Tornjevi ponoći

To rekavši, ona pade u naklon - i dalje noseći šoljice - pa se povuče. Nije trebalo da tako razgovara s njim. Pa, ni on nije trebalo da izda takvu zapovest! Izgleda da je u njoj ipak ostalo žara. Nije se osećala tako odlučno ili samouvereno još od... pa, još pre nego što je Gebril stigao u Kaemlin! Mada bi trebalo da nađe Talanvora i da mu zaceli povređeni ponos.

Odnela je šoljice do obližnje perionice, a onda produžila kroz logor, tražeći Talanvora. Svuda oko nje, sluge i težaci bavili su se svojim dužnostima. Mnogi nekadašnji gai'šaini i dalje su se ponašali kao da su među Šaidoima i ulizički su se klanjali čim ih neko pogleda. Najgori su bili oni iz Kairhijena; oni su proveli najviše vremena u zatočeništvu, a Aijeli su veoma dobri u davanju pouka.

Naravno, bilo je i nešto pravih aijelskih gai'šaina. Baš čudan običaj. Koliko je Morgaza mogla da vidi, neke gai'šaine su Šaidoi zarobili, nakon čega su oslobođeni iz Maldena. Ostali su u belome, što znači da sada izigravaju roblje sopstvenim rođacima i prijateljima.

Svaki narod može da se razume, ali - priznala je u sebi - možda je potrebno više vremena za razumevanje Aijela. Na primer, eno onih Devica koje trče kroz logor. Zašto moraju da sklanjaju sve sebi s puta? Nema nikakve...

Morgaza se pokoleba. Te Device jure pravo ka Perinovom šatoru. Izgledaju kao da imaju neke vesti.

Radoznalost je savlada, pa Morgaza pođe za njima. Device ostaviše dve da stražare ispred prednjeg krila, ali štit protiv prisluškivanja bio je uklonjen. Morgaza obiđe šator, pokušavajući da izgleda kao da radi sve - samo ne prisluškuje, osećajući stid zbog toga što prepušta Talanvora njegovom bolu.

„Beli plaštovi, Perine Ajbara", iz šatora se začu Sulinin snažan glas. „Njihova velika vojska nalazi se na putu tačno ispred nas."

7 Lakše od pera

Vazduh je noću delovao spokojnije, mada je grmljavina i dalje upozoravala Lana da nešto nije kako treba. U nedeljama koje je proveo putujući s Bulenom, ta oluja na nebu kao da je postajala sve tmurnija.

Nakon jahanja ka jugu, nastavili su ka istoku; sada su negde blizu granica između Kandora i Saldeje, na Ravnici kopalja. Visoka krševita brda - strmih padina poput tvrđava - dizala su se oko njih.

Možda su promašili granicu. Na tim zabačenim putevima često nema belega, a planine ne mare za to koja država pokušava da polaže pravo na njih.

„Gazda Andra“, javi se Bulen iza njega. Lan mu je kupio konja, jednu prašnjavu belu kobilu. I dalje je vodio svog tovarnog konja, Izviđača.

Bulen ga sustiže. Lan je zahtevao da ga oslovljava sa „Andra“. Dovoljno je loše to što ima jednog sledbenika. Ako niko ne zna ko je on, niko ne može ni da traži da pođe s njim. Bulenu ima da zahvali što ga je upozorio na ono što je Ninaeva uradila - pa makar i nenamerno. Zbog toga duguje tom čoveku.

Ali Bulen baš voli da priča.

„Gazda Andra", nastavi Bulen. „Mogu li da predložim da skrenemo južno kod raskršća Berndt? Znam jednu gostionicu u tom smeru gde se služe najbolje prepelice. Mogli bismo da opet skrenemo na istok na putu koji vodi ka Južnom Metleru. To je mnogo lakši put. Jedan moj rođak ima farmu na tom putu - to mi je rođak s majčine strane - pa bismo mogli da...“

„Nastavićemo ovuda“, reče mu Lan.

„Ali Južni Metler je mnogo bolji put!“

„Pa je stoga daleko prometniji, Bulene."

Bulen uzdahnu, ali zaćuta. Hadori na glavi mu dobro stoji, a pokazao se iznenađujuće umešnim s mačem. Lan već duže nije imao nadarenijeg učenika.

Mrak je - zbog onih planina tu noć pada rano. U poređenju s krajevima blizu Pustoši, takođe je i hladno. Nažalost, tu je zemlja prilično dobro nastanjena. Staviše, jedno sat vremena nakon što su prošli raskršće, stigli su do gostionice kroz čije se prozore još videla svetlost.

Bulen čežnjivo pogleda ka njoj, ali Lan samo produži. Mahom putuju noću, da ne bi bili primećeni.

Tri čoveka sedela su ispred gostionice i pušila lule u mraku. Dim oštrog mirisa promicao je vazduhom pored prozora. Lan nije obraćao pažnju na njih sve dok njih trojica - kao jedan - nisu prestali da puše. Odvezali su konje sa stuba pored gostionice.

Divota, pomislio je Lan. Razbojnici koji drže na oku drum, tražeći umorne putnike. Pa, ta trojica ne bi trebalo da su previše opasna. Kasom su pojahali iza Lana. Neće ga napasti sve dok se ne udalje od gostionice. Lan pruži ruku da olabavi mač u kanijama.

„Milostivi", žurno mu reče Bulen, osvrćući se. „Dvojica od one trojice nose hadori."

Lan se osvrnu tako hitro da se plašt zavijori oko njega. Ona trojica su se približila, ali nisu se zaustavljala, već obiđoše njega i Bulena.

Lan ih je gledao kako prolaze. „Andere?" pozva on. „Šta to radiš?"

Jedan od te trojice - vitak čovek opasnog izgleda - samo se osvrnu; lepo se videlo kako mu hadori drži dugu kosu. Godine su prošle otkad je Lan video Andera. Izgleda da se napokon odrekao svoje kandorske uniforme; nosio je tamni crni plašt i kožnu lovačku odeću ispod njega.

„A, Lane", kaza Ander kada sva trojica zauzdaše konje. „Nisam te primetio."