio šokiran. Siroti čovek se odjednom našao u vodi, u potpunom mraku. Da nije postojao taj ogromni mehur vazduha koji je ovde prenet zajedno s njim, on bi se sasvim sigurno udavio.“

Ceo tvoj svet se okrenuo naglavačke, pomislila je Meri. Pogledala je u Neandertalca. Uspevao je da dobro prikrije dezorijentisanost i strah koje je nesumnjivo osećao, ali šok koji je doživeo je bio ogroman. Meri mu se nasmešila saosećajno.

Poglavlje 22

Adikor Huldov dooslarm basadlarm je nastavljen. Sudija Sard je i dalje sedela na južnoj strani dvorane, a Adikor na „vrućoj“ stolici, dok je Daklar Bolbej kružila oko njega.