Tornjevi ponoći

„Pa“, poče Ninaeva, zvučeći krajnje nelagodno, „znam da si zauzeta, a Svetlost zna da ja imam više nego dovoljno posla. Saopšti mi novosti za koje misliš da je potrebno da ih znam, pa ću krenuti svojim putem."

„Ninaeva", reče Egvena, „nisam te pozvala ovamo samo da bih ti saopštila novosti."

Ninaeva se uhvati za pletenicu. Zna da bi trebalo da dobije ukor zbog toga što je izbegavala Egvenu.

„Zapravo", nastavi Egvena, „htela sam da te zamolim za savet."

Ninaeva trepnu. „Savet u vezi sa čim?"

„Pa“, odgovori Egvena, prelazeći preko Plamena, „ti si jedna od malobrojnih kojih mogu da se setim a da su bih u okolnostima sličnim mojim."

„Amirlin?", upita je Ninaeva ravnim glasom.

„Voda", odgovori Egvena, prolazeći pored Ninaeve i klimajući joj glavom da pođe s njom, „za kog svi misle da je premlad. Koji se naglo popeo na svoj položaj. Koji zna da je pravi čovek za taj posao, ali oni koji su mu najbliži prihvataju ga samo nevoljno."

„Da“, reče Ninaeva hodajući uz Egvenu, pogleda izgubljenog u daljini. „Moglo bi se reći da mi je pomalo poznato kako je to biti u tim okolnostima."

„Kako si se ti izborila s time?" upita Egvena. „Čini mi se kao da sve moram da radim sama - jer me u suprotnom zanemaruju čim se izgubim s vidika. Mnoge pretpostavljaju da izdajem naređenja samo da bih nešto pričala, ih me mrze zbog toga što sam po položaju iznad njih."

„Kako sam se ja izborila s time kada sam bila Mudrost?", upita Ninaeva. „Egvena, nisam baš sigurna da se jesam izborila. Jedva sam se suzdržavala da ne izvučem uši Džonu Tejnu, a o Cenu neću ni da pričam!"

„Ali s vremenom su počeli da te poštuju."

„Svelo se na to da im nisam dozvolila da zaborave na kom sam položaju. Nisam smela da im dopustim da o meni i dalje misle kao o devojčici. Moraš brzo uspostaviti vlast. Budi čvrsta i odlučna sa ženama u Kuli, Egvena, jer će one početi tako što će pokušati da utvrde koliko mogu da te pritiskaju. A čim im dopustiš da te makar malo pritisnu, biće ti teže da povratiš ono što si izgubila nego da se probiješ kroz mećavu."

„U redu", kaza Egvena.

„ I nemoj da izmišljaš zaludne poslove za njih", nastavi Ninaeva. Izađoše iz Dvorane Kule, pa nastaviše da se šetaju kroz hodnike. „Navikni ih na to da im izdaješ naređenja, ali gledaj da ta naređenja budu pametna. Postaraj se da te ne zaobilaze. Valjda im je lakše da počnu da slušaju Predstavnice ili glave svojih ađaha radije nego tebe; žene u Emondovom Polju počele su da se umesto meni obraćaju Ženskom krugu.

Ako otkriješ da Predstavnice odlučuju o onom što bi trebalo izneti pred čitavom Dvoranom, moraš da digneš veliku dževu zbog toga. Veruj mi. Gunđaće da dižeš preveliku buku oko sitnica, ali dobro će razmisliti pre nego što urade bilo šta važno, a da ti nisi uključena u to.“

Egvena klimnu. Bio je to dobar savet, mada - naravno - obojen Ninaevinim viđenjem sveta. „Mislim da je najveća muka",kaza Egvena, „to što imam tako malo ljudi koji me zaista podržavaju."

„Imaš mene. I Elejnu."

„Imam li?“, upita Egvena, pa stade u hodniku i pogleda Ninaevu. „Da li te zaista imam, Ninaeva?"

Nekadašnja Mudrost stade pored nje. „Naravno da me imaš. Ne budi smešna."

„A kako će delovati", upita Egvena, „ako one koje me najbolje poznaju odbiju da prihvate moju vlast? Zar se drugima neće učiniti kako postoji nešto što one ne znaju? Neka moja slabost poznata samo mojim prijateljicama?"

Ninaeva se ukopa. Njena iskrenost se odjednom pretopi u sumnjičavost, pa oštro pogleda Egvenu. „Ovde uopšte nije bila reč o mojim savetima, zar ne?“

„Naravno da jeste", odvrati Egvena. „Samo bi budala zanemarila savete ljudi koji je podržavaju. Ali kako si se ti osećala onih prvih nedelja nakon što si postala Mudrost? Kada su te sve žene koje je trebalo da predvodiš gledale samo kao devojčicu koju su nekada poznavale?"

„Užasno", tiho odgovori Ninaeva.

„A jesu li grešile što su to radile?"

„Da. Zato što sam ja postala nešto više. To više nisam bila ja, već je reč bila o mom položaju."

Egvena pogleda stariju ženu pravo u oči, pa joj zadrža pogled i njih dve se razumeše.

„Svetlosti", kaza Ninaeva. „Baš si me uhvatila, zar ne?"

„Ninaeva, potrebna si mi“, odgovori joj Egvena. „Ne samo zbog toga što si toliko snažna kada je o Moći reč, ne samo zbog toga što si pametna i odlučna žena - ne samo zbog toga što nisi ukaljana spletkarenjima iz Kule, što osvežava, i ne samo što si jedna od nekoliko njih koji su poznavali Randa pre nego što je sve ovo počelo. Već zbog toga što su mi potrebni ljudi kojima mogu da bespogovorno verujem. Ako si ti u stanju da budeš jedna od njih."

„Hoćeš da kleknem", primeti Ninaeva, „i da ti poljubim prsten."

„Pa? Zar to ne bi činila da je reč o nekoj drugoj Amirlin?"

„Ne sa srećom."

„Ali radila bi to?"

„Da."

„A da li zaista misliš da postoji neka druga koja bi ovaj posao radila bolje od mene?"

Ninaeva se pokoleba, pa odmahnu glavom.

„Zašto ti je onda toliko gorko da služiš Amirlin? Ne mene, Ninaeva - već položaj."

Ninaeva je izgledala kao da je popila nešto veoma gorko. „Ono neće... biti lako za mene."